Presudom iz Strazbura Slovenija i Ljubljanska banka, kao i Srbija i Investbanka moraju da vrate staru deviznu štednju i štedišama iz Bosne i Hercegovine.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je danas konačnu presudu u predmetu "Ališić i drugi protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije", po kojoj je Srbija odgovorna za vraćanje "stare devizne štednje" podnosiocima tužbe, bivšim klijentima tuzlanske filijale beogradske Investbanke a u slučaju Slovenije Ljubljanske banke Sarajevo. "Sud je potvrdio da su Slovenija i Srbija odgovorne za namerivanje dugova prema tužiocima dve banke, Ljubljanske banke Sarajevo i tuzlanske filijale Investbanke, i smatra da ne postoji razlog što su tužioci godinama čekali na isplatu njihove štednje", navedeno je, između ostalog, u presudi objavljenoj na internet stranici Suda. Ukazuje se da je ovo poseban slučaj, jer nije standardan slučaj sanacije nesolventne privatne banke, budući da su banke koje su u pitanju uvek bile ili u državnom ili u društvenom vlasništvu. Tužioci Emina Ališić, Aziz Sadžak i Sakib Šahdanović su državljani BiH i žive u Nemačkoj, a Ališićeva je i državljanin Nemačke. Oni su se Sudu žalili da nisu mogli da podignu deviznu štednju uloženu pre raspada bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u Ljubljansku banku Sarajevo i tuzlansku filijalu Investbanke. Sud smatra da Srbija treba Šahdanoviću da plati 4.000 evra na ime nematerijalne štete, a Slovenija Ališićevoj i Sadžaku isti iznos. Sud je većinom odlučio da Srbija i Slovenija treba da u roku od godinu učine sve što je potrebno, uključujući zakonske izmene, kako bi se tužiocima, kao i drugima u njihovom položaju, omogućilo da naplate njihovu štednju pod istim uslovima kao i državljani Srbije i Slovenije koji su imali uloge u domaćim filijalama srpske i slovenačke banke. Sud je jednoglasno odlučio da odloži na godinu dana razmatranje svih sličnih slučajeva protiv Srbije i Slovenije, navedeno je u presudi. Sudu u Strazburu podneto je nešto više od 1.650 sličnih tužbi, većinom protiv Slovenije, a u nekim slučajevima i ostalih država s područja bivše SFRJ, koje zbog nemogućnosti da dođu do svoje stare štednje tuži 8.000 štediša. Sloveniji je naloženo da u roku od najviše godinu dana nađe sistemsko rešenje za isplatu njihove štednje. Presuda je konačna a odnosi se i na sve ostale štediše Ljubljanske banke s područja nekadašnje zajedničke države koji su u istom pravnom položaju kao podnosioci tužbe iz BiH, o čijem je slučaju presuđeno. U Sloveniji je prvu reakciju na presudu koja će imati znatne posledice na državni budžet, jer se radi o velikim finansijskim svotama i reč je o decenijama otvorenom pitanju stare devizne štednje koje je Slovenija sve do sada smatrala sukcesijskim pitanjem, dala premijerka. Predsednica vlade Slovenije u ostavci Alenka Bratušek razočarana je presudom ali je "Slovenija mora poštovati". Na pitanje koliko sredstava će Slovenija morati sakupiti za isplatu štediša predsednica vlade je rekla da "tačnih procena još nema i zato o visini potrebnih sredstava ne želim spekulisati, ali će se po svoj verovatnoći raditi o više stotina miliona evra". Sada pravosanžna presuda po tužbi Emine Ališić i Aziza Sadžaka protiv Slovenije, koju su tužili zbog toga što ne mogu doći do svoje ušteđevine i da su im kršena prava na neometano uživanje imovine prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, znači da Slovenija mora da im plati po 4.000 evra za nematerijalnu štetu. U Sloveniji će za to biti potrebno da se donese poseban zakon, s obzirom da je, bez obzira na presudu, činjenica da "stara" Ljubljanska banka koja je izdavala knjižice s potvrdama na deviznu štednju, nema svoju imovinu, koja je ustavnim zakonom iz 1994. godine prebačena u celini na Novu Ljubljansku banku. Prema nekim raspoloživim podacima, Ljubljanska banka samo štedišama iz BiH duguje nešto manje od 250 miliona nekadašnjih nemačkih maraka (oko 127 miliona evra) bez pripadajućih kamata. Slovenačka strana, pak, tvrdi da se radi o 165.000 bivših deviznih štediša podružnice u Sarajevu, koja je kasnije nacionalizovana i koja sa današnjom Novom Ljubljanskom bankom nema veze, te oko 90 miliona evra potraživanja.
