Skupština Republike Srpske usvojila je informaciju Sekretarijata RS za saradnju sa Haškim sudom, od 1. aprila do 30. juna, u kojoj su navedene aktivnosti pripadnika MUP-a RS na traženju haških optuženika, Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Stojana Župljanina.
U Srbiji, Vlada je uputila u skupštinsku proceduru, po hitnom postupku, izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine kojima se te nadležnosti proširuju na krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.
Po informaciji predstavljenoj u Skupštini RS, sprovodjene su stalne aktivnosti praćenja i operativnog nadgledanja Karadžićeve porodice, kao i bivših pripadnika njegovog obezbedjenja. Takodje, vrši se stalna analiza telefonskih poziva pojedinih osoba za koje se sumnja da bi mogli biti povezani sa saradničko-pomagačkom mrežom.
U potrazi za Ratkom Mladićem, pripadnici MUP RS uglavnom su vršili provere vezane za odredjene osobe, brojeve telefona, vozila, preduzeća, a prema zahtevima Bezbednosno-informativne agencije Srbije.
Istovremeno, vršena je stalna opservacija porodične kuće Stojana Župljanina u Banja Luci, kao i više drugih objekata na teritoriji opštine Kotor Varoš i Laktaši za koje se pretpostavlja da bi mogli biti povezani sa saradničko-pomagačkom mrežom.
Vlada Srbije je uputila u skupštinsku proceduru, po hitnom postupku, izmene i dopune zakona kojim bi trebalo da se omogući nadzor i snimanje potencijalnih pomagača optuženih za ratne zločine.
Vlada Srbije izmenama zakona o "jatacima" predvidja da sud, na predlog tužioca za ratne zločine, može da naredi nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacije drugim tehničkim sredstvom i optička snimanja lica za koja se sumnja da su sama ili sa drugima izvršila krivično delo pomaganje učionicu posle izvršenja krivičnog dela.
Te mere će sprovoditi organi unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija i mogu trajati najduže šest meseci, a na predlog tužioca za ratne zločine, sud može produžiti trajanje tih mera najviše dva puta u trajanju od po tri meseca.
"Nedonošenje predložnih rešenja po hitnom postupku može da prouzrokuje štetne posledice na rad državnih organa u postupku za ratne zločine, a naročito na rad Tužilaštva za ratne zločine", navela je Vlada u obrazloženju.
Za predstavnika Vlade koji će u Skupštini obrazložiti izmene zakona odredjen je ministar pravde Dušan Petrović.
(Tanjug/MONDO)
U Srbiji, Vlada je uputila u skupštinsku proceduru, po hitnom postupku, izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine kojima se te nadležnosti proširuju na krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.
Po informaciji predstavljenoj u Skupštini RS, sprovodjene su stalne aktivnosti praćenja i operativnog nadgledanja Karadžićeve porodice, kao i bivših pripadnika njegovog obezbedjenja. Takodje, vrši se stalna analiza telefonskih poziva pojedinih osoba za koje se sumnja da bi mogli biti povezani sa saradničko-pomagačkom mrežom.
U potrazi za Ratkom Mladićem, pripadnici MUP RS uglavnom su vršili provere vezane za odredjene osobe, brojeve telefona, vozila, preduzeća, a prema zahtevima Bezbednosno-informativne agencije Srbije.
Istovremeno, vršena je stalna opservacija porodične kuće Stojana Župljanina u Banja Luci, kao i više drugih objekata na teritoriji opštine Kotor Varoš i Laktaši za koje se pretpostavlja da bi mogli biti povezani sa saradničko-pomagačkom mrežom.
Vlada Srbije je uputila u skupštinsku proceduru, po hitnom postupku, izmene i dopune zakona kojim bi trebalo da se omogući nadzor i snimanje potencijalnih pomagača optuženih za ratne zločine.
Vlada Srbije izmenama zakona o "jatacima" predvidja da sud, na predlog tužioca za ratne zločine, može da naredi nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacije drugim tehničkim sredstvom i optička snimanja lica za koja se sumnja da su sama ili sa drugima izvršila krivično delo pomaganje učionicu posle izvršenja krivičnog dela.
Te mere će sprovoditi organi unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija i mogu trajati najduže šest meseci, a na predlog tužioca za ratne zločine, sud može produžiti trajanje tih mera najviše dva puta u trajanju od po tri meseca.
"Nedonošenje predložnih rešenja po hitnom postupku može da prouzrokuje štetne posledice na rad državnih organa u postupku za ratne zločine, a naročito na rad Tužilaštva za ratne zločine", navela je Vlada u obrazloženju.
Za predstavnika Vlade koji će u Skupštini obrazložiti izmene zakona odredjen je ministar pravde Dušan Petrović.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
