Istovremeno, pravni zastupnici Srbije su od najvišeg suda UN zatražili da se proglasi nenadležnim za tužbu Hrvatske protiv vlasti u Beogradu zbog genocida navodno počinjenog nad Hrvatima 1991. ili da tu optužbu odbaci kao neosnovanu.

U završnoj reči, glavni srpski zastupnik Saša Obradović rekao je da je Srbija, tokom jednomesečne rasprave, dokazala da su hrvatske vlasti, tokom Oluje u leto 1995, sprovele "genocidnu nameru" da unište krajiške Srbe "ubistima...nanošenjem ozbiljnih fizičkih i mentalnih povreda i namernim nametanjem životnih uslova smišljenih da donesu uništenje etničke grupe".

Srbija je od 17 sudija zahtevala i da utvrde da je Hrvatska prekršila međunarodnu Konvenciju o genocidu i time što još nije kaznila počinioce najtežeg krivičnog dela. Po Obradovićevim rečima, Međunarodni sud pravde trebalo bi da Hrvatskoj naloži da odmah kazni počinioce, kao i da ukine "Dan pobede i domovinske zahvalnost" i "Dan hrvatskih branitelja" kao državni praznik zbog toga što je 5. avgust "dan pobede genocidne operacije Oluja".

Srbija traži i da Hrvatska plati odštetu žrtvama i gubitke izazvane genocidom, kao i da uspostavi sve neophodne uslove za bezbedan povratak Srba u Hrvatsku.

Zahtev da se Međunarodni sud pravde proglasi nenadležnim za tužbu Hrvatske da su srpske vlasti i snage počinile genocid nad hrvatskim civilima tokom rata u toj republici 1991, Obradović je zasnovao na tvrdnji da Srbija ne može biti odgovorna za zlodela počinjena pre nego što je ona, odnosno SR Jugoslavija, bila formirana kao država, 27. aprila 1992.

Ukoliko se proglasi nadležnim, sud bi, po zahtevu Srbije, tužbu Hrvatske trebalo da odbaci kao "nezasnovanu u činjenicama i zakonu". Alternativno, sud bi se mogao oglasiti nenadležnim i za zločine počinjene pre 8. oktobra 1991. kada je Hrvatska postala nezavisna država i članica Konvencije o genocidu, predložila je Srbija.

Hrvatska je prošle nedelje zatražila da sud Srbiju proglasi krivim za genocid nad hrvatskim stanovništvom tokom rata u toj republici i naloži joj da plati ratnu odštetu.

U završnim argumentima, srpski zastupnik Obradović ponovio je da Srbija nije želela ovaj proces, ali da je u svojoj kontratužbi dokazala "ozbiljne zločine hrvatskih vlasti, predvođenih zločinačkim vođom Franjom Tuđmanom".

U posveti žrtvama Oluje, Obradović je naveo primer Aleksandre Stijelje, kojoj su hrvatske snage u napadu na izbegličku kolonu, 7. avgusta 1995 - kada je imala tri godine - ubile oca i dedu, a brata, trudnu majku i nju samu ranile šrapnelima.

Po Obradovićevim rečima, Hrvatska je tek u septembru 2013. potvrdila da su njene snage sprovele napad "koji je uništio Aleksandrinu porodicu". Aleksandra Stijelja, po zastupniku Srbije, "ne veruje u pravdu i ne očekuje ništa od sudova".

Primećujući da "među izbeglicama nisu bila deca političara...oni su uživali privilegije koje su im roditelji obezbedili kroz zloupotrebu vlasti", Obradović je podvukao da bi "ovaj proces trebalo videti kao upozorenje svim političarima i narodima na tragične posledice ako slede diktatore i ideje ekstremnog nacionalizma".

U odgovoru na primedbu Hrvatske da vlasti Srbije ne rade dovoljno na ustanovljenju sudbine nestalih osoba, Obradović je kazao da je "srpska vlada u potpunosti svesna svog zadatka u pronalaženju nestalih svih nacionalnosti".

Precizirao je da je se traga za još 1.748 Srba nestalih na teritoriji Hrvatske, postavljajući pitanje - ko ih je ubio. Po hrvatskoj delegaciji, nepoznata je sudbina 875 Hrvata.

U ime Srbije, kanadski profesor Viliam Šabas prethodno je naglasio da je predsednik Hrvatske Franjo Tuđman imao za cilj da Olujom zauvek Srbe protera iz Hrvatske, koje je je smatrao "tumorom" na hrvatskom tkivu, i u Kninskoj krajini stvori "životni prostor" za Hrvate koje je planirao da naseli.

Aludirajući na sličan plan nacističke Nemačke, Šabas je za taj životni prostor upotrebio nemački izraz "lebensraum". Za stvaranje hrvatskog "lebensrauma", Tuđmanu je, po njegovimr rečima, 200.000 krajiških Srba bilo jedina smetnja.

Kao dokaz te Tuđmanove namere, Šabas je naveo da je hrvatski lider američkim senatorima odmah posle Oluje rekao da "neće biti moguće da se Srbi vrate".

Primećujući da ti dokazi, uz zapisnik sa brionskog sastanka na kojem je Tuđman rekao da bi "Srbi trebalo da nestanu", odražavaju "genocidnu nameru" da se srpski civili unište kao etnička grupa, zastupnik Srbije naglasio je da je Hrvatska "ignorisala" taj dokazni materijal.

U osvrtu na oslobađajuću presudu Haškog tribunala izrečenu komandantu Oluje Antu Gotovini, Šabas je ocenio da je "zjapeća rupa u praksi Tribunala" to što "niko nije osuđen za zločine" u toj operaciji.

Čak i da artiljerijski napadi na Knin i druge gradove u Krajini nisu bili nezakoniti - što je Tribunal utvrdio, a Srbija to i dalje ne prihvata - oni su, po Šabasu, bili dovoljni da proteraju srpsko stanovništvo, što je bio cilj utvrđen tokom Tuđmanovog sastanka sa Gotovinom i drugima na Brionima, nekoliko dana uoči Oluje.

"Istovremeno dok su Srbi bežali, Tuđman je kovao zaveru da ih trajno ukloni iz Hrvatske", podvukao je Šabas, poredeći to sa bekstvom Jevreja, među kojima je bila njegova porodica, iz Nemačke uoči Drugog svetskog rata.

Rasprava u haškoj Palati mira biće okončana 1. aprila, kada će Hrvatska izložiti dodatni odgovor na kontratužbu Srbije.

Za odluku sedamnaest sudija Međunarodnog suda pravde u ovom sporu ne postoji rok, ali se očekuje da će oni presudu doneti do kraja godine.