Crnogorska Vlada pitala je Evropsku uniju može li dozvoliti ulazak u Crnu Goru vladici mileševskom Filaretu u skladu sa odlukom Saveta Unije o zabrani ulaska i prelaska preko teritorije država clanica osumnjičenima za pomaganje haškim beguncima, potvrdila je u petak šef crnogorske misije u Briselu Slavica Milačić.
Crna Gora je, konkretno, tražila objašnjenje da li eventualno postoji mogućnost izuzeća, i ako je to slučaj, pod kojim uslovima, kao i tumačenje za neke druge slučajeve, navela je Milačić i precizirala da je od nadležnih institucija Unije zatraženo tumačenje odluke Saveta EU od 18. jula 2007. godine o "slučaju Filaret".
"Očekujemo da uskoro dobijemo zvanično tumačenje od nadležnih sluzbi EU", rekla je Milačić podgoričkim medijima.
Savet EU 2003. godine je usvojio, a 2004. obnovio Zajednički stav za podršku efikasnoj primeni mandata Haškog tribunala, prema kojem se države članice obavezuju da preduzmu mere kako bi sprečile ulazak ili prelazak preko svoje teritorije osobama osumnjičenim za pomaganje haškim beguncima.
Dokumentom su predvidjeni izuzeci u kojima države članice EU mogu dozvoliti ulazak ili tranzit osobama sa spiska, objašnjava Milačić.
Tako one nisu obavezne da svojim državljanima odbiju ulazak na teritoriju, da spreče ulazak osoba sa spiska, ako je putovanje opravdano na osnovu hitne humanitarne potrebe, ili zbog njihovog prisustva medjuvladinim sastancima na kojima se vodi politički dijalog koji direktno pomaže tribunalu.
Ovaj stav Savet EU obnavlja svakih 12 meseci, ili po potrebi posebnom odlukom i ažurira spisak "nepoželjnih" osoba. Tako je 2004. na listi osumnjičenih za pomaganje haškim beguncima bilo desetak osoba, dok je na spisku od 18. jula 2007. četrdeset dvoje, navela je ona.
Milačić je naglasila da se Crna Gora u septembru prošle godine, nakon uspostavljanja redovnog političkog dijaloga sa EU, i formalno obavezala da svoje aktivnosti i politiku uskladjuje sa stavovima i pozicijom Unije u oblasti zajedničke spoljne i politike bezbednosti.
"Od tada na dnevnoj osnovi dobijamo zahtev da se pridružimo izjavama, deklaracijama i odlukama EU u vezi sa raznim aktuelnim medjunarodnim pitanjima i mi to radimo. Poznata je činjenica da je puna saradnja sa Haškim tribunalom jedan od ključnih preduslova za napredovanje države u procesu integracija u EU", kazala je Milačić.
(Tanjug)
Crna Gora je, konkretno, tražila objašnjenje da li eventualno postoji mogućnost izuzeća, i ako je to slučaj, pod kojim uslovima, kao i tumačenje za neke druge slučajeve, navela je Milačić i precizirala da je od nadležnih institucija Unije zatraženo tumačenje odluke Saveta EU od 18. jula 2007. godine o "slučaju Filaret".
"Očekujemo da uskoro dobijemo zvanično tumačenje od nadležnih sluzbi EU", rekla je Milačić podgoričkim medijima.
Savet EU 2003. godine je usvojio, a 2004. obnovio Zajednički stav za podršku efikasnoj primeni mandata Haškog tribunala, prema kojem se države članice obavezuju da preduzmu mere kako bi sprečile ulazak ili prelazak preko svoje teritorije osobama osumnjičenim za pomaganje haškim beguncima.
Dokumentom su predvidjeni izuzeci u kojima države članice EU mogu dozvoliti ulazak ili tranzit osobama sa spiska, objašnjava Milačić.
Tako one nisu obavezne da svojim državljanima odbiju ulazak na teritoriju, da spreče ulazak osoba sa spiska, ako je putovanje opravdano na osnovu hitne humanitarne potrebe, ili zbog njihovog prisustva medjuvladinim sastancima na kojima se vodi politički dijalog koji direktno pomaže tribunalu.
Ovaj stav Savet EU obnavlja svakih 12 meseci, ili po potrebi posebnom odlukom i ažurira spisak "nepoželjnih" osoba. Tako je 2004. na listi osumnjičenih za pomaganje haškim beguncima bilo desetak osoba, dok je na spisku od 18. jula 2007. četrdeset dvoje, navela je ona.
Milačić je naglasila da se Crna Gora u septembru prošle godine, nakon uspostavljanja redovnog političkog dijaloga sa EU, i formalno obavezala da svoje aktivnosti i politiku uskladjuje sa stavovima i pozicijom Unije u oblasti zajedničke spoljne i politike bezbednosti.
"Od tada na dnevnoj osnovi dobijamo zahtev da se pridružimo izjavama, deklaracijama i odlukama EU u vezi sa raznim aktuelnim medjunarodnim pitanjima i mi to radimo. Poznata je činjenica da je puna saradnja sa Haškim tribunalom jedan od ključnih preduslova za napredovanje države u procesu integracija u EU", kazala je Milačić.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
