Ambasador Velike Britanije u BiH Metju Rajkroft izjavio je da se u reformi policije u BiH može pregovarati o svemu osim o tri evropska principa, koja se neće promeniti.
"O tome nema pregovora, jer su tri principa temelj na kome se zasniva ova bitna reforma. Oni se neće promeniti, ali su namerno široko postavljeni da u tom okviru bude postignut sporazum", rekao je Rajkroft u intervjuu za "Dnevni avaz".
Prema njegovim rečima, rezultat reforme policije trebalo bi da bude efikasnija policija i parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Rajkroft je naglasio da "BiH mora da ima jedan budžet i isključive zakonodavne kompetencije nad policijom, a mape policijskih oblasti moraju biti iscrtane u skladu s funkcionalnošću, a ne političkim kriterijima".
"Sve ostalo je stvar pregovora i dogovora, a toga nema još", konstatovao je Rajkroft.
Ističući da medjunarodna zajednica ne želi da BiH zaostaje za susedima, britanski ambasador je ukazao na činjenicu da se Hrvatska ubrzano približava članstvu u EU, dok je Crna Gora već prestigla BiH na evropskom putu.
On nije direktno odgovorio na pitanje o ukidanju entitetskih policija u procesu reforme policije.
"Bilo je mnogo priče, ali nikada nije postignut nikakav dogovor o reformi policije. U okviru tih priča, treći princip postavljen je tako da policijske oblasti budu kreirane u skladu s funkcionalnošću, a ne političkim kriterijima. Mogu samo ponoviti da je treći princip ostao nepromenjen", rekao je Rajkroft.
Prema njegovim rečima, kada političari u BiH postignu dogovor, EU će ga oceniti i biti maksimalno fleksibilna u odobravanju parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Rajkroft je izrazio uverenje da će politički lideri u BiH smoći snage i postići dogovor o refomi policije do polovine narednog meseca.
Odgovarajući na pitanje u vezi sa budućim statusom Kosova, britanski ambasador u BiH je rekao da neće biti dozvoljeno da to pitanje bude preneseno na BiH.
"Nezavisnost ove nekadašnje pokrajine je neizbežna i taj slučaj je 'sui generis' i ne može da se projektuje na druge situacije bilo gde u svetu. Razlog za to je nedavna istorija", rekao je Rajkroft.
On tvrdi da je "Kosovo tokom 90-ih godina iskusilo ono što nijedna zemlja na svetu nije u to doba".
"U toj istoriji leže razlozi za njegovu nezavisnost i to se neće prelivati niti primenjivati nigde drugde, pa ni u BiH", naveo je Rajkroft zaključivši da se od političkih lidera u BiH očekuje da se bave reformom policije, a ne stvarima koje nemaju veze s BiH.
"O tome nema pregovora, jer su tri principa temelj na kome se zasniva ova bitna reforma. Oni se neće promeniti, ali su namerno široko postavljeni da u tom okviru bude postignut sporazum", rekao je Rajkroft u intervjuu za "Dnevni avaz".
Prema njegovim rečima, rezultat reforme policije trebalo bi da bude efikasnija policija i parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Rajkroft je naglasio da "BiH mora da ima jedan budžet i isključive zakonodavne kompetencije nad policijom, a mape policijskih oblasti moraju biti iscrtane u skladu s funkcionalnošću, a ne političkim kriterijima".
"Sve ostalo je stvar pregovora i dogovora, a toga nema još", konstatovao je Rajkroft.
Ističući da medjunarodna zajednica ne želi da BiH zaostaje za susedima, britanski ambasador je ukazao na činjenicu da se Hrvatska ubrzano približava članstvu u EU, dok je Crna Gora već prestigla BiH na evropskom putu.
On nije direktno odgovorio na pitanje o ukidanju entitetskih policija u procesu reforme policije.
"Bilo je mnogo priče, ali nikada nije postignut nikakav dogovor o reformi policije. U okviru tih priča, treći princip postavljen je tako da policijske oblasti budu kreirane u skladu s funkcionalnošću, a ne političkim kriterijima. Mogu samo ponoviti da je treći princip ostao nepromenjen", rekao je Rajkroft.
