U nastavku glavne rasprave o međusobnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid tokom rata 1991-95, Hrvatska se pred Međunarodnim sudom pravde pozvala na dokument JNA.
Zastupnik Hrvatske Filip Sends citirao je depešu obaveštajne službe JNA iz oktobra 1991. da je paravojna formacija Željka Ražnatovića-Arkana "počinila nekontrolisane akte genocida i
druge zločine" u okolini Vukovara.
To je, po Sendsu, dokaz da su vlasti SR Jugoslavije tada bile svesne "ozbiljnog rizika da će u Hrvatskoj biti počinjen genocid", ali nisu ništa učinile da to spreče.
Sends je naznačio da "nema dileme" da su paravojske, uključujući i dobrovoljce Vojislava Šešelja, koje su zločinima u Hrvatskoj "uništile čitave zajednice" nesrba "s lanca pustile vlasti Srbije", tvrdeći da se iz toga može zaključiti da su delile i njihovu "genocidnu nameru".
Osvrćući se na teorijsku osnovu genocida, predstavnik Hrvatske podvukao je da, nasuprot tumačenju Srbije, nije neophodno da bude uništena čitava etnička grupa, već da se zločinima onemogući njeno funkcionisanje na određenom, makar vrlo ograničenom prostoru,
čak i u jednom selu.
Ministar pravde Hrvatske Orsat Miljenić poručio je, posle iznošenja prvih dokaza pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, da Htvatska sudu želi da prikaže određenu argumentaciju i da mu prepusti odluku da li je to bio genocid koji je počinila Srbija ili ne". Hrvatska se, prema njegovim rečima, drži konkretnog vremenskog razdoblja u kojem su se dogodili zločini kakvi se ne pamte u Evropi od Drugog svetskog rata, prenela je Hina.
Sends je naglasio da i premeštanje stanovništva može biti oblik genocida, ukoliko je počinjeno uz "genocidnu nameru" za makar i delimično uništenje te grupe.
Podsetio je i na izdvojena mišljenja dvojice sudija iz presude najvišeg suda UN u sporu BiH-Srbija da su vlasti SRJ bile "saučesnik" u genocidu u Srebrenici, a ne samo da genocid nisu sprečile, kako je 2008. odlučila većina sudija.
Sends je tvrdio da postoji dovoljno dokaza za to saučesništvo i u genocidnim aktima tokom rata u Hrvatskoj, zato što je "Srbija znala za genocidnu nameru paravojski".
Uzvraćajući na argument srpske delegacije da pred Haškim tribunalom nijedan pojedinac nije ni optužen, ni osuđen za genocidna dela, predstavnik Hrvatske Kir Starmer ocenio je da to nije prepreka za utvrđivanje odgovornosti države za genocid.
Po Starmeru, genocidna namera države može se izvesti iz zločina koji su u Hrvatskoj počinjeni, a koje je Haški tribunal utvrdio u presudama Miletu Mrkšiću, Milanu Martiću i Milanu Babiću.
Predsednica beogradskog Helsinškog odbora za zaštitu ljudskih prava Sonja Biserko svedočila je danas o političkoj i istorijskoj pozadini raspada SFR Jugoslavije. Najviši sud UN zabranio je izveštačima da sadržaj iskaza svedoka u ovom postupku objave do kraja rasprave, 1. aprila. Izjava Sonje Biserko u spis je uvedena u pisanom obliku, a u sudnici Palate mira unakrsno ju je ispitivao zastupnik Srbije, advokat Novak Lukić. Biserko je zatim odgovorila na nekoliko pitanja hrvatskog predstavnika Kira Starmera (Kier). U ranijim javnim istupima i pisanim radovima, Biserko je za raspad Jugoslavije više puta okrivila rukovodstvo Srbije koje je predvodio Slobodan Milošević i njegovu politiku ujedinjavanja svih Srba u jednu državu.
Od 10. marta, zastupnici Srbije će uzvratiti izlaganjima o hrvatskoj tužbi, ali i kontra-tužbi koju je zvanični Beograd podneo protiv Zagreba.
Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta do 1. aprila.
Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.
Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za užbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.
U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih
oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.
Genocid je, kako se navodi u kontratužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.
Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.
Hrvatskim vlastima bi sud, prema tužbi Srbije, zbog toga trebalo da naloži da, u skladu sa svojom međunarodnom obavezom, kazni genocid počinjen na njenoj teritoriji pre, za vreme i posle operacije Oluja.
Srbija kontratužbom traži i da Hrvatska "plati puno obeštećenje" Srbima iz Kninske krajine za "sve gubitke i štete nanete izazvane delima genocida", kao i da "uspostavi neophodne pravne uslove i bezbednu okolinu za siguran i slobodan povratak" članova srpske zajednice u njihove domove u Hrvatskoj i za normalan život uz poštovanje svih nacionalnih i ljudskih prava.
Vlasti u Beogradu tužbom traže i da Hrvatska iz zakona o državnim praznicima ukloni "Dan pobede i domovinske zahvalnosti" i "Dan hrvatskih branitelja", koji se slave 5. avgusta, "na dan trijumfa genocidne operacije Oluja".
