U Potočarima kod Srebrenice u sredu je obeleženo 12 godina od zločina nad srebreničkim muslimanima. U memorijalnom centru u Potočarima sahranjeno je 465 identifikovanih žrtava, medju kojima je najmladji trinaestogodišnji Sadik Huseinović.
U Potočarima kod Srebrenice u sredu je obeleženo 12 godina od zločina nad srebreničkim muslimanima. U memorijalnom centru u Potočarima sahranjeno je 465 identifikovanih žrtava, medju kojima je najmladji trinaestogodišnji Sadik Huseinović.
Do sada je na tom mestu sahranjeno oko 2.500 osoba.
Verski obred ukopa žrtava predvodio je poglavar Islamske zajednice Mustafa Cerić, pred oko 30.000 ljudi iz BiH i inostranstva koji prisustvuju komemoraciji.
Cerić je rekao da se treba "Bogu moliti da nasilnicima oduzme mač, a slabima podari moć vere u istinu u pravdu".
"Molimo te Bože da tuga bude nada, osveta bude pravda, a majčina sudbina bude molitva da se nikada nikome više ne dogodi Srebrenica", rekao je Cerić.
Posle ulaska snaga bosanskih Srba u Srebrenicu u leto 1995. godine, ubijeno je oko osam hiljada Muslimana, a Medjunarodni sud pravde u Hagu je ove godine presudio da je to bio genocid koji su počinile vojne snage Republike Srpske.
U Potočarima su u sredu ujutru dočekani učesnici Marša mira koji je 8. jula krenuo iz Nezuka u opštini Sapna.
Komemoraciji u Potočarima prisustvovao je visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak, glavni tužilac Medjunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Karla del Ponte, predstavnici diplomatskog kora i članovi Predsedništva BiH Haris Silajdžić i Željko Komšić.
U Potočare je stigla i delegacija Vlade RS koju predvode ministar za izbegla i raseljena lica Omer Branković i savetnik premijera RS Miladin Dragičević.
Karla del Ponte pozvala srpske vlasti da uhapse i izruče Tribunalu optužene za ratne zločine u BiH.
"Srbija se obavezala na to. Takav čin će biti velika satisfakcija za žrtve i preživele srebreničkog genocida", rekla je Del Ponteova.
Del Ponteova je izrazila nadu da će glavni haški optuženici Radovan Karadžić i Ratko Mladić biti uhapšeni i predati sudu u Hagu pre nego što ona ode sa svog položaja.
Srebrenička udruženja bojkotovala su njen dolazak smatrajući da tužiteljka nije ispunila obećanje koje im je dala, da će upotrebiti sve mehanizme kako bi bili uhapšeni optuženi za zločine u BiH.
Lajčak je rekao da je prvi put u Srebrenici i da je došao da se pokloni žrtvama i izrazi saučešće njihovim porodicama.
"Jedan od mojih prioriteta je da se sazna ko su počinioci zločina i da oni budu suočeni sa pravdom. To što sam juče smenio 35 policajaca iz Republike Srpske nije proces koji je završen i ne smatram to nikakvim spektakularnim potezom", rekao je on.
Najavio je da će OHR, na čijem je čelu, u saradnji sa vlastima BiH i susednih država, dati sve od sebe da se što pre uhapse haški optuženici Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
Skup obezbedjuju policije Republike Srpske i Federacije BiH, Agencija za istrage i zaštitu i evropska policijska misija u BiH.
Član Predsedništva BiH Haris Silajdžić rekao je da su "nevine žrtve u Srebrenici pale zbog zamisli nedostojne čoveka".
"Svi zajedno treba da učinimo sve da se ta zamisao ne ostvari, te da BiH ne bude onakva kakvu su je hteli počinioci zločina", rekao je Silajdžić u govoru na komemoraciji u Potočarima.
Izrazio je nadu da će BiH biti "dobra za sve ljude koji u njoj žive" i da će svet pomoći da se izgradi "takva BiH u kojoj zločin neće biti nagradjen".
