Ministar pravde Dušan Petrović izjavio je da Srbija ne može da izruči Bosni i Hercegovini Iliju Jurišića koji je u pritvoru zbog sumnje da je naredio napad na kolonu vojnika JNA u maju 1992. godine u Tuzli.
Prema Zakoniku o krivičnom postupku Srbije, nema mogućnosti za ustupanje Jurišićevog predmeta, jer je za delo za koje se tereti predvidjena kazna viša od deset godina zatvora, rekao je Petrović novinarima posle razgovora sa ministrom pravde Bosne i Hercegovine Barišom Čolakom.
On je rekao da je postupak protiv Jurišića u toku i da očekuje da će procesne radnje u istrazi biti završene u kratkom roku, kako bi se videlo da li će protiv Jurišića Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podići optužnicu.
Čolak je rekao da "ne može biti najzadovoljniji" zbog činjenice da Srbija ne može da izruči Jurišića BiH, ali da je zadovoljan zbog obećanja ministra pravde da će taj postupak biti okončan što pre.
Prema njegovim rečima BiH je zahtev za izručenjem Jurišića temeljila na pravilima takozvanog 'rimskog puta' (Haškog tribunala koji je ustupio predmet BiH) i istrazi koja se o slučaju "tuzlanske kolone" sprovodi protiv 11 osoba medju kojima je i Jurišić.
Pored toga, delo za koje se Jurišcih tereti počinjeno je na teritoriji BiH i tamo postoje brojni dokazi kako bi se rasvetlilo, a zahtev za izručenje zasniva se i na medjunarodnoj konvenciji o preuzimanju krivičnih postupaka koja ima prednost u odnosu na domaće zakonodavstvo, dodao je Jurišić.
Istragu protiv Ilije Jurišića Veće i Tužilaštvo za ratne zločine otvorili su krajem oktobra, a on je uhapšen u maju, zbog sumnje da je naredio napad iz zasede na vojnike JNA koji su se nakon dogovora sa čelnicima Tuzle razoružani povlačili iz tuzlanske kasarne.
Jurišić je u vreme tog napada bio član Kriznog štaba Službe javne bezbednosti u tuzli, a uhapšen je u Beogradu kada je pokušao da otputuje u Keln.
Veruje se da je u napadu na kolonu ubijeno više od 200 vojnika, a da je više od stotinu zarobljeno i mučeno.
(Beta)
Prema Zakoniku o krivičnom postupku Srbije, nema mogućnosti za ustupanje Jurišićevog predmeta, jer je za delo za koje se tereti predvidjena kazna viša od deset godina zatvora, rekao je Petrović novinarima posle razgovora sa ministrom pravde Bosne i Hercegovine Barišom Čolakom.
On je rekao da je postupak protiv Jurišića u toku i da očekuje da će procesne radnje u istrazi biti završene u kratkom roku, kako bi se videlo da li će protiv Jurišića Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podići optužnicu.
Čolak je rekao da "ne može biti najzadovoljniji" zbog činjenice da Srbija ne može da izruči Jurišića BiH, ali da je zadovoljan zbog obećanja ministra pravde da će taj postupak biti okončan što pre.
Prema njegovim rečima BiH je zahtev za izručenjem Jurišića temeljila na pravilima takozvanog 'rimskog puta' (Haškog tribunala koji je ustupio predmet BiH) i istrazi koja se o slučaju "tuzlanske kolone" sprovodi protiv 11 osoba medju kojima je i Jurišić.
Pored toga, delo za koje se Jurišcih tereti počinjeno je na teritoriji BiH i tamo postoje brojni dokazi kako bi se rasvetlilo, a zahtev za izručenje zasniva se i na medjunarodnoj konvenciji o preuzimanju krivičnih postupaka koja ima prednost u odnosu na domaće zakonodavstvo, dodao je Jurišić.
Istragu protiv Ilije Jurišića Veće i Tužilaštvo za ratne zločine otvorili su krajem oktobra, a on je uhapšen u maju, zbog sumnje da je naredio napad iz zasede na vojnike JNA koji su se nakon dogovora sa čelnicima Tuzle razoružani povlačili iz tuzlanske kasarne.
Jurišić je u vreme tog napada bio član Kriznog štaba Službe javne bezbednosti u tuzli, a uhapšen je u Beogradu kada je pokušao da otputuje u Keln.
Veruje se da je u napadu na kolonu ubijeno više od 200 vojnika, a da je više od stotinu zarobljeno i mučeno.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
