Srbi nikad nisu prihvatili Bosnu kao državu i Republika Srpska treba da se osamostali, rekao je predsednik RS Milorad Dodik za američki nedeljnik "Njuzvik.
Ako region može da prihvati dve albanske države - Albaniju i Kosovo, onda, kako kaže Dodik, a navodi list, mogu da budu i dve srpske zemlje.
Prema njegovim rečima, secesionistički pokreti u Škotskoj i Kataloniji mogu da pomognu i u slučaju Republike Srpske.
Njujorški nedeljnik ipak navodi da nije jasno da li Dodik ozbiljno razmišlja o daljoj balkanizaciji ovog regiona ili je reč samo o političkoj igri, kao i da li za to ima podršku Moskve.
Upitan kada bi mogao da se održi referendum o secesiji RS, poput onog na Krimu, Dodik predviđa da će se to "desiti iznenada".
List podseća da je Bosna i Hercegovina stvorena Dejtonskim sporazumom koji je okončao najkrvaviji rat od 40-tih godina prošlog veka. Prema Dodikovim rečima, ta unija koju su veštački stvorili stranci, deluje frustrirajuće na Srbe i osuđena je na propast.
"Nemamo nikakve koristi od Bosne i Hercegovine", kaže on i dodaje da bi kao samostalna, Republika Srpska bolje stajala finansijski i da bi se čak i brže integrisala u EU nego ako bi ostala u BiH.
Svestan zabrinutosti Zapada, kako piše "Njuzvik", Dodik još nije odredio datum referenduma.
"Sačekaćemo. Ne želimo destabilizaciju ili haos", rekao je on u intervjuu koji je za američki nedeljnik dao prošle nedelje u Banjaluci.
Neki stoga misle, navodi nedeljnik, da je njegova priča o referendumu samo pokušaj da dobije nacionalističke poene uoči predsedničkih izbora u oktobru. Dodik, međutim, kaže da misli ozbiljno i često navodi Škotsku i Kataloniju kao primer za mesta gde ljudi žele referendum o nezavisnosti, baš kao i on.
Prema Dodikovim rečima, što više priča o tome, to glasnije zvone zvona za uzbunu u Sarajevu, Briselu i Vašingtonu.
Međutim, kako "Njuzvik" ocenjuje, zapadnjaci manje razmišljaju o secesionističkim težnjama Škota ili Katalonaca, a više o Krimljanima koji su uz podršku ruskog predsednika Vladimira Putina, sproveli referendum i pripojili se Rusiji.
Dodik tvrdi da je Zapad selektivan kada je reč o pravu na samoopredeljenje putem referendum.
"Slovenija se odvojila od Jugoslavije", kaže on. Devedesetih su "oni imali referendum i proglasili nezavisnost. Posle nekoliko godina, postali su članica EU. I zašto bi Krim bio drugačiji", pita Dodik, prenosi "Njuzvik".
Srbi i Rusi imaju puno toga zajedničkog, ali Dodik odbacuje navode da Putin stoji iza njegove kampanje za referendum. "Nisam razgovarao o tom pitanju sa njima", kaže on.
Istina je, dodaje, da su "Rusi više fer prema nama, nego Zapad, ali civilizacijski "mi smo Evropljani" i Evropa je prirodan saveznik Republike Srpske.
Po njegovom mišljenju, balkanski problemi su mnogo stariji i kompleksniji od onih na Krimu i mogu biti rešeni samo okončanjem unije sa bosanskim muslimanima.
"Njuzvik" ocenjuje da Dodik nije uvek bio toliko antagonistički nastrojen i podseća da su ga Amerikanci svojevremeno smatrali umerenim glasom među ekstremistima, u poređenju sa ultranacionalističkih liderima Srba koji su završili u tribunaluma za ratne zločine.
Vašington i EU su sada uznemireni zbog njegove separatističke retorike. Iako je u Banjaluci i u RS ideja o secesiji veoma popularna, Dodik zna da je van granica RS izolovan, piše "Njuzvik".
Podsećajući da se 28. juna obeležava 100 godina od ubistva Franca Ferdinanda u Sarajevu, Dodik kaže da je za Republiku Srpsku to bio "herojski čin, dok ga druga strana smatra terorizmom".
