Ljiljana Zelen-Karadžić ponovo je poručila svom suprugu, optuženom za ratne zločine Radovanu Karadžiću, da njihova porodica "prolazi kroz pakao" zbog njegovog skrivanja, te da ona, deca i unuci očekuju da se preda.
Ljiljana Zelen-Karadžić ponovo je poručila svom suprugu, optuženom za ratne zločine Radovanu Karadžiću, da njihova porodica "prolazi kroz pakao" zbog njegovog skrivanja, te da ona, deca i unuci očekuju da se preda.
Ljiljana Zelen-Karadžić je u intervjuu sarajevskom nedeljniku "Slobodna Bosna" kazala da su njenu porodicu stalno posećivali agenti CIA, podsetila je da je njen sin Saša bio zatvaran, te da joj medjunarodni predstavnici godinama poručuju da će "gladovati" i imati "ozbiljne posledice zato što se Radovan nije predao".
Objašnjavajući svoj poziv Karadžiću da se preda, koji je uputila jula 2005. posredstvom američke novinske agencije AP (Associated Press), Ljiljana Zelen-Karadžić je rekla da je to učinila na nagovor agenta CIA, da je "dobila zadatak" da pozove supruga da se preda, ali da to nije učinila pod "velikim pritiskom": "Naprosto sam, posle svega, mislila da je najbolje da ga na taj način pozovem da se preda, jer drugi način komunikacije izmedju nas nije postojao, kao što ni danas ne postoji. Poslednju poruku od Radovana sam primila 2002. i nikada više nismo imali nikakvog kontakta".
Suprug joj je, kako tvrdi, rekao da je krajem juna 1996. potpisao tajni sporazum sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom, da se obavezao da će napustiti mesto predsednika države i stranke SDS, te da se neće pojavljivati u javnom i političkom životu. Zauzvrat je dobio garancije da neće biti proganjan i da "može zaboraviti Hag". "Ključni razlog zbog kojeg se Radovan povukao je pretnja da će Republika Srpska biti ukinuta a SDS-u biti zabranjen izlazak na izbore", rekla je Ljiljana Karadžić.
Ona tvrdi da je američki ambasador za pitanja ratnih zločina Pjer Rišar Prosper krajem 2001. godine u Nikšiću posetio Radovanovog brata i majku, Luku i Jovanku, te da je tada njima kazao da Radovana "više nikada neće videti živog i da će ga oni, kada ga nadju, ubiti, a vi ćete svi crkavati od gladi do smrti".
Karadžićeva supruga još ističe da ju je jednom, u kući na Palama, bez ikakve najave posetio bivši komandant NATO štaba u BiH, američki general Stiven Šuk, koji se "počeo derati s vrata" i rekao da će "patiti i gladovati".
Prisećajući se pretresa kojeg su u stanu njihove kćerke Sonje (na donjoj fotografiji) i sina Saše obavili pripadnici Eufora u februaru, Ljiljana je rekla da se ispostavilo da su tada tražili DNK kako bi je uporedili sa nekim čovekom koji je ličio na Radovana, a koji je uhapšen u Panami.
Govoreći o pismima Karadžića, navodi da je Radovan pisao o porodici, svom stanju, intimnim stvarima, ali da nikada nije dobijala informacije gde se on nalazi, te da je njegova ideja i bila da porodica ne sazna gde se on krije.
Ona je rekla da nije imala utisak da se Radovan plaši niti da ga neko traži do 1998. godine, te da je iste godine "znao po 40 minuta telefonom razgovarati sa Momčilom Krajišnikom i Biljanom Plavšić". "Da je neko prisluškivao njihove telefonske razgovore, mogao ga je bez problema locirati", kazala je Ljiljana Karadžić i dodala da je Biljana Plavšić "dolazila na Pale da Radovanu lično prepriča kako je prošao njen razgovor sa tadašnjim američkim državnim sekretarom Medlin Olbrajt".
Dobro se sećam da mu je rekla: 'Znate li, Radovane, da oni u svakom trenutku znaju u kojoj ste vi sobi", priseća se Karadžicve supruga razgovora izmedju Radovana Karadžića i Biljane Plavšić.
Ona je dodala da je više puta razgovarala i sa haškim istražiocima koji su joj rekli da prema prikupljenoj dokumentaciji, nema Radovanove krivice i da će optužnica biti oborena.
Upitana da li misli da je Radovan video njenu video poruku u kojoj ga poziva da se preda, Ljiljana Karadžić je istakla da nije bilo njegove reakcije na njen poziv, na smrt njegove majke, zatvaranje sina Saše u u Beogradu, Bijeljini i Banja Luci, kao ni na vest da je njegov unuk imao tešku operaciju kuka.
"Ne znamo ni gde je, ni da li je živ. Mi samo želimo da se ovo jednom završi, da se Radovan preda, ili da bude uhapšen. Sve je u njegovim rukama i onih koji ga traže", zaključila je Ljiljana Karadžić i istakla da njena porodica već deset godina nema načina da utiče na njegovu predaju.
