Pre proglašenja nove države, zvanični Beograd nije bio član Konvencije o genocidu, koja se, stoga, ne može primeniti na zločine tokom rata u Hrvatskoj 1991, argumentovali su predstavnici Srbije Andreas Cimerman i Kristijan Tams.

Hrvatska tužba protiv Srbije zbog genocida koji je navodno počinjen nad Hrvatima, tokom sukoba u toj republici 1991, predstavlja praktično poziv sudu da retroaktivno primeni Konvenciju o genocidu na srpske vlasti, iako one u to vreme nisu bile članice konvencije.

Retroaktivna primena konvencije nije dozvoljena, argumentovali su, u ime Srbije, nemački profesori.

Podsećajući da je sam Međunarodni sud pravde 2008. utvrdio da je SRJ postala članica Konvencije o genocidu 27. aprila 1992, Cimerman je naznačio da su "svi zločini" iz tužbe Hrvatske "počinjeni pre nego što je Srbija bila obavezana" Konvencijom.

To je, po Cimermanu, 2006. potvrdio i tadašnji glavni pravni zastupnik Hrvatske Ivan Šimonović u razgovoru sa zvaničnicima ambasade SAD u Zagrebu, prema američkoj diplomatskoj depeši, objavljenoj na Vikiliksu.

"Ukoliko bi sud prihvatio nadležnost od 27. aprila 1992, dana proglašenja SRJ, to bi značilo da bi najgori zločini počinjeni na teritoriji Hrvatske (na primer u Vukovaru) ne bi bili uzeti u razmatranje, što bi znatno oslabilo hrvatsku tužbu", rekao je tada, po depeši, Šimonović.

Cimerman je iz iste depeše citirao Šimonovićevo objašnjenje zašto je Hrvatska tužbu protiv Srbije podnela tek 1999. godine, za razliku od BiH koja je to učinila već 1993.

"Hrvatska je tužbu podnela 1999. nakon što ju je jedan američkiadvokat uverio da će optužba protiv Srbije i Crne Gore za genocid nateritoriji Hrvatske paralisati procese protiv Hrvata pred Haškim tribunalom", kazao je Šimonović američkim diplomatama, po istom izvoru.

Ponavljajući da se Konvencija o genocidu "ne može primenjivati retroaktivno", zastupnik Tams ocenio je da Hrvatska tužbom nastoji da "prebaci odgovornost vlasti SFRJ na Srbiju".

Tams je ukazao da Konvencija o genocidu nije stvorena da bi retroaktivnom primenom "regulisala prošlost", uključujući holokaust iz Drugog svetskog rata, već da bi genocid "sprečila u budućnosti".

Ukoliko bi se prihvatila retroaktivnost, po srpskom predstavniku, Konvencija o genocidu - koja je usvojena u decembru 1948, a stupila nasnagu 1951. - mogla bi se primenjivati ne samo na Drugi, već i na Prvi svetski rat i druge sukobe.

Da li bi, u tom slučaju, da ne postoji vremensko ograničenje, Nemačka 1955. ratifikovala Konvenciju o genocidu? "Da li bi to učinile druge države odgovorne za zlodela u prošlosti, za koja je - s pravom ili ne - rečeno da su predstavljala genocid?", upitao je nemački profesor.

Srbija će sutra nastaviti da odgovara na tužbu Hrvatske, a započeće i izlaganje o svojoj kontratužbi da su vlasti u Zagrebu počinile genocid nad Srbima iz Kninske krajine, tokom operacije Oluja, u leto 1995.

Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta do 1. aprila. Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010. Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave  kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.

U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".

Veliki broj građana Hrvatske je, navodi se u tužbi, prognan, ubijen, mučen ili nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine. U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ krivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.

Zvanicni Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži jojda kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.

Genocid je, kako se navodi u kontratužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicimasrpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.

Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasiodgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.