Prema njegovim rečima, kada političari u BiH postignu dogovor, EU će ga oceniti i biti maksimalno fleksibilna u odobravanju parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Rajkroft je izrazio uverenje da će politički lideri u BiH smoći snage i postići dogovor o refomi policije do polovine narednog meseca.
Odgovarajući na pitanje u vezi sa budućim statusom Kosova, britanski ambasador u BiH je rekao da neće biti dozvoljeno da to pitanje bude preneseno na BiH.
"Nezavisnost ove nekadašnje pokrajine je neizbežna i taj slučaj je 'sui generis' i ne može da se projektuje na druge situacije bilo gde u svetu. Razlog za to je nedavna istorija", rekao je Rajkroft.
On tvrdi da je "Kosovo tokom 90-ih godina iskusilo ono što nijedna zemlja na svetu nije u to doba".
"U toj istoriji leže razlozi za njegovu nezavisnost i to se neće prelivati niti primenjivati nigde drugde, pa ni u BiH", naveo je Rajkroft zaključivši da se od političkih lidera u BiH očekuje da se bave reformom policije, a ne stvarima koje nemaju veze s BiH.
Šmunk: U BiH stvoriti jednu naciju
Ambasador SR Nemačke u BiH Mihael Šmunk smatra da u BiH treba stvoriti jednu naciju.
"Najvažniji cilj ustavne reforme trebalo bi da bude da od BiH stvorimo naciju", izjavio je Šmunk u intervjuu za "Večernji list", izdanje za BiH.
Prema njegovom mišljenju, različite elemente ove države treba spojiti tako da budu nerazdvojivi, kako bi svaki gradjanin mogao da se identifikuje s BiH, nezavisno od toga u kojem njenom delu živi.
On je objasnio da se preostala dva cilja ustavne reforme u BiH odnose na potrebu stvaranja države koja se uklapa u EU, a ne nosi diskriminirajuće elemente, kao i na potrebu uspostavljanja efikasnije države s puno manje nivoa vlasti i državne administracije.
Kao jedan od predloga za rešenje buduće organizacije BiH, Šmunk je naveo primer regionalizacije BiH.
"Na vrhu je zajednička država koja bi trebalo da ima ovlašćenja koja ima svaka evropska država. Sledeći nivo bilo bi pet do šest ekonomskih regija koje ne bi išle duž klasičnih etničkih linija i na kraju je opština, koja je najvažnija gradjanima", rekao je Šmunk.
Nemački ambasador je naveo da je svestan da je to dug put i da mu je jasno da "i jedno takvo rešenje kod današnjih političara izaziva odredjene strahove da će izgubiti nešto", te se s toga, kako je rekao, stalno vraća poverenju.
(MONDO/agencije)
"Najvažniji cilj ustavne reforme trebalo bi da bude da od BiH stvorimo naciju", izjavio je Šmunk u intervjuu za "Večernji list", izdanje za BiH.
Prema njegovom mišljenju, različite elemente ove države treba spojiti tako da budu nerazdvojivi, kako bi svaki gradjanin mogao da se identifikuje s BiH, nezavisno od toga u kojem njenom delu živi.
On je objasnio da se preostala dva cilja ustavne reforme u BiH odnose na potrebu stvaranja države koja se uklapa u EU, a ne nosi diskriminirajuće elemente, kao i na potrebu uspostavljanja efikasnije države s puno manje nivoa vlasti i državne administracije.
Kao jedan od predloga za rešenje buduće organizacije BiH, Šmunk je naveo primer regionalizacije BiH.
"Na vrhu je zajednička država koja bi trebalo da ima ovlašćenja koja ima svaka evropska država. Sledeći nivo bilo bi pet do šest ekonomskih regija koje ne bi išle duž klasičnih etničkih linija i na kraju je opština, koja je najvažnija gradjanima", rekao je Šmunk.
Nemački ambasador je naveo da je svestan da je to dug put i da mu je jasno da "i jedno takvo rešenje kod današnjih političara izaziva odredjene strahove da će izgubiti nešto", te se s toga, kako je rekao, stalno vraća poverenju.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
