Tužilaštvo Haškog tribunala uputilo je zahtev Pretresnom veću da preispita odluku kojom se bivšem komandantu Vojske Republike Srpske (RS) Ratku Mladiću ne dozvoljava da se žali na odluku o prinudnom svedočenju u slučaju Karadžić.
Tužilaštvo navodi da je Pretresno veće, u odluci o odbijanju Mladićevog zahteva, napravilo grešku time što je Mladićev slučaj uporedilo sa slučajem penzionisanog generala Vojske RS Zdravka Tolimira, kome je Žalbeno veće naložilo da prinudno svedoči u procesu protiv nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, saopštio je danas Haški tribunal.
U zahtevu koji je juče uputilo Pretresnom veću, Tužilaštvo je ukazalo na razlike između Tolimirovog i Mladićevog slučaja, ističući da se Karadžićev slučaj mnogo više preklapa sa Mladićevim nego što se preklapao sa slučajem Tolimira, čije je suđenje završeno mnogo pre nego što mu je naloženo da prinudno svedoči na suđenju Karadžiću.
Tužilaštvo zaključuje da je neophodno da Pretresno veće preispita svoju odluku o odbijanju da se Mladiću odobri podnošenje žalbe, kako bi se sprečila potencijalna nepravda.
Mladićeva odbrana zatražila je pre dva dana od Pretresnog veća da naloži da svedočenje Mladića u procesu protiv Karadžića ne bude prinudno, dok odbrana ne uloži žalbu na odluku Veća od 11. decembra i dok Mladić ne bude podvrgnut lekarskom pregledu kako bi se utvrdilo da li je sposoban da svedoči, saopštio je juče Tribunal.
Odbrana Mladića je, takođe, zatražila da Pretresno veće odobri da žalba na odluku od 11. decembra bude hitno uložena.
Haški tribunal saopštio je 11. decembra prošle godine da je Pretresno veće odobrilo zahtev Karadžića da Mladić bude pozvan da svedoči, pod pretnjom kaznom, u procesu protiv njega.
Pretresno veće je, u odluci od 11. decembra, podsetilo da, prema Pravilu 54, može da naloži upućivanje poziva na svedočenje pod pretnjom kaznom kada je to "potrebno u cilju istrage ili pripreme rasprave", a kao poslednje sredstvo, i ocenilo da je Karadžić zadovoljio potrebne kriterijume da se Mladić pozove da svedoči.
Karadžić je 18. aprila prošle godine tom veću podneo zahtev da se Mladić pozove da svedoči u procesu protiv njega na osnovu Pravila 54 Pravilnika Tribunala, i naveo da je već pokušao da od Mladića dobije dobrovoljni pristanak da svedoči, ali da je on to odbio.
Kako je Karadžić naveo u zahtevu, očekuje se da će Mladić svedočiti o tome da združeni zločinački poduhvati navedeni u optužnici protiv bivšeg predsednika RS nikada nisu postojali i da Mladić nikada nije obavestio Karadžića, ni usmeno ni pisano, da će "zarobljenici iz Srebrenice biti, da su ili da su bili pogubljeni".
Između ostalog, Mladić bi, prema Karadžićevom zahtevu, trebalo da svedoči i o tome da tokom mnogobrojnih razgovora i sastanaka njih dvojica nikada nisu dogovarala niti planirala proterivanje muslimana niti Hrvata iz oblasti pod srpskom kontrolom, saopštio je u decembru Haški tribunal.
Karadžić smatra da je potrebno da Mladić svedoči kako bi se opovrgle tvrdnje Tužilaštva da je Karadžić imao "brojne izvore iz kojih je mogao da sazna za pogubljenje zarobljenika iz Srebrenice", uključujući Mladića, kao i tvrdnje Tužilaštva da je između njih dvojice postojao plan da se počine zločini navedeni u optužnici.
Mladić je 14. maja prošle godine podneo poverljivi odgovor na Karadžićev zahtev, u kojem se poziva na Statut Tribunala prema kojem jedan optuženik ne treba da bude "primoran da svedoči protiv sebe samog ili da prizna krivicu", i podseća da postoji sličnost između njegove i optužnice protiv Karadžića.
