Glavni hrvatski državni tužilac Mladen Bajić uputio je pismo Hrvatskom fondu za privatizaciju u kome traži da se još jednom pregledaju i provere sve privatizacije u kojima sva imovina preduzeća nije bila na popisu imovine u elaboratu o transformaciji.
Tužilac je pri tome naglasio da po nekim procenama čak 50 odsto imovine preduzeća koja su prodavana nije bilo evidentirano u elaboratima, što znači da je polovina privatizovanih nekretnina u rukama nekih pojedinaca bez pravnog osnova, objavio je zagrebački "Večernji list".
List piše da je tako bilo moguće kupiti preduzeća za mnogo nižu cenu, pošto je u elaboratima "jednostavno preskočeno pokoje parče zemlje ili druge nekretnine, jer da je sva imovina bila na popisu, cena bi bila mnogo viša".
Novi vlasnici preduzeća nakon toga, uglavnom bez ikakvih teškoća, upisivali su se u zemljišne knjige kao vlasnici svih nekretnina, ali kad su neki od njih tražili bankovne kredite nudeći kao jemstvo hipoteku na tom zemljištu, banke su tražile i elaborate i tu bi dizanje kredita obično zapelo.
"Ako je doista čak polovina imovine prodanih preduzeća promenilo vlasnika ispod stola, moglo bi biti mnogo posla i za tužioce i za istražne sudije , i to mnogo više nego u akciji 'Maestro' u kojoj su uhvaćeni funkcioneri HFP-a", ukazuje dnevnik.
U toj akciji je, naime, uočen primer hotelskog preduzeća "Solaris" koje su novi vlasnici upisali i na spornih 340.000 kvadratnih metara zemljišta.
Hrvatska banka za obnovu i razvoj to zemljište, medjutim, nije htela prihvatiti kao jemstvo za kredit.
Tada je, podseća list, jedan od trojice osumnjičenih potpredsednika HFP, Robert Peša, zvao drugog, Josipa Matanovića, i tražio od njega da se taj problem s ogromnim zemljištem reši tako da "Solaris" tu zemlju dobije besplatno ili, u najgorem slučaju, po bagatelnim cenama iz 1992. ili 1993. godine.
Razgovor Peše i Matanovića, koji je za to tražio protivusluge, pratio je Ured za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminala (Uskok), pa su umesto planirane akcije u kojoj bi zemljište vredno oko 30 miliona evra bilo praktično darovano, obojicu uhapsili.
Uprkos tome što akcija nije realizovana, njih dvojica će odgovarati, jer je nedavno Vrhovni sud zauzeo stav da je i pokušaj zlopotrebe položaja krivično delo, objavio je "Večernji list".
Državno tužilaštvo je predložilo i u tome uspelo, da zakon kojim se stiče poverenje u zemljišne knjige ne stupi na snagu sada, nego tek 2010. godine.
Da je zakon na snagu stupio sada, upisi u zemljišne knjige bili bi bespogovorni i više ne bi bilo nikakve koristi od kontrole nekretnina, koju sada tužilaštvo traži od HFP.
Ovako će, ipak, biti moguće vratiti imovinu državi kad u Fondu doista detaljno prekontrolišu takve spise, piše list.
(Tanjug)
Tužilac je pri tome naglasio da po nekim procenama čak 50 odsto imovine preduzeća koja su prodavana nije bilo evidentirano u elaboratima, što znači da je polovina privatizovanih nekretnina u rukama nekih pojedinaca bez pravnog osnova, objavio je zagrebački "Večernji list".
List piše da je tako bilo moguće kupiti preduzeća za mnogo nižu cenu, pošto je u elaboratima "jednostavno preskočeno pokoje parče zemlje ili druge nekretnine, jer da je sva imovina bila na popisu, cena bi bila mnogo viša".
Novi vlasnici preduzeća nakon toga, uglavnom bez ikakvih teškoća, upisivali su se u zemljišne knjige kao vlasnici svih nekretnina, ali kad su neki od njih tražili bankovne kredite nudeći kao jemstvo hipoteku na tom zemljištu, banke su tražile i elaborate i tu bi dizanje kredita obično zapelo.
"Ako je doista čak polovina imovine prodanih preduzeća promenilo vlasnika ispod stola, moglo bi biti mnogo posla i za tužioce i za istražne sudije , i to mnogo više nego u akciji 'Maestro' u kojoj su uhvaćeni funkcioneri HFP-a", ukazuje dnevnik.
U toj akciji je, naime, uočen primer hotelskog preduzeća "Solaris" koje su novi vlasnici upisali i na spornih 340.000 kvadratnih metara zemljišta.
Hrvatska banka za obnovu i razvoj to zemljište, medjutim, nije htela prihvatiti kao jemstvo za kredit.
Tada je, podseća list, jedan od trojice osumnjičenih potpredsednika HFP, Robert Peša, zvao drugog, Josipa Matanovića, i tražio od njega da se taj problem s ogromnim zemljištem reši tako da "Solaris" tu zemlju dobije besplatno ili, u najgorem slučaju, po bagatelnim cenama iz 1992. ili 1993. godine.
Razgovor Peše i Matanovića, koji je za to tražio protivusluge, pratio je Ured za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminala (Uskok), pa su umesto planirane akcije u kojoj bi zemljište vredno oko 30 miliona evra bilo praktično darovano, obojicu uhapsili.
Uprkos tome što akcija nije realizovana, njih dvojica će odgovarati, jer je nedavno Vrhovni sud zauzeo stav da je i pokušaj zlopotrebe položaja krivično delo, objavio je "Večernji list".
Državno tužilaštvo je predložilo i u tome uspelo, da zakon kojim se stiče poverenje u zemljišne knjige ne stupi na snagu sada, nego tek 2010. godine.
Da je zakon na snagu stupio sada, upisi u zemljišne knjige bili bi bespogovorni i više ne bi bilo nikakve koristi od kontrole nekretnina, koju sada tužilaštvo traži od HFP.
Ovako će, ipak, biti moguće vratiti imovinu državi kad u Fondu doista detaljno prekontrolišu takve spise, piše list.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.