Episkop mileševski Filaret zatražio je od crnogorskog ministra policije Jusufa Kalamperovića da odmah ukine "protivzakonitu zabranu njegovog ulaska na teritoriju Crne Gore" i najavio da će u delu svoje eparhije u toj državi boraviti na Veliku Gospojinu, 28. avgusta.
U otvorenom pismu Kalamperoviću, Filaret je naveo da očekuje da će, ukoliko takva zbrana ne bude ukinuta, on o tome, barem napismeno biti obavešten, kao i da će, ukoliko 28. avgusta bude sprečen njegov ulazak u Crnu Goru, na graničnom prelazu Ranče započeti štrajk gladju.
"Očekujem od Vas kao časnog i dobronamernog čoveka, koji poštuje konvenciju o ljudskim i verskim pravima i slobodi kretanja na teritoriji Crne Gore, a time i pljevaljskog dela Mileševske eparhije, odmah ukinete zabranu ili me, barem, napismeno obavestite da ne mogu ulaziti na teritoriju Crne Gore", naveo je Filaret u otvorenom pismu.
Episkop Filaret u pismu je najavio dolazak, kako je naveo, u svoju eparhiju i svom narodu na dan Velike Gospojine, u obnovljeni manastir Dovolj koji tog dana slavi svoju slavu.
"Doći ću da služim liturgiju, prerežem slavski kolač i Bogu se pomolim sa svojim narodom", poručio je Filaret.
Crnogorske vlasti su u dva navrata, 2. i 8. avgusta, onemogućile ulazak episkopa mileševskog u Crnu Goru, tvrdeći da je odluku o tome doneo Haški tribunal.
Filaret u pismu podseća da su mediji preneli izjavu glavne tužiteljske Haškog tribunala Karle del Ponte da "Crna Gora ne bi snosila nikakve posledice", ukoliko bi se on (Filaret) našao na njihovoj teritoriji.
Optuživši Kalamperovića za zabranu njegovog ulaska u Crnu Goru, Filaret je u pismu istakao da "novija istorija Evrope ne poznaje takav akt bezakonja, preduzet prema jednom crkvenom dostojanstveniku bilo koje evropske ili svetske crkve".
"Mere preduzete prema meni, gospodine ministre, predstavljaju najbezobraznije gaženje mojih osnovnih ludskih prava - počev od slobode veroispovesti, preko slobode kretanja, do slobode javnog bogosluženja u svojstvu episkopa Mileševskog Srpske pravoslavne crkve", dodaje se u pismu.
Pismo Kalamperoviću dostavljeno je na još petnaestak adresa, medju kojima su predsednik Crne Gore Filip Vujanović, premijer Željko Šturanović, ministar spoljnih poslova Milan Roćen, predsednik DPS-a Milo Djukanović, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, Vlada Srbije, premijer i predsednik Srbije Vojislav Koštunica i Boris Tadić, Haški tribunal i kancelarija tog tribunala u Beogradu.
(Tanjug)
U otvorenom pismu Kalamperoviću, Filaret je naveo da očekuje da će, ukoliko takva zbrana ne bude ukinuta, on o tome, barem napismeno biti obavešten, kao i da će, ukoliko 28. avgusta bude sprečen njegov ulazak u Crnu Goru, na graničnom prelazu Ranče započeti štrajk gladju.
"Očekujem od Vas kao časnog i dobronamernog čoveka, koji poštuje konvenciju o ljudskim i verskim pravima i slobodi kretanja na teritoriji Crne Gore, a time i pljevaljskog dela Mileševske eparhije, odmah ukinete zabranu ili me, barem, napismeno obavestite da ne mogu ulaziti na teritoriju Crne Gore", naveo je Filaret u otvorenom pismu.
Episkop Filaret u pismu je najavio dolazak, kako je naveo, u svoju eparhiju i svom narodu na dan Velike Gospojine, u obnovljeni manastir Dovolj koji tog dana slavi svoju slavu.
"Doći ću da služim liturgiju, prerežem slavski kolač i Bogu se pomolim sa svojim narodom", poručio je Filaret.
Crnogorske vlasti su u dva navrata, 2. i 8. avgusta, onemogućile ulazak episkopa mileševskog u Crnu Goru, tvrdeći da je odluku o tome doneo Haški tribunal.
Filaret u pismu podseća da su mediji preneli izjavu glavne tužiteljske Haškog tribunala Karle del Ponte da "Crna Gora ne bi snosila nikakve posledice", ukoliko bi se on (Filaret) našao na njihovoj teritoriji.
Optuživši Kalamperovića za zabranu njegovog ulaska u Crnu Goru, Filaret je u pismu istakao da "novija istorija Evrope ne poznaje takav akt bezakonja, preduzet prema jednom crkvenom dostojanstveniku bilo koje evropske ili svetske crkve".
"Mere preduzete prema meni, gospodine ministre, predstavljaju najbezobraznije gaženje mojih osnovnih ludskih prava - počev od slobode veroispovesti, preko slobode kretanja, do slobode javnog bogosluženja u svojstvu episkopa Mileševskog Srpske pravoslavne crkve", dodaje se u pismu.
Pismo Kalamperoviću dostavljeno je na još petnaestak adresa, medju kojima su predsednik Crne Gore Filip Vujanović, premijer Željko Šturanović, ministar spoljnih poslova Milan Roćen, predsednik DPS-a Milo Djukanović, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, Vlada Srbije, premijer i predsednik Srbije Vojislav Koštunica i Boris Tadić, Haški tribunal i kancelarija tog tribunala u Beogradu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
