• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

U Hagu završena rasprava po tužbama za genocid

Izvor Tanjug

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu danas je završena jednomesečna usmena rasprava u sporu između Srbije i Hrvatske, po uzajamnim tužbama za genocid na području Hrvatske od 1991.

Rok za presudu tog najvišeg suda Ujedinjenih nacija (UN) ne postoji, ali se očekuje da bi mogla biti doneta krajem ove ili početkom sledeće godine i biće obavezujuća za obe države.

Tek ukoliko presudom bude utvrđeno da je postojala odgovornost pojedine države za genocid, moglo bi da se pokrene i pitanje naknade štete.

O tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije odlučivaće ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hoc sudija iz Srbije i Hrvatske.

To su profesor pravnog fakultetau Beogradu Milenko Kreća i profesor Pravnog falukteta u Zagrebu u penziji Budislav Lukas.

Raspravom predsedava predsednik MSP-a sudija iz Slovačke Petar Tomka.

Hrvatska je jutros zatražila da sudije, po rečima glavne zastupnice Vesne Crnić-Grotić, "kao neosnovanu u činjenicama i pravu" odbaci kontratužbu Srbije da su hrvatske vlasti i snage počinile genocid nad Srbima iz Kninske krajine, tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995.

Zastupnik Hrvatske Kir Starmer sugerisao je da je i sama Srbija, prošle nedelje, odustala od temeljne tvrdnje da je "neselektivno" i "nezakonito" granatiranje Knina i drugih gradova, 4. i 5. avgusta 1995, bilo genocidna kampanja.

Prošlog petka, zastupnik Srbije Vilijam Šabas kazao je da čak i ako bi se prihvatilo - što Srbija ne prihvata – da je granatiranje gradova bilo zakonito, to bilo dovoljno da izazove prisilno premeštanje stanovništva iz Krajine.

Hrvatski advokat Starmer se oslanjao na konačnu oslobađajuću presudu Haškog tribunala komandantu Oluje Antu Gotovini po kojoj artiljerijski napadi na gradove nisu bili ni neselektivni, ni nezakoniti.

Kada se ti nalazi uzmu u obzir, to je kraj kontratužbe Srbije, ocenio je hrvatski predstavnik i dodao da "niko pre zastupnika Srbije nije tvrdio da možete počiniti genocid zakonitim napadima".

Negirajući tvrdnju srpske delegacije da su, posle Oluje, hrvatske snage pobile sve Srbe koji nisu pobegli iz Kninske krajine, Starmer je naveo podatak Tribunala da je oko 4.000 Srba bilo prebačeno u "prihvatne centre" gde im je bila pružena pomoć.

Starmer je zaključio da ni transkripti razgovora predsednika Hrvatske Franje Tuđmana sa Antom Gotovinom i drugim hrvatskim generalima uoči Oluje, ni događaji koji su usledili tokom operacije "ne dokazuju postojanje genocidne namere" hrvatskih vlasti i snaga da unište krajiške Srbe. I u oslobađajućoj presudi generalu Gotovini, Tribunal je utvrdio da predsednik Tuđman nije imao nameru da ubija ni progoni Srbe, zaključio je Starmer.

Britanski zastupnik Hrvatske Filip Sends osudio je "lične napade" Srbije na pokojnog predsednika Tuđmana kao "nedostojne suverene države". Kako je rekao, "ne zavređuje odgovor" sugestija srpskih zastupnika da je Tuđmanova politika prema Srbima slična sa nacističkim "konačnim rešenjem" za Jevreje tokom Drugog svetskog rata i sa stvaranjem životnog prostora za pripadnike Trećeg rajha ("lebensraum").

Glavna zastupnica Hrvatske Vesna Crnić Grotić naglasila je da, po presudama Tribunala, Hrvatska nije imala zločinačkih namera prema svojim srpskim građanima. Podsetila je i da Tribunal nije optužio, ni osudio nijednog hrvatskog zvaničnika za zločine u Hrvatskoj.

Nasuprot tome, Srbija je u okviru svoje "vladine politike", počinila genocid nad hrvatskim civilima, tvrdila je Crnić-Grotić, naglašavajući da je više srpskih funkcionera optuženo i osuđeno za zločine u bivšoj Jugoslaviji pred Tribunalom.

ZAVRŠNA REČ SRBIJE

Srbija je u svojoj završnoj reči u petak od MSP zatražila da operaciju "Oluja", koju su izvršile oružane snage Hrvatske, proglasi za genocid nad sprskim narodom i tu državu proglasi krivom zbog kršenja Konvencije o sprečavanju genocida.

Pored toga, protivtužbenim zahtevom Srbija je predložila da MSP presudom obaveže Hrvatsku na reparacije Srbima iz Krajine zbog zločina koje su pretrpeli tokom "Oluje".

Izlažući protitužbeni zatev Srbije, šef srpskog pravnog tima Saša Obradović je rekao da Srbija traži i da se omogući slobodan povratak Srbima koji se još nisu vratili u Hrvatsku, da "Oluja" prestane da se slavi kao nacionalni praznik u Hrvatskoj i da se kazne svi izvršioci zločina.

Što se tiče hrvatske tužbe, srpski pravni tim je tražio da ona bude odbačena, jer Srbija ne može da odgovara za dela koja su izršena pre njenog nastanka kao države, 27. aprila 1992. godine.

Alternativno, ako sud ipak nađe da ipak ima nadležnost za period pre tog datuma, onda da tužbeni zahtev Hrvatske bude odbijen jer nema svoj osnov ni u činjenicama ni u pravu, poručio je Obradović.

Usmena rasprave je završnica spora koji je počeo još 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije.

Hrvatska, predvođena tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, 2. jula 1999. godine pokrenula je postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja

Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.

Srbija je odgovorila kontratužbom koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Sud će narednih meseci utvrđivati da li su Hrvatska, odnosno Srbija, kao države prekršile Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, odnosno izvršile genocid na teritoriji Hrvatske u periodu koji je obuhvaćen tužbom i kontratužbom od 1991. do 1995. godine.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽA

U Hagu završena rasprava po tužbama za genocid