Načelnik opštine Srebrenica Abdurahman Malkić rekao je da je "Srebrenica stravična spoznaja u savremenom svetu" i da je ona "zajednički poraz koji ne sme da se ponovi nikada i nikome".
Malkić je istakao da se o zločinima ne treba ćutati i da treba "zbog izgradnje poverenja i borbe protiv zaborava, otkriti pravdu i imena počinilaca zločina". "U presudi Medjunarodnog suda pravde navodi se da su policija i vojska Republike Srpske počinile zločin nad Bošnjacima Srebrenice", rekao je Malkić obraćajući se danas prisutnima na komemoraciji.
On je rekao da prošlost mora biti "večna opomena da se zlo mora imenovati i prepozanti u samom početku".
"Treba reagovati pre nego se zločin pretvori u čin užasa", izjavio je Malkić i dodao da su se zločini u tom gradu desili "zbog ćutanja sveta i okrutnosti počinilaca". On je rekao da "budućnost treba da bude izgradjena u miru, toleranciji i suživotu".
Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. godine i završio se ulaskom generala Ratka Mladića u grad pet dana kasnije. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga. Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u "srpskoj Srebrenici", da grad "predaje srpskom narodu" i da je "došlo vreme za osvetu Turcima" na tom prostoru.
U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002, koji su istraživali okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr muslimana 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke. Krajem prošle godine holandsko Ministarstvo odbrane donelo je odluku da odlikuje 850 pripadnika holandskog bataljona, koji su 1995. bili stacionirani u vojnoj bazi Potočare.
Vlada RS uputila je 10. novemra 2004. izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalih u Srebrenici konstatujući da se desio "zločin velikog obima". U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju "zaštićenu zonu" u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka, kao i da su otkrivene 34 nove masovne grobnice.
Za genocid u Srebrenici 1995. godine optuženi su vodje bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić, koji su i dalje van domašaja Tribunala.
General Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik Ratka Mladića i ratni šef obaveštajne službe Glavnog štaba VRS uhapšen je 31. maja ove godine i izručen Haškom tribunalu. Za genocid nad srebreničkim muslimanima optužena su još osmorica bivših oficira VRS: Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Vinko Pandurević, Drago Nikolić, Ljubomir Borovčanin i Milorad Trbić, a za zločine protiv čovečnosti u Srebrenici i Žepi Milan Gvero i Radivoj Miletić. Od kraja 2004. svi oni su se dobrovoljno predali Tribunalu u Hagu iz Srbije, osim Trbića koga su u Hag izručile vlasti SAD gde je živeo. Sudjenje osmorici bivših oficira VRS počelo 14. jula ove godine.
Za zločine protiv čovečnosti u Srebrenici optužen je i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić, koga je Tribunal pustio na slobodu do početka sudjenja.
Za zločin u Srebrenici prvi je osudjen Dražen Erdemović, pripadnik 10. diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba. Erdemović je osudjen na pet godina zatvora, na osnovu priznanja da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. godine na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka. Erdemović je u medjuvremenu odslužio kaznu.
General VRS Radislav Krstić osudjen je 2001. godine na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a u aprilu 2005. Žalbeno veće Tribunala donelo je novu presudu kojom je Krstić osudjen na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida. Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.
General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile dokazanim da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. i da su jedinice Drinskog korpusa i jednice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula 1995. godine ubile izmedju 7.500 i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Krstić je tokom sudjenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za pokolj Muslimana u Srebrenici.
Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na 9 godina zatvora.
U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgradjen je Memorijalni centar koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.
U junu ove godine porodice žrtava genocida u Srebrenici tužile su UN i Holandiju zato što su propustile da zaštite civile u toj enklavi.
Bivši visoki predstavnik za BiH Kristijan Švarc-Šiling je uoči odlaska sa te dužnosti nametnuo zakon prema kojem će Memorijalnim centrom, koji se nalazi u Potočarima u RS, upravljati država BiH.