Upitana da li je pročitala knjigu nekadašnje portparolke tribunala u Hagu Florens Hartman, Ljiljana Karadžić je kazala da jeste samo neke delove i da se oni slažu i sa njenim saznanjima.
(Beta)
Ljiljana Zelen-Karadžić je u intervjuu sarajevskom nedeljniku "Slobodna Bosna" kazala da su njenu porodicu stalno posećivali agenti CIA, podsetila je da je njen sin Saša bio zatvaran, te da joj medjunarodni predstavnici godinama poručuju da će "gladovati" i imati "ozbiljne posledice zato što se Radovan nije predao".
Objašnjavajući svoj poziv Karadžiću da se preda, koji je uputila jula 2005. posredstvom američke novinske agencije AP (Associated Press), Ljiljana Zelen-Karadžić je rekla da je to učinila na nagovor agenta CIA, da je "dobila zadatak" da pozove supruga da se preda, ali da to nije učinila pod "velikim pritiskom": "Naprosto sam, posle svega, mislila da je najbolje da ga na taj način pozovem da se preda, jer drugi način komunikacije izmedju nas nije postojao, kao što ni danas ne postoji. Poslednju poruku od Radovana sam primila 2002. i nikada više nismo imali nikakvog kontakta".
Suprug joj je, kako tvrdi, rekao da je krajem juna 1996. potpisao tajni sporazum sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom, da se obavezao da će napustiti mesto predsednika države i stranke SDS, te da se neće pojavljivati u javnom i političkom životu. Zauzvrat je dobio garancije da neće biti proganjan i da "može zaboraviti Hag". "Ključni razlog zbog kojeg se Radovan povukao je pretnja da će Republika Srpska biti ukinuta a SDS-u biti zabranjen izlazak na izbore", rekla je Ljiljana Karadžić.
Ona tvrdi da je američki ambasador za pitanja ratnih zločina Pjer Rišar Prosper krajem 2001. godine u Nikšiću posetio Radovanovog brata i majku, Luku i Jovanku, te da je tada njima kazao da Radovana "više nikada neće videti živog i da će ga oni, kada ga nadju, ubiti, a vi ćete svi crkavati od gladi do smrti".
Karadžićeva supruga još ističe da ju je jednom, u kući na Palama, bez ikakve najave posetio bivši komandant NATO štaba u BiH, američki general Stiven Šuk, koji se "počeo derati s vrata" i rekao da će "patiti i gladovati".
Prisećajući se pretresa kojeg su u stanu njihove kćerke Sonje (na donjoj fotografiji) i sina Saše obavili pripadnici Eufora u februaru, Ljiljana je rekla da se ispostavilo da su tada tražili DNK kako bi je uporedili sa nekim čovekom koji je ličio na Radovana, a koji je uhapšen u Panami.
Niko ga nije tražio do 1998.
Karadžićeva supruga tvrdi takodje da su i policajci Republike Srpske iz bivše Vlade RS dolazili u njenu kuću i davali joj 50 hiljada maraka (25 hiljada eura) za Radovanovu predaju.Govoreći o pismima Karadžića, navodi da je Radovan pisao o porodici, svom stanju, intimnim stvarima, ali da nikada nije dobijala informacije gde se on nalazi, te da je njegova ideja i bila da porodica ne sazna gde se on krije.
Ona je rekla da nije imala utisak da se Radovan plaši niti da ga neko traži do 1998. godine, te da je iste godine "znao po 40 minuta telefonom razgovarati sa Momčilom Krajišnikom i Biljanom Plavšić". "Da je neko prisluškivao njihove telefonske razgovore, mogao ga je bez problema locirati", kazala je Ljiljana Karadžić i dodala da je Biljana Plavšić "dolazila na Pale da Radovanu lično prepriča kako je prošao njen razgovor sa tadašnjim američkim državnim sekretarom Medlin Olbrajt".
Dobro se sećam da mu je rekla: 'Znate li, Radovane, da oni u svakom trenutku znaju u kojoj ste vi sobi", priseća se Karadžicve supruga razgovora izmedju Radovana Karadžića i Biljane Plavšić.
Ona je dodala da je više puta razgovarala i sa haškim istražiocima koji su joj rekli da prema prikupljenoj dokumentaciji, nema Radovanove krivice i da će optužnica biti oborena.
Upitana da li misli da je Radovan video njenu video poruku u kojoj ga poziva da se preda, Ljiljana Karadžić je istakla da nije bilo njegove reakcije na njen poziv, na smrt njegove majke, zatvaranje sina Saše u u Beogradu, Bijeljini i Banja Luci, kao ni na vest da je njegov unuk imao tešku operaciju kuka.
"Ne znamo ni gde je, ni da li je živ. Mi samo želimo da se ovo jednom završi, da se Radovan preda, ili da bude uhapšen. Sve je u njegovim rukama i onih koji ga traže", zaključila je Ljiljana Karadžić i istakla da njena porodica već deset godina nema načina da utiče na njegovu predaju.
Upitana da li je pročitala knjigu nekadašnje portparolke tribunala u Hagu Florens Hartman, Ljiljana Karadžić je kazala da jeste samo neke delove i da se oni slažu i sa njenim saznanjima.
(Beta)
