Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte saopštila je da se, osim "slučaja Morinj", vode još neke istrage ratnog zločina i zločina protiv čovečnosti u kojima se terete nekadašnji crnogorski rukovodioci.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte saopštila je da se, osim "slučaja Morinj", vode još neke istrage ratnog zločina i zločina protiv čovečnosti u kojima se terete nekadašnji crnogorski rukovodioci.
Del Ponteova je kazala da crnogorsko tužilaštvo o tome još nije informisano, i najavila da će s tužiteljkom Vesnom Medenicom o tome razgovarati u četvrtak, na skupu tužilaca regiona na Brionima.
Haška tužiteljka nije želela da saopšti koji su to slučajevi ratnog zločina za koje se terete nekadašnji crnogorski funkcioneri, navodeći da o tome još ne može govoriti.
"Ima još slučajeva. Čak sam prošle sedmice primila DVD i pismo o jednom novom slučaju vezanom za Muslimane. To je slučaj o Muslimanima koji su ubijeni, a njih 400 deportovani", rekla je Del Ponteova u intervjuu "Vijestima.
Ona je pozitivno ocenila to sto je crnogorsko tužilaštvo pokrenulo istragu protiv šest nekadašnjih policijskih funkcionera zbog hapšenja hrvatskih vojnika i civila u logor Morinj u Boki Kotorskoj 1991. godine.
"Medenica je otvorila ovu istragu, jer je ona voljna da otvori istragu o ratnim zločinima. Mi to cenimo, ali nije u pitanju samo Morinj, već i drugi slučajevi ratnih zločina i zločina protiv čovecnosti za koje su čak i neki viši funkcioneri odgovorni", navela je Del Ponteova.
Del Ponteova je kazala da je od nekadašnjih crnogorskih rukovodilaca ispitala Momira Bulatovića, kao člana nekadašnjeg Vrhovnog saveta odbrane i Mila Djukanovića, koji je odbio da svedoči protiv Slobodana Miloševića.
Tužiteljka je kazala da je tema razgovora sa direktoriam Agencije za nacionalnu bezbednost i policije Duškom Markovićem i Veselinom Veljovićem bila kako je moguće da se haški begunac Vlastimir Djordjević krije u Budvi pod prezimenom najtraženijeg haškog optuženika (Radovana) Karadzića i da ga državni organi ne otkriju više od pola godine.
Crnogorska državna tužiteljka najavila je da će od Del Ponteove tražiti dokumentaciju koja se odnosi na moguće slučajeve ratnih zločina na teritoriji Crne Gore koji nisu prioritet Tribunala.
Ona će se s Del Ponteovom sastati 12. i 13. jula na Brionima, gdje će biti svi tuzioci iz regiona, a razgovaraće se o važnosti otvaranja istraga i sudjenja.
Ona je rekla da je o "dobroj saradnji" BiH sa sudom u Hagu nedavno izvestila i predstavnike EU.
Karla del Ponte je izrazila nadu da će BiH nastaviti da bezuslovno saradjuje sa Haškim tribunalom i da će uskoro biti uhapšeni ostali optuženi za ratne zločine.
"Slobodna su još četiri važna begunca. Radovan Karadžić i Ratko Mladić su slobodni, a upravo je svrha Tribunala bila da se uhapse najodgovorniji za ratne zločine", rekla je tužiteljka na konferenciji za novinare u Sarajevu.
Ona je izrazila nadu da će i posle njenog oslaska s mesta glavne tužiteljke, tužilaštvo u Hagu nastaviti da radi na njihovom lociranju i hapšenju.
Karla del Ponte se u Sarajevu sastala sa visokim predstavnikom u BiH Miroslavom Lajčakom s kojim je razgovarala o saradnji vlasti BiH sa Haškim tribunalom i podršci koju medjunarodna zajednica može pružiti radu tribunala.
Lajčak je kazao da je njegov prioritet, kao i prioritet OHR-a, potpuna saradnja sa sudom u Hagu "kako bi se uhapsili odgovorni za ratne zločine i kako bi se saznala potpuna istina o nedavnoj pošlosti BiH".
