Muhamed Vehabović i Slavica Karić nisu ni slutili na kakve će sve životne podlosti naići pre nego su osnovali bračnu zajednicu iz koje se rodilo troje dece.
Kako ih je sredina potpuno odbacila jer je on bivši hodža, a ona Srpkinja, da bi preživeli morali su tražiti mine na crtama razdvajanja kako bi ih deminirali, a metalne delove prodavali na otpad u staro gvožđe. Po jednoj mini dobijali su samo pet konvertibilnih maraka (2,5 evra).
Međutim, pored onih loših, ima i dobrih ljudi koji su im, čuvši njihovu priču, pomogli.
"Jeste, kad je priča odrađena i objavljena, bilo je pomoći. To je bila donacija humanitarne pomoći "Pomozi mi" od hiljadu i po maraka iz Sarajeva. Zanimljiva je ova jedna donacija, gospodina Bege iz Švedske. Neposredno nakon gledanja Vaše emisije na televiziji u Švedskoj on je svojoj supruzi Vesni rek'o 'Idemo za Bosnu'. Nju je iznenadilo - što za Bosnu? Kaže - idemo Muhamedu i Slavici. I oni su došli, posetili nas i evo ovaj regal koji vidite, vrlo lep, kupili nam jer nismo imali. I to je danas jedna divna i krasna uspomena", kaže Muhamed Vehabović.
U Muhamedovoj kući radna atmosfera. Majstori dovršavaju potkrovlje kuće jer za peteročlanu porodicu nije bilo dovoljno mesta u prizemlju.
Posle priče na Radiju Slobodna Evropa, u domu Vehabovića pojavili su se novinari Radio Beča i donirali 3.000 maraka za ovu investiciju.
"To je bila urednica Radio Beča i gospođa Nina Brnada, rodom iz Bugojna, koja radi s njom zajedno. One su nas nakon te emisije samo posetile, a evo, nakon ovih novogodišnjih praznika donirale su jednu veću donaciju za opremanje sprata", pojašnjava Muhamed.
Nina Brnada je iz Bugojna kao dete s roditeljima proterana iz svoga grada tokom nedavnog rata. Njenu humanost nije zaslepela ružna prošlost, a kada su sa radija Slobodna Evropa stupili s njom u kontakt, nije čak želela ni da se javno oglasi jer kako ona reče - to je njena privatna stvar.
Još jedan čovek u vrlini iznenadio je Vehaboviće tako što je privezao kozu za stablo šljive u dvorištu njihove kuće, i to noću. Nije hteo da iko zna da je on darovao porodicu koja je mesec dana prošlog leta jela samo šumske pečurke.
"Ne znam ime čoveka, znam samo da je iz Visokog. Verujte mi ne znam mu ime. Gubi se svaki trag. Jer to je neko pravilo da ne zna leva ruka šta je desna dala. Čovek je znači želeo da pomogne, ali da njegovo ime ne ide u javnost", kaže Muhamed.
Muhamed više ne traži mine da bi prehranio svoju porodicu.
"S minama je završeno - ne samo radi te pomoći, već i što ih nema više. Da ih ima, ne bi bilo završeno, verovatno", kaže on.
Kako objašnjava, najpotrebniji mu je stalan posao.
"Za normalizaciju života, mi smo to i pre govorili, ne može čovek živeti od pomoći drugih. I nije pošteno da živi od pomoći. Ono što ja sebi ne mogu priuštiti - to je znači da opremim sprat jer to je velika investicija za mene. Ali što bi bilo najpotrebnije - tu su već godine prepreka - to bi bio neki stalni radni odnos. Primanja koja su redovna - to je jedini način pomoći sebi. Ali pedeset je sedam godina, u to ne verujem više", kaže Muhamed.
Objašnjava da je njegov brak lep i skladan i pored svih muka koje on i Slavica zbog njega imaju.
"Drugo je naš brak, a drugo je gledište pojedinaca na naš brak. Znači - politika, rat, sve je učinilo svoje. Znači da ljudi više istim očima jedan drugog ne gledaju. To je slučaj i kod mene i kod moje porodice. Bez obzira što se moja supruga asimilirala, da kažem, uklopila u sredinu, u društvo u kojem živimo, očito da ona za njih i sad predstavlja pravoslavku i to je to", kaže Muhamed.
Akciju pomoći ovoj porodici organizovao je i "Glas Amerike", putem jedne fondacije, a svi donatori, kao i iznosi koje uplaćuju za pomoć porodici Muhameda i Slavice mogu se pratiti i putem interneta.
Akcija se završava u petak uveče, a već je prikupljeno 2.670 američkih dolara. Inda Svonk, urednica Glasa Amerike na jezicima BiH, poreklom Sarajka, kaže da će za taj novac kupiti kravu porodici Vehabovića.
Eto, Bosanke - bilo gde da su - misle na svoje sunarodnike kojima treba pomoć. I to je Bosna i Hercegovina, zaključuje u prologu Radio Slobodna Evropa.