Predlogom novog crnogorskog ustava, koji je Ustavni odbor usvojio bez prisustva opozicije, predvidjeno je da službeni jezik u Crnoj Gori bude crnogorski jezik, da državni simboli ostanu kao do sada, dok su verske zajednice, koje se ne pominju pojedinacno, odvojene od države.
Predlogom novog crnogorskog ustava, koji je Ustavni odbor usvojio bez prisustva opozicije, predvidjeno je da službeni jezik u Crnoj Gori bude crnogorski jezik, da državni simboli ostanu kao do sada, dok su verske zajednice, koje se ne pominju pojedinacno, odvojene od države.U dokumentu se navodi da je Crna Gora gradjanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde, zasnovana na vladavini prava.
Grb Crne Gore je ostaje zlatni dvoglavi orao sa lavom na prsima, zastava je crvene boje sa grbom na sredini i zlatnim obrubom, a himna je "Oj, svijetla majska zoro".
Pored crnogorskog jezika, kao službenog, u predlogu se navodi da su ćirilično i latinično pismo ravnopravni, a da su u opštinama u kojima značajan deo stanovništva čine pripadnici manjinskih naroda u službenoj upotrebi i njihovi jezici i pisma.
U ovaj deo predloga ustava nije uvršćena ni jedna od brojnih alternativa na početni tzv. ekspertski tekst ustava koje su predložile opozicione stranke, a koje su bile sastavni deo nacrta.
"Crnogorski državljanin ne može biti prognan niti izručen drugoj zemlji, osim u skladu sa medjunarodnim obavezama Crne Gore", navodi se u dokumentu.
Predlogom je definisano da Crna Gora saradjuje i razvija prijateljske odnose sa drugim državama, regionalnim i medjunarodnim organizacijama, na principima i pravilima medjunarodnog prava.
"Crna Gora može stupiti u medjunarodne organizacije. O načinu pristupanja Evropskoj uniji odlučuje Skupstina", piše u predlogu.
Ističe se i da Crna Gora ne može stupiti u savez sa drugom državom kojim gubi nezavisnost i puni medjunarodni subjektivitet.
U predlogu ustava ispoštovane su sugestije Venecijanske komisije Saveta Evrope koje se tiču izbora sudija i pitanja ljudskih prava i sloboda.
Sudije i predsednike sudova trebalo bi da bira i razrešava desetočlani Sudski savet, umesto Skupstine, kako je bilo predvidjeno u radnom tekstu nacrta ustava.
Nacrt je nadgradjen i odredbom o zabrani ropstva, precizira se da niko ne može biti ponovo osudjen za isto krivično delo, kao i da se svakome jamči pravo na odbranu i na jeziku koji razume.
U skladu sa preporukama Venecijanske komisije izmenjene su odredbe o slobodi misli, savesti i veroispovjesti, uveden pojam sindikalnog udruživanja, ali nema odredbi o retroaktivnoj primeni zaštite ljudskih prava i primenljivosti Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Ostao je predlog da 15 poslanika može da pokrene postupak za uvodenje nepoverenja Vladi i za osnivanje anketnih odbora, iako je Venecijanska komisija napomenula da je taj prag dosta nizak.
Predvideno je da Skupstina Crne Gore proglašava ratno i vanredno stanje, na predlog Saveta za odbranu i bezbednost.
Ratno stanje proglašava se kada postoji neposredna ratna opasnost, ili kada je Crna Gora napadnuta, ili joj je objavljen rat.
Vanredno stanje može se proglasiti i na delu teritorije i to u slučajevima velikih prirodnih nepogoda, tehničkih i ekoloških nesreća i epidemija, većeg narušavanja javnog reda i mira, ugrožavanja ili pokušaja rušenja ustavnog poretka.
Predlogom ustava predvideno je da Vojska Crne Gore brani nezavisnost, suverenost i državnu teritoriju, a o upotrebi njenih jedinica u medjunarodnim snagama odlučuje Skupština.
Vojskom komanduje predsednik Crne Gore na osnovu odluka Saveta za odbranu i bezbednost, koga osim njega čine i predsednici Skupštine i Vlade.
Predlogom ustava predvidjeno je da se predsednik Crne Gore bira na neposrednim izborima, na pet godina, sa mogućnošću još jednog mandata, a na tu funkciju može biti biran samo crnogorski državljanin, koji ima prebivalište u Crnoj Gori najmanje 10 godina u poslednjih 15 godina.
Postupak za utvrdivanje da li je predsednik Republike povredio Ustav pokreće Skupština, na predlog 25 poslanika.
U slučaju prestanka mandata predsednika, do izbora novog, kao i u slučaju privremene sprečenosti da obavlja posao, tu funkciju obavlja predsednik Skupštine.
U dokumentu se navodi da predlog za promenu ustava može podneti predsednik Crne Gore, Vlada ili najmanje 25 poslanika.
Predlog za promenu ustava usvojen je u Skupštini, ako za njega glasa dve trećine svih poslanika.
Predvidjeno je da je promena osnovnih odredbi ustava, odredaba o biračkom pravu i promeni ustava konačna ako se na referendumu za promenu izjasni najmanje dve trećine birača.
(Tanjug)
