On, međutim, navodi da vidi konkretnu opasnost, ako bi retorika bila previše uzavrela.

"Ako bi retorika bila previše uzavrela i previše ushićena, to bi moglo da negativno utiče na međusobne dobrosusedske odnose koji su danas, ja mislim, stvarnost", rekao je on za Jutarnji dnevnik RTS-a.

Podsećajući da je jedan od ciljeva nedavnog susreta prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučić i ministarke spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić bio dogovor da se zbog početka sudskog procesa ne otvaraju stare rane, on je ocenio da je "to jedan od koraka nesumnjivo u dobrom pravcu".

"Istovremeno, na leđima advokata je težak zadatak da budu razložni, staloženi, umereni, a da kažu da je druga strana počinila genocid. To neće biti lako ni retorički ni logički spojiti", izjavio je Varadi.

Na pitanje da li bi otvaranje ovog spora moglo da uspori evropske intergracije Srbije, Varadi je odgovorio da ne vidi mogućnost bilo kakvog negativnog uticaja, s obzirom na to da procenjuje da MSP neće prihvatiti ni tužbu ni protivtužbu za genocid.

"Bilo bi neobično da jedine dve države na svetu osuđene za genocid budu baš Hrvatska i Srbija. Nisu te dve države idealne, ali nismo najgori na svetu", rekao je Varadi.

On je ocenio da su mogućnosti Hrvatske ograničene jer, iako ima presuda koje utvrđuju da su neki državljani Srbije krivi, niko nije osuđen za genocid.

"Što se Srbije tiče, ima dosta izveštaja Ujedinjenih nacija o "Oluji"
i podataka UN o tome koliko je Srba tada napustilo Hrvatsku. Znači, postoje činjenice koje su utvrđene raznim međunarodnim akcijama, ako ne posebno Tribunala", istakao je Varadi i dodao da nije sporno da je bilo kažnjivih dela, ali da "ta ogromna, monstruozna granica genocida" nije dostignuta.

Upitan za eventualni dobitak obe strane, on je rekao da je moguće "da vide šansu da učine svetskoj javnosti dostupno jedno svoje percipiranje istorije".

Međunarodni sud pravde u Hagu će, kako je najavljeno, utvrđivati da li su Hrvatska, odnosno Srbija, kao države prekršile Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, odnosno izvršile genocid na teritoriji Hrvatske u periodu koji je obuhvaćen tužbom i kontratužbom od 1991. do 1995. godine.