Spor sudskog veća i tužilaca obeležio je u ponedeljak u Haškom tribunalu početak procesa protiv bivšeg načelnika Glavnog štaba Armija BiH Rasima Delića, optuženog za zločine mudžahedina nad Srbima i Hrvatima u centralnoj Bosni 1993-95.
Spor sudskog veća i tužilaca obeležio je u ponedeljak u Haškom tribunalu početak procesa protiv bivšeg načelnika Glavnog štaba Armija BiH Rasima Delića, optuženog za zločine mudžahedina nad Srbima i Hrvatima u centralnoj Bosni 1993-95.Pošto je posebno veće Tribunala odbilo zahtev glavne tužiteljke Karla Del Ponte da sudjenje Deliću bude ustupljeno BiH, tužilac Deril Mandis zatražio je od sudija da početak procesa odlože za tri dana.
Mandis je rekao da bi u tom roku prikupio nove argumente protiv odluke sudskog veća predsedavajućeg Bakonea Molotoa kojom je broj svedoka optužbe protiv Delića ograničen na 55.
Pozivajući sudije da ponovo razmotre tu odluku, Mandis je upozorio da ako ona ostane na snazi, Tužilaštvo "neće biti u mogućnosti da dokaže svoje tvrdnje" i da bi "verovatni ishod sudjenja bila oslobadjajuća presuda".
Predsedavajući sudija Moloto insistirao je da Mandis izloži uvodnu reč optužbe, napominjući da će sudsko veće - pošto sudjenje počne - razmotriti svaki zahtev optužbe da pozove dodatne svedoke.
Sudija Moloto naglasio je da ne vidi nijedan razlog zbog kojeg tužioci ne mogu da započnu sudjenje, prebacujući im, u jednom trenutku, da "drže pištolj uperen u glavu sudskog veća i traže da im bude ispunjen zahtev".
Posle oštre rasprave koja je potrajala četrdesetak minuta, sudija Moloto je pitao tužioca Mandisa da li može da izloži uvodnu reč, a zastupnik optužbe je zatražio pauzu radi konsultacija.
General Delić optužen je za okrutne zločine mudžahedina i drugih pripadnka Trećeg korpusa Armije BiH nad hrvatskim i srpskim zarobljenicima i civilima u srednjoj Bosni.
Prema optužnici, koja mu na teret stavlja ubistva, okrutno postupanje i silovanje, general Delić "nije preduzeo nužne i razumne mere da kazni počinioce pogubljenja zarobljenih bosanskih Hrvata i vojnika HVO koji su se predali u selima Maline i Bikoši u opštini Travnik u srednjoj Bosni" u jesen 1993.
Takodje, 1995. godine "nije preduzeo nužne i razumne mere da spreči mučenje, premlaćivanja, ubistva i odrubljivanja glava koje su pocinili njegovi potčinjeni u zatočenickom objektu za zarobljene vojnike vojske bosanskih Srba - logoru Kamenica koji se nalazio u dolini Gostovići, oko 10 kilometara juzno od Zavidovica u srednjoj Bosni i Hercegovini".
Deliću se na teret stavlja i što nije ništa uradio da spreči silovanje tri srpske žene koje su počinili njegovi vojnici u logoru Kamenica.
General Delić se dobrovoljno predao Tribunalu u februaru 2005. i izjavio je da nije kriv, a zatim je pušten na privremenu slobodu sa koje se pretprošle nedelje vratio u pritvor u Sheveningenu.
Prema optužnici, Delić je u avgustu 1993. godine potpisao naredbu o formiranju odreda „El mudžahedin”, koji je bio u sastavu Trećeg korpusa Armije BiH na čijem čelu je bio general Sakib Mahmuljin.
Mudžahedini su ostali zapamćeni po svojoj brutalnosti, posebno po odsecanju glava zarobljenih vojnika Vojske Republike Srpske, prenosi u ponedeljak "Politika".
Oni su svoja zverstva snimali, a kasete su prodavali i slali u islamske zemlje.
Tužilaštvo Haškog tribunala stavilo je akcent na ratni zločin počinjen u septembru 1995. godine nad borcima Vojske Republike Srpske u Kamenu, na planini Ozren.
Posle bitke za Vozuću, veću grupu zarobljenih srpskih boraca Armija BiH je predala mudžahedinima, koji su ih odveli u selo Kamen. Tu su odsekli glave Momiru Mitroviću, Gojku Vujičiću i Predragu Kneževiću, prenosi "Politika".
Iz Kamena su u Gostoviće odveli 64 zarobljenika. Posmrtni ostaci sedmorice zarobljenih Srba iz te grupe pronadjeni su prošle godine u blizini reke Kamenice. Gde su tela ostalih zarobljenika, enigma je, koja još nije rešena.
Ratnog komandanta Armije BiH optužnica tereti i za ubistvo 24 Hrvata, koje su mudžahedini i pripadnici Trećeg korpusa pobili u leto 1993. godine kod sela Maline, nedaleko od Travnika.
Jedan od svedoka tužilaštva u procesu protiv Rasima Delića, najavljeno je, biće i Ali Ahmed Ali Hamad, mudžahedin iz Bahreina i bivši oficir Al Kaide, poznatiji pod ratnim imenom Abu Ubeida, koji je bio komandir čete u odredu „El mudžahedin”.
Ali Hamad je posle rata ostao da živi u BiH, a trenutno se nalazi na izdržavanju kazne zbog učešća u terorističkom napadu, koji je zajedno sa Ahmedom Zuahirom Handalom i Nebilom Ali Ali Hilom izveo 18. septembra 1997. godine u hrvatskom delu Mostara.
(agnecije/MONDO)
