''Ovim zakonom će Srbija, Makednija i Bosna i Hercegovina biti definisane kao sigurne zemlje'', rekao je de Mezijer Evangelističkoj novinskoj agenciji EPD u Berlinu.

O tome da li će lista takozvanih sigurnih zemalja biti proširena i stavljanjem Albanije i Crne Gore u tu kategoriju, otvoreno je, međutim, pitanje, pošto su se socijaldemokrate, koalicioni partneri de Mezijerovih demohrišćana, pobunili protiv takve ideje.

U koalicionom ugovoru između demohrišćana, kancelara Angele Merkel i socijaldemokrata vicekancelara Zigmara Gabrijela dogovoreno je, kako podsećaju mediji, da se samo te tri balkanske države - Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija - proglase sigurnim zemljama, što će značiti da će se zahtevi za azil i žalbe građana iz tih zemalja moći obrađivati u roku od jedne sedmice i po pravilu, im se odbijatii status azilanta.

Kada je, međutim, reč o Albaniji, koju bi demohrišćani, ali ne i socijaldemokrate, želeli na listi sigurnih zemalja, de Mezijer je rekao da je Francuska upravo to uradila.

Kada je Francuska proglasila Albaniju sigurnom zemljom, tamo je, prema de Mezijeru, došlo do smanjenja, a u Nemačkoj do povećavanja broja azilanata.

Organizacije za zaštitu izbeglica i ljudskih prava, kritikuju, međutim, plan za proširenje liste takozvanih sigurniih zemalja i ukazuju na diskriminaciju Roma u balkanskim zemljama.

De Mezijer je, braneći svoj stav, za EPD izjavio da je Srbija zemlja - kandidat za Evropsku uniju (EU), a tom statusu teže i Albanija i Bosna i da se ''u slučaju tih zemalja mora očekivati da se one dobro odnose prema svojim sopstvenim građanima''.

Nemački ministar je najavio da će u buduće azilanti tri meseca, posle dobijanja statusa azilanta, imati pravo na pristup tržištu rada, dok su do sada morali da čekaju godinu dana, po sticanju azilantskog statusa.

Ovaj zakon o proširenju liste takozvanih sigurnih zemalja stupiće na snagu kada ga budu usvojili Bundestag i Bundesrat (donji i gornji dom parlamenta), a u njemu je planirana i promena regulative o olakšanom pristupu azilanata tržištu rada.

U koalicionom ugovoru demohrišćana i socijaldemokrata se kaže da ova nemačka lada želi sada da to reši na najobjektivniji mogući način-odnosno da zapadnobalkanske zemlje - Bosnu, Makedoniju i Srbiju - u smislu 29 a člana Zakona o azilantima proglasi sigurnim zemaljama, ''kako bi se bezizgledni zahtevi za azil građana tih zemalja brže obradili i njihov boravak u Nemačkoj brže okončao''.

Vlada u Berlinu želi, takođe, proizilazi iz nacrta koalicionog dogovora, da se angažuje kod vlada tih zapadnobalkanskih zemalja i Komisije EU za brže i održive korake za poboljšanje životne situacije na licu mesta.

Problem lažnih azilanata, koji su u Nemačku hrlili zbog socijalnih privilegija i para, pretio je pre par godina da ugrozi bezvizni režim Srbije sa EU.