Na današnjem zasedanju predstavnici srpskog pravnog tima obrazlagali su  argumente koji opovrgavaju hrvatske tvrdnje i dokazuju činjenice koji Hrvatsku terete za genocid nad Srbima, posebno u akciji "Oluja".

Predstavnici srpskog pravnog tima na čelu sa Sašom Obradovićem predstavili su ranije protivtužbu Srbije u kojoj su detaljno opisani masovni zločini i genocid nad Srbima koji su izvršile zvanične hrvatske oružane snage na čelu sa državnim rukovodstvom predvođenim predsednikom Franjom Tuđmanom.

Obradović je danas podsetio da Hrvatska nikad nije porekla da je podnela tužbu protiv Srbije kako bi se paralisali procesi protiv Hrvata pred Haškim tribunalom.

On je najpre istakao da se sprski pravni tim potpuno slaže sa zapažanjem šefa hrvatskog tima Vesne Crnić Grocić koja je pored ostalog navela da se pomirenje mora zasnovati na istorijskim činjenicama.

"To bi mogao da bude lajt motiv našeg daljeg izlaganja", rekao je Obradović i u tom kontekstu podsetio na izjavu bivšeg šefa hrvatskog pravnog tima Ivana Šimonovića koji je rekao da je Hrvatska podnela tužbu da bi se paralisali procesi protiv Hrvata pred Haškim tribunalom.

"To je istorijska činjenica koju nisu poricali ni naši oponenti.U tom smislu Hrvatska je u ovom slučaju morala da demonizuje Srbe...", naglasio je Obradović i detaljno komentarisao argumente koje je hrvatska strana izložila tokom usmene rasprave.

Članovi srpskog pravnog tima profesori Andreas Cimerman i Kristijan Tams iz Nemačke ponovo su govorili o relevantnosti događaja koji su se dogodili pre osnivanja SRJ, čiji je pravni naslednik Srbija, odnosno da SRJ pa tako ni Srbija, ne može da bude odgovorna u tom smislu jer nije postojala kao država.

Britanski advokat Vejn Džordaš nastavio je usmeno da s činjenične i pravne strane pobija navode hrvatske tužbe, a kanadski profesor Vilijem Šabas je diskutovao o pitanjima interpretacije Konvencije o sprečavanju genocida, kao i kredibilnosti agrumenata koje je u drugoj rundi iznela Hrvatska.

Srpski advokati Novak Lukić i Dušan Ignjatović su osporavali mogućnost da se delovanje JNA i paravonjih formacija na teritoriji Hrvatske pripisuje zvaničnom Beogradu.

Glavni dokaz genocidne namere i isrebljenja Srba iz Hrvatske su transkripti sa sastanka Tuđana sa vojnim vrhom hrvatske na Brionima 1995. godine na kom je planirana operacija Oluja.

Sudu su ranije dostavljeni transkripti sa tog sastanka među kojima je i ključna rečenica Franje Tuđama koja dokazuje želju za uništenjem sprske etničke grupacije u Hrvatskoj "da Srbima treba zadati takav udarac da praktično nestanu".

Srpska strana je podnela sudu i prezentovala niz dokaza i svedočenja da operacija "Oluja" ispunjava sve elemente krivičnog dela genocida, kao i da je Hrvatska prekršila svoje obaveze iz Konvencije o sprečavanju genocida.

Osim opisanih zločina u periodu od 1991. do 1995. u Hrvatskoj, protivtužba Srbije predočila je istorijski kontekst događaja osvrćući se i na period od 1941-1945. godine, radi lakšeg razumevanja dogadaja koji su usledili od 1991-1995.godine.

U dokumentu koji je podnet Međunarodnom sudu pravde su podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija "Bljesak" i "Oluja".

Pored utvrđivanja da li je počinjen genocid u Hrvatskoj od strane jedne ili druge države u sporu, jedno od pitanja koja će sud utvrđivati na zahtev Srbije, je pitanje vremenske nadležnosti za odlučivanje.

Naime, Srbija osporava nadležnost suda za odlučivanje o događajima koji su se desili od 1991. do 27. aprila 1992. godine kada je formirana SRJ, a čiji je pravni sukcesor Srbija.

Rasprava se nastavlja sutra izlaganjem srpskog pravnog tima, koji će okončati izlaganje. U utorak, 1. aprila će Hrvatska dobiri 90 minuta da odgovori na poslednje optužbe Srbije nakon čega će sud zaključiti raspravu koja je počela 3. marta izlaganjem hrvatskog pravnog tima.

Ovo je završnica spora koji je počeo još 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije.

Hrvatska, predvođena tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.

Srbija je odgovorila kontratužbom koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Kako nijedna od strana u sporu nije podnela odštetni zahtev prema drugoj državi, sud se tim pitanjem neće ni baviti.

