Dodao je, međutim, da su Srbi svoju vojnu nadmoć koristili na frontu onako kako su Muslimani i Hrvati prethodno u Skupštini BiH upotrebili svoju brojčanu premoć, preglasavajući srpske poslanike pri donošenju odluke o suverenosti BiH.
Citirajući iz zapisnika sa jedne sednice Predsedništva BiH Kecmanovićeve reči da su neprihvatljive "teritorijalne i etničke promene stvorene nasiljem, ratom, genocidom", zastupnik optužbe pitao je svedoka da li je mislio upravo na srpsko zauzimanje teritorija.
"Verovatno", odgovorio je Kecmanović, posle izvesnog oklevanja. Potvrdio je i da je, u to vreme, "neprihvatljivim" smatrao teritorijalne pretenzije i Srba i Hrvata.
Svedok je rekao i da je verovao da je transformacija BiH bila moguća bez etničkih promena na terenu i da je "bilo takvih ponuda, ali su bile odbijene s muslimanske strane".
Tužilaštvo je dokazivalo i da je Kecmanović u julu 1992. napustio Predsedništvo BiH na poziv vlasti RS sa Pala, ali je on to negirao, tvrdeći da je "ušao i izašao po sopstvenoj proceni".
Suđenje generalu Mladiću (71) biće nastavljeno u ponedeljak. Bivši komandant Vojske RS optužen je za genocid u Srebrenici; progon muslimana i Hrvata širom BiH koji je u sedam opština imao razmere genocida; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje za taoce pripadnika Unprofora, 1992-95.