Vlada Crne Gore preporučila je crnogorskom Ministarstvu finansija da pripremi uslove za isplatu devizne štednje gradjanima sa prebivalištem u toj državi koji su ulagali sredstva u "Jugoskandik" i "Dafiment" banku, prenose crnogorski elektronski mediji.
Pomoćnik ministra finansija Crne Gore Dušan Perović kazao je da je to ministarstvo "već preduzelo aktivnosti" kako bi utvrdilo koliko ove banke "piramidalne štednje" duguju gradjanima Crne Gore.
On je precizirao da je štedišama "Jugoskandika" i "Dafiment" banke upućen javni poziv da prijave potraživanja i podsetio da je do sada baza podataka o "štedišama" tih banaka postojala samo u Srbiji.
Prema njegovim rečima, postojeći propisi za isplatu devizne štednje gradjana, položene kod ovlašćenih banaka, neće se menjati zbog isplate uloga datih privatnim bankama.
Perović je istakao da se ulozi "nisu mogli ranije obuhvatiti u isplatama stare devizne štednje", zbog nerešenog pitanja te isplate izmedju Srbije i Crne Gore.
On je takodje naveo da će po isteku roka za prijavu potraživanja štediša, Ministarstvo finansija Crne Gore biti upoznato sa ukupnim dugom ove dve banke prema gradjanima u toj državi i dodao da radna grupa tog ministarstva već priprema potrebnu regulativu za isplatu štednje gradjanima.
Ulagači iz takozvanih "piramidalnih banaka", kao što su "Jugoskandik" i "Dafiment" banka, koji do sada nisu bili obuhvaćeni najavljenim isplatama, prošle godine su vladi prijavili 11,5 miliona evra stare devizne štednje.
Zahtevi za isplatu stare devizne štednje položene kod banaka sa sedištem u bivšim jugoslovenskim republikama, Crna Gora će primati do 6. januara 2008. godine.
Prema Zakonu o isplati devizne štednje gradjana, usvojeno je uputstvo za isplatu ovih obaveza preko Crnogorske komercijalne banke, a štednja će biti isplaćena gradjanima koji su na dan stupanja tog Zakona na snagu (6. januara 2007. godine) imali prebivalište u Crnoj Gori, a da pri tom nisu dobili svoje uloge po propisima države u kojoj je bilo sedište banke u koju su ulagali.
Propisi se odnose na štediše nekadašnje Ljubljanske, Beogradske, Beobanke, Komercijalne, Temeljne, Šabačke, Invest, JIK i Ju banke, Bankos banke, Kreditne banke, Dubrovačke banke, Novosadske banke, PKB, Vojvodjanske, Privredne i Jugobanke.
Vlasnici štednje u tim bankama prošle godine su crnogorskoj vladi prijavili oko 19,7 miliona evra potraživanja.
Njihovi ulozi, kako preciziraju elektronski mediji u Crnoj Gori, nisu do sada bili obuhvaćeni propisima prema kojima se već nekoliko godina u julu plaćaju rate stare devizne štednje.
Razlog tome, kako se dodaje, jeste što se u Crnoj Gori stara devizna štednja vraćala samo štedišama banaka sa sedištem u Crnoj Gori, dok su druge bivše jugoslovenske republike kao osnov za isplatu uzele prebivalište gradjana.
(Beta)
Pomoćnik ministra finansija Crne Gore Dušan Perović kazao je da je to ministarstvo "već preduzelo aktivnosti" kako bi utvrdilo koliko ove banke "piramidalne štednje" duguju gradjanima Crne Gore.
On je precizirao da je štedišama "Jugoskandika" i "Dafiment" banke upućen javni poziv da prijave potraživanja i podsetio da je do sada baza podataka o "štedišama" tih banaka postojala samo u Srbiji.
Prema njegovim rečima, postojeći propisi za isplatu devizne štednje gradjana, položene kod ovlašćenih banaka, neće se menjati zbog isplate uloga datih privatnim bankama.
Perović je istakao da se ulozi "nisu mogli ranije obuhvatiti u isplatama stare devizne štednje", zbog nerešenog pitanja te isplate izmedju Srbije i Crne Gore.
On je takodje naveo da će po isteku roka za prijavu potraživanja štediša, Ministarstvo finansija Crne Gore biti upoznato sa ukupnim dugom ove dve banke prema gradjanima u toj državi i dodao da radna grupa tog ministarstva već priprema potrebnu regulativu za isplatu štednje gradjanima.
Ulagači iz takozvanih "piramidalnih banaka", kao što su "Jugoskandik" i "Dafiment" banka, koji do sada nisu bili obuhvaćeni najavljenim isplatama, prošle godine su vladi prijavili 11,5 miliona evra stare devizne štednje.
Zahtevi za isplatu stare devizne štednje položene kod banaka sa sedištem u bivšim jugoslovenskim republikama, Crna Gora će primati do 6. januara 2008. godine.
Prema Zakonu o isplati devizne štednje gradjana, usvojeno je uputstvo za isplatu ovih obaveza preko Crnogorske komercijalne banke, a štednja će biti isplaćena gradjanima koji su na dan stupanja tog Zakona na snagu (6. januara 2007. godine) imali prebivalište u Crnoj Gori, a da pri tom nisu dobili svoje uloge po propisima države u kojoj je bilo sedište banke u koju su ulagali.
Propisi se odnose na štediše nekadašnje Ljubljanske, Beogradske, Beobanke, Komercijalne, Temeljne, Šabačke, Invest, JIK i Ju banke, Bankos banke, Kreditne banke, Dubrovačke banke, Novosadske banke, PKB, Vojvodjanske, Privredne i Jugobanke.
Vlasnici štednje u tim bankama prošle godine su crnogorskoj vladi prijavili oko 19,7 miliona evra potraživanja.
Njihovi ulozi, kako preciziraju elektronski mediji u Crnoj Gori, nisu do sada bili obuhvaćeni propisima prema kojima se već nekoliko godina u julu plaćaju rate stare devizne štednje.
Razlog tome, kako se dodaje, jeste što se u Crnoj Gori stara devizna štednja vraćala samo štedišama banaka sa sedištem u Crnoj Gori, dok su druge bivše jugoslovenske republike kao osnov za isplatu uzele prebivalište gradjana.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
