U drugoj fazi privatizacije hrvatskih preduzeća vlada u Zagrebu planirala je da ove godine medu 28 kompanija proda i Park Prevlaka, preduzeće u državnom vlasništvu koje ima zemlju na području poluostrva Prevlaka.
Za sada je nejasno da li Hrvatska prodaje i zemlju na Prevlaci ili samo preduzeće koje gazduje tom zemljom, pišu "večernje novosti."
Crna Gora i Hrvatska duže od dve decenije nisu rešile vlasništvo oko teritorije poluostrva Prevlaka, na ulazu u Bokokotorski zaliv. Protokol o privremenom režimu razgraničenja Hrvatske i Crne Gore na Prevlaci, koji je još krajem 2002. godine potpisan na desetogodišnje razdoblje, istekao je .
Načelnik opštine Konavle Luka Korda izjavio je hrvatskim medijima da je odluka države o prodaji udela u društvu Park Prevlaka i ''više nego smiješna''.
"Kome će prodati? Ima li ijedna budala koja bi to kupila? Društvo Park Prevlaka osnovano je s ciljem zaštite toga prostora. Strašno će se obogatiti onaj ko se odluči otkupiti udio države. Doduše, imalo bi smisla tek kad bi država odlučila prodati svoju zemlju na Prevlaci", smatra Korda.
Član skupštinskog Odbora za evropske integracije iz crnogorskog opozicionog Demokratskog fronta, kaže za "Novosti" da ga ta "prodaja" nije iznenadila, jer je, po njemu, Prevlaka deo hrvatske teritorije.
"Pitanje granice sa Hrvatskom na Prevlaci nije aktuelizovano na vreme, jer crnogorska vlast ne vodi računa o interesima naše države, već samo balansira na unutrašnjim konstruisanim podelama i manipulacima kojima se štite privatni interesi", smatra Vasiljević.
On je rekao da međunarodna arbitraža, zbog specifičnosti položaja rta Ošro i same Prevlake, može u najboljem slučaju da utvrdi demilitarizovanu zonu kao konačno rešenje.
Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore poručilo je danas da Prevlaka ne predstavlja otvoreno pitanje u odnosima te države i Hrvatske, dodajući da će konačno rešenje statusa tog poluostrva biti rešavano u bilateralnom dijalogu.
Iz MIP-a Crne Gore Tanjugu je saopšteno da ne mogu komentarisati navode koji se tiču privatizacionog procesa, odnosno prodaje javnog preduzeća druge države.
Kako se navodi, u odnosima sa Hrvatskom, Prevlaka ne predstavlja otvoreno pitanje, već temu o kojoj treba razgovarati u cilju pronalaženja konačnog rešenja na bilateralnom nivou.
"Na snazi je privremeno rešenje koje bez ijednog problema i incidenta funkcioniše više od decenije. U toku je konstruktivan bilateralni dijalog između dve zemlje. Što se tiče važećeg pravnog okvira, na snazi je privremeni protokol o prelasku granice na Prevlaci iz 2002, čijom primenom su zadovoljne obe strane", navodi se u saopštenju.