(agencije/MONDO)
Do sada je na tom mestu sahranjeno oko 2.500 osoba.
Verski obred ukopa žrtava predvodio je poglavar Islamske zajednice Mustafa Cerić, pred oko 30.000 ljudi iz BiH i inostranstva koji prisustvuju komemoraciji.
Cerić je rekao da se treba "Bogu moliti da nasilnicima oduzme mač, a slabima podari moć vere u istinu u pravdu".
"Molimo te Bože da tuga bude nada, osveta bude pravda, a majčina sudbina bude molitva da se nikada nikome više ne dogodi Srebrenica", rekao je Cerić.
Posle ulaska snaga bosanskih Srba u Srebrenicu u leto 1995. godine, ubijeno je oko osam hiljada Muslimana, a Medjunarodni sud pravde u Hagu je ove godine presudio da je to bio genocid koji su počinile vojne snage Republike Srpske.
U Potočarima su u sredu ujutru dočekani učesnici Marša mira koji je 8. jula krenuo iz Nezuka u opštini Sapna.
Komemoraciji u Potočarima prisustvovao je visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak, glavni tužilac Medjunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Karla del Ponte, predstavnici diplomatskog kora i članovi Predsedništva BiH Haris Silajdžić i Željko Komšić.
U Potočare je stigla i delegacija Vlade RS koju predvode ministar za izbegla i raseljena lica Omer Branković i savetnik premijera RS Miladin Dragičević.
Karla del Ponte pozvala srpske vlasti da uhapse i izruče Tribunalu optužene za ratne zločine u BiH.
"Srbija se obavezala na to. Takav čin će biti velika satisfakcija za žrtve i preživele srebreničkog genocida", rekla je Del Ponteova.
Del Ponteova je izrazila nadu da će glavni haški optuženici Radovan Karadžić i Ratko Mladić biti uhapšeni i predati sudu u Hagu pre nego što ona ode sa svog položaja.
Srebrenička udruženja bojkotovala su njen dolazak smatrajući da tužiteljka nije ispunila obećanje koje im je dala, da će upotrebiti sve mehanizme kako bi bili uhapšeni optuženi za zločine u BiH.
Lajčak je rekao da je prvi put u Srebrenici i da je došao da se pokloni žrtvama i izrazi saučešće njihovim porodicama.
"Jedan od mojih prioriteta je da se sazna ko su počinioci zločina i da oni budu suočeni sa pravdom. To što sam juče smenio 35 policajaca iz Republike Srpske nije proces koji je završen i ne smatram to nikakvim spektakularnim potezom", rekao je on.
Najavio je da će OHR, na čijem je čelu, u saradnji sa vlastima BiH i susednih država, dati sve od sebe da se što pre uhapse haški optuženici Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
Skup obezbedjuju policije Republike Srpske i Federacije BiH, Agencija za istrage i zaštitu i evropska policijska misija u BiH.
Član Predsedništva BiH Haris Silajdžić rekao je da su "nevine žrtve u Srebrenici pale zbog zamisli nedostojne čoveka".
"Svi zajedno treba da učinimo sve da se ta zamisao ne ostvari, te da BiH ne bude onakva kakvu su je hteli počinioci zločina", rekao je Silajdžić u govoru na komemoraciji u Potočarima.
Izrazio je nadu da će BiH biti "dobra za sve ljude koji u njoj žive" i da će svet pomoći da se izgradi "takva BiH u kojoj zločin neće biti nagradjen".
Načelnik opštine Srebrenica Abdurahman Malkić rekao je da je "Srebrenica stravična spoznaja u savremenom svetu" i da je ona "zajednički poraz koji ne sme da se ponovi nikada i nikome".
