Bivši portparol glavnog tužioca Haškog tribunala Florens Artman izjavila je sarajevskom "Dnevnom avazu" da su rad Haškog tribunala ometale velike sile.
Njena knjiga "Mir i kazna" koja će se pojaviti 10. septembra je izazvala buru ne samo na području bivše Jugoslavije, nego i na medjunarodnoj sceni.
Artman je navela hapšenje bivšeg predsednika Srbije i savezne republike Jugoslavije Slobodana Miloševića koji je bio "ogroman uspeh pravde i politike", ali da je bilo u tom predmetu bilo i velikih opstrukcija.
"Po prvi put šef države našao se pred sudom suočen s teškim optužbama, što je omogućila medjunarodna pravda. Politika je tu uspela da ispoštuje zahteve pravde kroz vlast u Srbiji i lik premijera Zorana Djindjića", navela je Artmanova.
Negativni primeri velikih sila vide se u slučaju Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
"Pričalo se da je (američki ambasador) Ričard Holbruk sklopio dil s Karadžićem, a Francuzi s Mladićem. Te priče najčešće su dolazile od njima bliskih osoba, i redovno su snažno demantovane iz glavnih gradova velikih sila", navela je Artmanova.
"Postojao on ili ne, postoji veoma jasan i sistematski neuspeh u hapšenju ove dvojice zbog odbijanja velikih sila da oni budu privedeni pravdi", istakla je francuska autorka.
Artman je iznela da ne zna gde je Karadžić, ali zna da je više puta jasno lociran ali nije uhapšen.
Njena knjiga "Mir i kazna" koja će se pojaviti 10. septembra je izazvala buru ne samo na području bivše Jugoslavije, nego i na medjunarodnoj sceni.
Artman je navela hapšenje bivšeg predsednika Srbije i savezne republike Jugoslavije Slobodana Miloševića koji je bio "ogroman uspeh pravde i politike", ali da je bilo u tom predmetu bilo i velikih opstrukcija.
"Po prvi put šef države našao se pred sudom suočen s teškim optužbama, što je omogućila medjunarodna pravda. Politika je tu uspela da ispoštuje zahteve pravde kroz vlast u Srbiji i lik premijera Zorana Djindjića", navela je Artmanova.
Negativni primeri velikih sila vide se u slučaju Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
"Pričalo se da je (američki ambasador) Ričard Holbruk sklopio dil s Karadžićem, a Francuzi s Mladićem. Te priče najčešće su dolazile od njima bliskih osoba, i redovno su snažno demantovane iz glavnih gradova velikih sila", navela je Artmanova.
"Postojao on ili ne, postoji veoma jasan i sistematski neuspeh u hapšenju ove dvojice zbog odbijanja velikih sila da oni budu privedeni pravdi", istakla je francuska autorka.
Artman je iznela da ne zna gde je Karadžić, ali zna da je više puta jasno lociran ali nije uhapšen.
"Mladić od 1997. godine u Srbiji"
"U knjizi navodim jedan dogadjaj iz 1997. godine. NATO je dobio mandat da hapsi optužene i počele su akcije. Nekih 30 ljudi prebačeno je u Hag na osnovu toga. No, to se ne odnosi na Karadžića i Mladića", otkrila je Artmanova.
Po Artmanovoj, "Mladića su velike sile obavestile o tome i od tada je u Srbiji".
Artman je dalje iznela kako Karadžić nije želeo da bude diskretan i da je do 1997. bio dostupan novinarima, "mogao se lako videti kako obavlja svakodnevne aktivnosti, prolazi kroz kontrolne punktove NATO trupa u BiH bez problema..."
"Suočeni s tom blamažom, predstavnici sila ga mole da bude diskretniji i krajem 1997. godine Rusi ga, na zahtev i uz znanje velikih sila, prebacuju u Belorusiju gde on ostaje nekoliko meseci, ali se vraća nazad u BiH. Tu postaje diskretniji i - ništa se ne dešava", kazala je Artmanova.
Ona je potvrdila da je 1999. Hag preko posrednika dobio ponudu Karadžića da se preda, ali se ispostavilo da je ponuda bila neozbiljna, jer je on zauzvrat tražio povlačenje optužnice.
"Tribunal je želeo sastanak sa silama, na kojem bi on bio ubedjen na predaju, ili uhapšen. Do toga nikada nije došlo" rekla je ona, ali nije želela da precizira koja je sila pregovarala sa odbeglim.
Po Artmanovoj, zapad je imao informacije o svim dešavanjima na području bivše Jugoslavije, ali ne želi da dajepodatke o tome.
"Tužilaštvo, Del Ponte, njeni prethodnici i čitav Tribunal, stalno su tražili da im bude dato pravo da sami hapse optužene. Govorili smo, ako je 'Karadžića nemoguće naći', dajte nam mandat i mi ćemo to uraditi. Nisu nam dopustili", tvrdi Artmanova.
Ona je dalje navela da je najveći kompromis, koji je Tribunal uspeo da iznudi, odobrenje za formiranje timova za potragu, koji su u više navrata uspevali da lociraju Radovana Karadžića.
"Te se informacije proslede silama i - ne desi se ništa", zaključila je Artmanova, uz konstataciju da je osnivanje Tribunala u Hagu bio "akt licemerja".
(Beta/MONDO)
Po Artmanovoj, "Mladića su velike sile obavestile o tome i od tada je u Srbiji".
Artman je dalje iznela kako Karadžić nije želeo da bude diskretan i da je do 1997. bio dostupan novinarima, "mogao se lako videti kako obavlja svakodnevne aktivnosti, prolazi kroz kontrolne punktove NATO trupa u BiH bez problema..."
"Suočeni s tom blamažom, predstavnici sila ga mole da bude diskretniji i krajem 1997. godine Rusi ga, na zahtev i uz znanje velikih sila, prebacuju u Belorusiju gde on ostaje nekoliko meseci, ali se vraća nazad u BiH. Tu postaje diskretniji i - ništa se ne dešava", kazala je Artmanova.
Ona je potvrdila da je 1999. Hag preko posrednika dobio ponudu Karadžića da se preda, ali se ispostavilo da je ponuda bila neozbiljna, jer je on zauzvrat tražio povlačenje optužnice.
"Tribunal je želeo sastanak sa silama, na kojem bi on bio ubedjen na predaju, ili uhapšen. Do toga nikada nije došlo" rekla je ona, ali nije želela da precizira koja je sila pregovarala sa odbeglim.
Po Artmanovoj, zapad je imao informacije o svim dešavanjima na području bivše Jugoslavije, ali ne želi da dajepodatke o tome.
"Tužilaštvo, Del Ponte, njeni prethodnici i čitav Tribunal, stalno su tražili da im bude dato pravo da sami hapse optužene. Govorili smo, ako je 'Karadžića nemoguće naći', dajte nam mandat i mi ćemo to uraditi. Nisu nam dopustili", tvrdi Artmanova.
Ona je dalje navela da je najveći kompromis, koji je Tribunal uspeo da iznudi, odobrenje za formiranje timova za potragu, koji su u više navrata uspevali da lociraju Radovana Karadžića.
"Te se informacije proslede silama i - ne desi se ništa", zaključila je Artmanova, uz konstataciju da je osnivanje Tribunala u Hagu bio "akt licemerja".
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