Lajčak je podsetio da je saradnja sa sudom u Hagu i hapšenje optuženih za ratne zločine, jedan od glavnih uslova koje BiH mora ispuniti kako bi potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Komentarišući izjave iz udruženja srebreničkih majki, koje su poručile da Karla del Ponte nije dobrodošla na komemoraciju i obeležavanje godišnjice genocida u tom gradu, tužiteljka je kazala da će u sredu ipak otići u Srebrenicu i razgovarati sa predstavnicima srebreničkih udruženja.
"Sastaću se s njima i pokušati da im objasnim da posao tužioca nije da hapsi. Tužilac pokušava uz razne instumente i pomoć medjunarodne zajednice da dodje do optuženih za ratne zločine. Još uvek se nadam se da će oni biti uhapšeni", izjavila je Karla del Ponte.
Ona je izrazila nadu da će kroz razgovore sa majkama Srebrenice uspeti da "od njih dobije razumevanje".
Upitana da li se može povući paralela izmedju Srbije i Hrvatske, odnosno da li je data ista šansa Srbiji da potpiše Sporazum sa EU pre izručenja Ratka Mladića Hagu, kao što je to bio slučaj sa Ante Gotovinom, Karla del Ponte je rekla da se "ne radi o istoj situaciji".
Ona je istakla da je Hrvatska sama locirala i uhapsila Gotovinu, a da Haški tribunal zajedno sa Srbijom radi na lociranju optuženih za ratne zločine.
"Moći će se povući ista paralela izmedju Hrvatske i Srbije samo ako srpske vlasti uhapse optužene begunce", rekla je ona.
Karla del Ponte će se u Sarajevu sastati sa članovima Predsedništva BIH Željkom Komšićem, Harisom Silajdžićem i šefom ureda člana Predsedništva BiH Nebojše Radmanovića, Miroslavom Vujičićem.
Ona će prisustvovati obeležavanju 12. godine masakra u Srebrenici.
(agencije/MONDO)
Del Ponteova je kazala da crnogorsko tužilaštvo o tome još nije informisano, i najavila da će s tužiteljkom Vesnom Medenicom o tome razgovarati u četvrtak, na skupu tužilaca regiona na Brionima.
Haška tužiteljka nije želela da saopšti koji su to slučajevi ratnog zločina za koje se terete nekadašnji crnogorski funkcioneri, navodeći da o tome još ne može govoriti.
"Ima još slučajeva. Čak sam prošle sedmice primila DVD i pismo o jednom novom slučaju vezanom za Muslimane. To je slučaj o Muslimanima koji su ubijeni, a njih 400 deportovani", rekla je Del Ponteova u intervjuu "Vijestima.
Ona je pozitivno ocenila to sto je crnogorsko tužilaštvo pokrenulo istragu protiv šest nekadašnjih policijskih funkcionera zbog hapšenja hrvatskih vojnika i civila u logor Morinj u Boki Kotorskoj 1991. godine.
"Medenica je otvorila ovu istragu, jer je ona voljna da otvori istragu o ratnim zločinima. Mi to cenimo, ali nije u pitanju samo Morinj, već i drugi slučajevi ratnih zločina i zločina protiv čovecnosti za koje su čak i neki viši funkcioneri odgovorni", navela je Del Ponteova.
Del Ponteova je kazala da je od nekadašnjih crnogorskih rukovodilaca ispitala Momira Bulatovića, kao člana nekadašnjeg Vrhovnog saveta odbrane i Mila Djukanovića, koji je odbio da svedoči protiv Slobodana Miloševića.
Tužiteljka je kazala da je tema razgovora sa direktoriam Agencije za nacionalnu bezbednost i policije Duškom Markovićem i Veselinom Veljovićem bila kako je moguće da se haški begunac Vlastimir Djordjević krije u Budvi pod prezimenom najtraženijeg haškog optuženika (Radovana) Karadzića i da ga državni organi ne otkriju više od pola godine.