Malkić je istakao da se o zločinima ne treba ćutati i da treba "zbog izgradnje poverenja i borbe protiv zaborava, otkriti pravdu i imena počinilaca zločina". "U presudi Medjunarodnog suda pravde navodi se da su policija i vojska Republike Srpske počinile zločin nad Bošnjacima Srebrenice", rekao je Malkić obraćajući se danas prisutnima na komemoraciji.
On je rekao da prošlost mora biti "večna opomena da se zlo mora imenovati i prepozanti u samom početku".
"Treba reagovati pre nego se zločin pretvori u čin užasa", izjavio je Malkić i dodao da su se zločini u tom gradu desili "zbog ćutanja sveta i okrutnosti počinilaca". On je rekao da "budućnost treba da bude izgradjena u miru, toleranciji i suživotu".
Srebrenica, 12 godina posle
Pre tačno 12 godina snage Vojske Republike Srpske (VRS) ušle su u Srebrenicu, muslimansku enklavu u istočnoj BiH koja je formalno bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Do 19. jula vojnici pod komandom generala Ratka Mladića su, prema optužnicama Haškog tribunala, organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. godine i završio se ulaskom generala Ratka Mladića u grad pet dana kasnije. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga. Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u "srpskoj Srebrenici", da grad "predaje srpskom narodu" i da je "došlo vreme za osvetu Turcima" na tom prostoru.
U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002, koji su istraživali okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr muslimana 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke. Krajem prošle godine holandsko Ministarstvo odbrane donelo je odluku da odlikuje 850 pripadnika holandskog bataljona, koji su 1995. bili stacionirani u vojnoj bazi Potočare.
Vlada RS uputila je 10. novemra 2004. izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalih u Srebrenici konstatujući da se desio "zločin velikog obima". U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju "zaštićenu zonu" u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka, kao i da su otkrivene 34 nove masovne grobnice.
Za genocid u Srebrenici 1995. godine optuženi su vodje bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić, koji su i dalje van domašaja Tribunala.
General Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik Ratka Mladića i ratni šef obaveštajne službe Glavnog štaba VRS uhapšen je 31. maja ove godine i izručen Haškom tribunalu. Za genocid nad srebreničkim muslimanima optužena su još osmorica bivših oficira VRS: Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Vinko Pandurević, Drago Nikolić, Ljubomir Borovčanin i Milorad Trbić, a za zločine protiv čovečnosti u Srebrenici i Žepi Milan Gvero i Radivoj Miletić. Od kraja 2004. svi oni su se dobrovoljno predali Tribunalu u Hagu iz Srbije, osim Trbića koga su u Hag izručile vlasti SAD gde je živeo. Sudjenje osmorici bivših oficira VRS počelo 14. jula ove godine.
Za zločine protiv čovečnosti u Srebrenici optužen je i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić, koga je Tribunal pustio na slobodu do početka sudjenja.
Za zločin u Srebrenici prvi je osudjen Dražen Erdemović, pripadnik 10. diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba. Erdemović je osudjen na pet godina zatvora, na osnovu priznanja da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. godine na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka. Erdemović je u medjuvremenu odslužio kaznu.
General VRS Radislav Krstić osudjen je 2001. godine na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a u aprilu 2005. Žalbeno veće Tribunala donelo je novu presudu kojom je Krstić osudjen na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida. Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.
General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile dokazanim da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. i da su jedinice Drinskog korpusa i jednice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula 1995. godine ubile izmedju 7.500 i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Krstić je tokom sudjenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za pokolj Muslimana u Srebrenici.
Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na 9 godina zatvora.
U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgradjen je Memorijalni centar koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.
U junu ove godine porodice žrtava genocida u Srebrenici tužile su UN i Holandiju zato što su propustile da zaštite civile u toj enklavi.
Bivši visoki predstavnik za BiH Kristijan Švarc-Šiling je uoči odlaska sa te dužnosti nametnuo zakon prema kojem će Memorijalnim centrom, koji se nalazi u Potočarima u RS, upravljati država BiH.
(agencije/MONDO)
