Predlogom novog crnogorskog ustava, koji je Ustavni odbor usvojio bez prisustva opozicije, predvidjeno je da službeni jezik u Crnoj Gori bude crnogorski jezik, da državni simboli ostanu kao do sada, dok su verske zajednice, koje se ne pominju pojedinacno, odvojene od države.
U dokumentu se navodi da je Crna Gora gradjanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde, zasnovana na vladavini prava.
Grb Crne Gore je ostaje zlatni dvoglavi orao sa lavom na prsima, zastava je crvene boje sa grbom na sredini i zlatnim obrubom, a himna je "Oj, svijetla majska zoro".
Pored crnogorskog jezika, kao službenog, u predlogu se navodi da su ćirilično i latinično pismo ravnopravni, a da su u opštinama u kojima značajan deo stanovništva čine pripadnici manjinskih naroda u službenoj upotrebi i njihovi jezici i pisma.
U ovaj deo predloga ustava nije uvršćena ni jedna od brojnih alternativa na početni tzv. ekspertski tekst ustava koje su predložile opozicione stranke, a koje su bile sastavni deo nacrta.
"Crnogorski državljanin ne može biti prognan niti izručen drugoj zemlji, osim u skladu sa medjunarodnim obavezama Crne Gore", navodi se u dokumentu.
Predlogom je definisano da Crna Gora saradjuje i razvija prijateljske odnose sa drugim državama, regionalnim i medjunarodnim organizacijama, na principima i pravilima medjunarodnog prava.
"Crna Gora može stupiti u medjunarodne organizacije. O načinu pristupanja Evropskoj uniji odlučuje Skupstina", piše u predlogu.
Ističe se i da Crna Gora ne može stupiti u savez sa drugom državom kojim gubi nezavisnost i puni medjunarodni subjektivitet.
U predlogu ustava ispoštovane su sugestije Venecijanske komisije Saveta Evrope koje se tiču izbora sudija i pitanja ljudskih prava i sloboda.
Sudije i predsednike sudova trebalo bi da bira i razrešava desetočlani Sudski savet, umesto Skupstine, kako je bilo predvidjeno u radnom tekstu nacrta ustava.
Nacrt je nadgradjen i odredbom o zabrani ropstva, precizira se da niko ne može biti ponovo osudjen za isto krivično delo, kao i da se svakome jamči pravo na odbranu i na jeziku koji razume.
U skladu sa preporukama Venecijanske komisije izmenjene su odredbe o slobodi misli, savesti i veroispovjesti, uveden pojam sindikalnog udruživanja, ali nema odredbi o retroaktivnoj primeni zaštite ljudskih prava i primenljivosti Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Ostao je predlog da 15 poslanika može da pokrene postupak za uvodenje nepoverenja Vladi i za osnivanje anketnih odbora, iako je Venecijanska komisija napomenula da je taj prag dosta nizak.
Predvideno je da Skupstina Crne Gore proglašava ratno i vanredno stanje, na predlog Saveta za odbranu i bezbednost.
Ratno stanje proglašava se kada postoji neposredna ratna opasnost, ili kada je Crna Gora napadnuta, ili joj je objavljen rat.
Vanredno stanje može se proglasiti i na delu teritorije i to u slučajevima velikih prirodnih nepogoda, tehničkih i ekoloških nesreća i epidemija, većeg narušavanja javnog reda i mira, ugrožavanja ili pokušaja rušenja ustavnog poretka.
Predlogom ustava predvideno je da Vojska Crne Gore brani nezavisnost, suverenost i državnu teritoriju, a o upotrebi njenih jedinica u medjunarodnim snagama odlučuje Skupština.
Vojskom komanduje predsednik Crne Gore na osnovu odluka Saveta za odbranu i bezbednost, koga osim njega čine i predsednici Skupštine i Vlade.
Predlogom ustava predvidjeno je da se predsednik Crne Gore bira na neposrednim izborima, na pet godina, sa mogućnošću još jednog mandata, a na tu funkciju može biti biran samo crnogorski državljanin, koji ima prebivalište u Crnoj Gori najmanje 10 godina u poslednjih 15 godina.
Postupak za utvrdivanje da li je predsednik Republike povredio Ustav pokreće Skupština, na predlog 25 poslanika.
U slučaju prestanka mandata predsednika, do izbora novog, kao i u slučaju privremene sprečenosti da obavlja posao, tu funkciju obavlja predsednik Skupštine.
U dokumentu se navodi da predlog za promenu ustava može podneti predsednik Crne Gore, Vlada ili najmanje 25 poslanika.
Predlog za promenu ustava usvojen je u Skupštini, ako za njega glasa dve trećine svih poslanika.
