Komentari predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca na izložbi hrvatskih umetničkih dela u Briselu izazvali nezadovoljstvo nekih hrvatskih parlamentaraca.
Šulc je u predgovoru za izložbu, otvorenu u sedištu Evropskog parlamenta, između ostalog, napisao da je "kao nesvrstana zemlja bivša Jugoslavija razvijala sopstvenu kulturnu politiku, dopuštajući umetnicima da se slobodno izražavaju, pod uslovom da ne stvaraju smutnju".
"Jugoslavija je, zato, zauzimala posebno mesto između Zapada i Istoka, ne samo u političkom i privrednom, već i u umetničkom smislu, a umetnička dela izložena u Parlamentu iskazuju ovu odliku", napisao je predsednik EP i dodao da je to i važan korak prema nadvladavanju podeljenosti Evrope, i premošćavanju jaza između država bivše Jugoslavije i EU.
Inače, EP je hrvatska dela otkupio za svoju umetničku zbirku, osnovanu 1980. godine, koja pokazuje svu raznolikost evropskih kultura.
Na te reči reagovala je hrvatska poslanica iz HDZ u EP Dubravka Šuica koja je, nakon otvaranja izložbe, rekla da je jako iznenađena onim što je napisano u predgovoru i najavila da će se o tome poslanici te stranke u EP obratiti zajedničkim saopštenjem.
"Kada se radi o Šulcu, čini se da on još uvek misli da je Hrvatska deo Jugoslavije, a ne u EU. Jako sam iznenađena njegovim predgovorom i načinom na koji je opisao Jugoslaviju kao slobodnu zemlju, a ona to nije bila ni za obične građane, a još manje za umetnike", rekla je Šuica.
I poslanik Davor Stier je "šokiran", kako kaže, predgovorom socijalističkog kandidata i trenutnog predsednika EP.
"Nažalost, predsednik Parlamenta Hrvatsku je zaista predstavio kao deo bivše Jugoslavije i s hvalospevima o nekoj tobožnjoj slobodi koja nije postojala... Mislim da je to nedopustivo za ovu priliku, umesto da se afirmiše hrvatska kultura, da se pišu ovakvi politički hvalospevi Jugoslaviji. To je potpuni promašaj gospodina Šulca", kaže Stier, a prenosi Hina.
Ipak, poslanik vladajuće Socijaldemokratske partije Oleg Valjalo stao je u odbranu predsednika EP, rekavši da mu se čini da u tome nije bilo političke namere.
"Mislim da je Šulcova namera bila da u prvi plan stavi Hrvatsku kao bivšu članicu Jugoslavije, spominjao je i Sloveniju, kao države koje su kao deo tadašnje Jugoslavije kulturno doprinosile povezivanju Istoka i Zapada... Čini mi se da nije bilo političke namere u spominjanju Jugoslavije, Hrvatske i EU", kaže Valjalo.