Sud će utvrđivati da li su Hrvatska, odnosno Srbija, kao države prekršile Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, odnosno izvršile genocid na teritoriji Hrvatske u periodu koji je obuhvaćen tužbom i kontratužbom od 1991. do 1995. godine.

Tek ukoliko presudom bude utvrđeno da je postojala odgovornost pojedine države za genocid, moglo bi da se pokrene i pitanje naknade štete.

Konačna presuda, na koju ne postoji pravo žalbe, prema očekivanju stručnjaka, mogla bi da bude javno objavljena do kraja ove ili početkom 2015. godine i biće obavezujuća za obe države.

O tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije odlučivaće ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hoc sudija iz Srbije i Hrvatske.

To su profesor pravnog fakultetau Beogradu Milenko Kreća i profesor Pravnog falukteta u Zagrebu u penziji Budislav Lukas.

Raspravom  predsedava predsednik MSP-a sudija iz Slovačke Petar Tomka.

Usmenoj raspravi, prethodila je dugogodišnja pisana rasprava koja se odvijala putem podnošenja pisanih podnesaka sudu, kao što su: tužba, odgovor na tužbu, konratužba, odgovor na nju, a sve uz obimnu dokumentaciju na više desetina hiljada stranica.

Srbija će tražiti odbacivanje hrvatskog tužbenog zahteva

Šef srpskog pravnog tima pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, Saša Obradović, rekao je da će Srbija sutra tražiti da tužbeni zahtev Hrvatske bude odbačen, a potom i da Hrvatska bude osuđena za genocid izvršen tokom operacije "Oluja".

Obradović je za RTS rekao da će srpski pravni tim sutra pre podne, nastaviti sa pobijanjem pravnih argumenata Hrvatske u pogledu tužbenog zahteva, da bi po podne pojačali protivtužbeni zahtev Srbije i izneli dispozitiv tužbenog zahteva.

"Tražićemo da njihov tužbeni zahtev bude najpre odbačen, u smislu da Srbija ne može uopšte da odgovara za dela iz 1991. godine kada nije ni postojala kao nezavisna država, alternativno da bude odbijen, zato što nije podržan činjenicama i pravom", rekao je Obradović.

On je dodao da će srpski tim potom tražiti da Hrvatska bude osuđena za genocid izvršen tokom operacije Oluja, da plati reparacije Srbima iz Krajine koji su te zločine trpeli i da se prestane sa proslavom Oluje, "kao jednog kriminalnog čina".

Upitan da li će ključni stav Srbije po pitanju hrvatskih argumenata biti da je Hrvatska u odsustvu dokaza pribegla demonizaciji Srba, Obradović je rekao da to možda neće biti ključni, ali će svakako biti jedan od veoma bitnih argumenata Srbije.

"Mnogi od nas u Srbiji se sećaju kakve su bile 90-e, kako je rat počeo, kako je vođen i kako su Srbi stradali u akcijama etničkog čišćenja u Hrvatskoj. Međutim, ništa zato - Hrvatska ovde sve vreme predstavlja da je nije bilo nekog rata i sukoba dve strane, nego da je sve vreme postojala genocidna kampanja Srba uperena prema Hrvatima", rekao je Obradović.

Prema njegovim rečima, Hrvatska je u prilog svom tužbenom zahtevu i navodima pružila dokaze koji ni u Srbiji ni u Hrvatskoj ne bi mogli da budu prihvaćeni od suda.

Obradović je rekao da ne može da veruje u takve dokaze, a da, ako druga strana veruje, onda je to zapravo demonizacija svega što se dešavalo u ratu, pre svega srpske strane.

On je rekao i da nije bilo udruženog zločinačkog poduhvata koji bi se mogao odnositi na genocid i da je Milan Martić oslobođen tužbi za istrebljenje, kao možda najtežeg oblika krivičnog dela zločina protiv čovečnosti.

Obradović je rekao da je to ono što je član pravnog tima Srbije Vejn Džordaš danas isticao, te da se jedini udruženi zločinački poduhvat koji je do sada utvrđen u pogledu Hrvatske odnosi na prisilno premeštanje stanovništva iz Krajine.

"Postoje i drugi predmeti pred Tribunalom, ali hajde da vidimo kako će se oni okončati", rekao je Obradović.

On je dodao i da se prethodnih sedmica od Hrvatske moglo čuti da presude Haškog tribunala u potpunosti podržavaju hrvatski tužbeni zahtev, ali da to nije tačno kada se one analiziraju, što je Džordaš danas uradio na nivou i standardu kakav hrvatski pravni tim nije dosegao proteklih nedelja.

"Tako da mislim da smo dosta uznapredovali u pobijanju hrvatskih argumenata", zaključio je Obradović.