Crnogorska državna tužiteljka najavila je da će od Del Ponteove tražiti dokumentaciju koja se odnosi na moguće slučajeve ratnih zločina na teritoriji Crne Gore koji nisu prioritet Tribunala.
Ona će se s Del Ponteovom sastati 12. i 13. jula na Brionima, gdje će biti svi tuzioci iz regiona, a razgovaraće se o važnosti otvaranja istraga i sudjenja.
Pohvale za BiH i RS!
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte ocenila je u Sarajevu da BiH i njen entitet Republika Srpska dobro saradjuju sa tribunalom u Hagu, "što dokazuje i nedavno hapšenje optuženog za ratne zločine Zdravka Tolimira".Ona je rekla da je o "dobroj saradnji" BiH sa sudom u Hagu nedavno izvestila i predstavnike EU.
Karla del Ponte je izrazila nadu da će BiH nastaviti da bezuslovno saradjuje sa Haškim tribunalom i da će uskoro biti uhapšeni ostali optuženi za ratne zločine.
"Slobodna su još četiri važna begunca. Radovan Karadžić i Ratko Mladić su slobodni, a upravo je svrha Tribunala bila da se uhapse najodgovorniji za ratne zločine", rekla je tužiteljka na konferenciji za novinare u Sarajevu.
Ona je izrazila nadu da će i posle njenog oslaska s mesta glavne tužiteljke, tužilaštvo u Hagu nastaviti da radi na njihovom lociranju i hapšenju.
Karla del Ponte se u Sarajevu sastala sa visokim predstavnikom u BiH Miroslavom Lajčakom s kojim je razgovarala o saradnji vlasti BiH sa Haškim tribunalom i podršci koju medjunarodna zajednica može pružiti radu tribunala.
Lajčak je kazao da je njegov prioritet, kao i prioritet OHR-a, potpuna saradnja sa sudom u Hagu "kako bi se uhapsili odgovorni za ratne zločine i kako bi se saznala potpuna istina o nedavnoj pošlosti BiH".
Lajčak je podsetio da je saradnja sa sudom u Hagu i hapšenje optuženih za ratne zločine, jedan od glavnih uslova koje BiH mora ispuniti kako bi potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Komentarišući izjave iz udruženja srebreničkih majki, koje su poručile da Karla del Ponte nije dobrodošla na komemoraciju i obeležavanje godišnjice genocida u tom gradu, tužiteljka je kazala da će u sredu ipak otići u Srebrenicu i razgovarati sa predstavnicima srebreničkih udruženja.
"Sastaću se s njima i pokušati da im objasnim da posao tužioca nije da hapsi. Tužilac pokušava uz razne instumente i pomoć medjunarodne zajednice da dodje do optuženih za ratne zločine. Još uvek se nadam se da će oni biti uhapšeni", izjavila je Karla del Ponte.
Ona je izrazila nadu da će kroz razgovore sa majkama Srebrenice uspeti da "od njih dobije razumevanje".
Upitana da li se može povući paralela izmedju Srbije i Hrvatske, odnosno da li je data ista šansa Srbiji da potpiše Sporazum sa EU pre izručenja Ratka Mladića Hagu, kao što je to bio slučaj sa Ante Gotovinom, Karla del Ponte je rekla da se "ne radi o istoj situaciji".
Ona je istakla da je Hrvatska sama locirala i uhapsila Gotovinu, a da Haški tribunal zajedno sa Srbijom radi na lociranju optuženih za ratne zločine.
"Moći će se povući ista paralela izmedju Hrvatske i Srbije samo ako srpske vlasti uhapse optužene begunce", rekla je ona.
Karla del Ponte će se u Sarajevu sastati sa članovima Predsedništva BIH Željkom Komšićem, Harisom Silajdžićem i šefom ureda člana Predsedništva BiH Nebojše Radmanovića, Miroslavom Vujičićem.
Ona će prisustvovati obeležavanju 12. godine masakra u Srebrenici.
(agencije/MONDO)