Predvidjeno je da je promena osnovnih odredbi ustava, odredaba o biračkom pravu i promeni ustava konačna ako se na referendumu za promenu izjasni najmanje dve trećine birača.
(Tanjug)
U dokumentu se navodi da je Crna Gora gradjanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde, zasnovana na vladavini prava.
Grb Crne Gore je ostaje zlatni dvoglavi orao sa lavom na prsima, zastava je crvene boje sa grbom na sredini i zlatnim obrubom, a himna je "Oj, svijetla majska zoro".
Pored crnogorskog jezika, kao službenog, u predlogu se navodi da su ćirilično i latinično pismo ravnopravni, a da su u opštinama u kojima značajan deo stanovništva čine pripadnici manjinskih naroda u službenoj upotrebi i njihovi jezici i pisma.
U ovaj deo predloga ustava nije uvršćena ni jedna od brojnih alternativa na početni tzv. ekspertski tekst ustava koje su predložile opozicione stranke, a koje su bile sastavni deo nacrta.
"Crnogorski državljanin ne može biti prognan niti izručen drugoj zemlji, osim u skladu sa medjunarodnim obavezama Crne Gore", navodi se u dokumentu.
Predlogom je definisano da Crna Gora saradjuje i razvija prijateljske odnose sa drugim državama, regionalnim i medjunarodnim organizacijama, na principima i pravilima medjunarodnog prava.
"Crna Gora može stupiti u medjunarodne organizacije. O načinu pristupanja Evropskoj uniji odlučuje Skupstina", piše u predlogu.
Ističe se i da Crna Gora ne može stupiti u savez sa drugom državom kojim gubi nezavisnost i puni medjunarodni subjektivitet.
U predlogu ustava ispoštovane su sugestije Venecijanske komisije Saveta Evrope koje se tiču izbora sudija i pitanja ljudskih prava i sloboda.
Sudije i predsednike sudova trebalo bi da bira i razrešava desetočlani Sudski savet, umesto Skupstine, kako je bilo predvidjeno u radnom tekstu nacrta ustava.
Nacrt je nadgradjen i odredbom o zabrani ropstva, precizira se da niko ne može biti ponovo osudjen za isto krivično delo, kao i da se svakome jamči pravo na odbranu i na jeziku koji razume.
U skladu sa preporukama Venecijanske komisije izmenjene su odredbe o slobodi misli, savesti i veroispovjesti, uveden pojam sindikalnog udruživanja, ali nema odredbi o retroaktivnoj primeni zaštite ljudskih prava i primenljivosti Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Ostao je predlog da 15 poslanika može da pokrene postupak za uvodenje nepoverenja Vladi i za osnivanje anketnih odbora, iako je Venecijanska komisija napomenula da je taj prag dosta nizak.
Predvideno je da Skupstina Crne Gore proglašava ratno i vanredno stanje, na predlog Saveta za odbranu i bezbednost.
Ratno stanje proglašava se kada postoji neposredna ratna opasnost, ili kada je Crna Gora napadnuta, ili joj je objavljen rat.
Vanredno stanje može se proglasiti i na delu teritorije i to u slučajevima velikih prirodnih nepogoda, tehničkih i ekoloških nesreća i epidemija, većeg narušavanja javnog reda i mira, ugrožavanja ili pokušaja rušenja ustavnog poretka.
Predlogom ustava predvideno je da Vojska Crne Gore brani nezavisnost, suverenost i državnu teritoriju, a o upotrebi njenih jedinica u medjunarodnim snagama odlučuje Skupština.
Vojskom komanduje predsednik Crne Gore na osnovu odluka Saveta za odbranu i bezbednost, koga osim njega čine i predsednici Skupštine i Vlade.
Predlogom ustava predvidjeno je da se predsednik Crne Gore bira na neposrednim izborima, na pet godina, sa mogućnošću još jednog mandata, a na tu funkciju može biti biran samo crnogorski državljanin, koji ima prebivalište u Crnoj Gori najmanje 10 godina u poslednjih 15 godina.
Postupak za utvrdivanje da li je predsednik Republike povredio Ustav pokreće Skupština, na predlog 25 poslanika.
U slučaju prestanka mandata predsednika, do izbora novog, kao i u slučaju privremene sprečenosti da obavlja posao, tu funkciju obavlja predsednik Skupštine.
U dokumentu se navodi da predlog za promenu ustava može podneti predsednik Crne Gore, Vlada ili najmanje 25 poslanika.
Predlog za promenu ustava usvojen je u Skupštini, ako za njega glasa dve trećine svih poslanika.
Predvidjeno je da je promena osnovnih odredbi ustava, odredaba o biračkom pravu i promeni ustava konačna ako se na referendumu za promenu izjasni najmanje dve trećine birača.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.