General Mladić (72), ratni komandant Vojske Republike Srpske, optužen je, između ostalog, za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida. Cilj tog progona, po optužnici, bilo je stvaranje srpske države na teritoriji BiH. 

Kuprešanin, jedan od lidera Srba u Bosanskoj krajini, tvrdio je prvo da se "ne zna" da je na Skupštini Republike Srpske sam rekao da je "naš jasan cilj uništavanje Alijine države". 

Pošto mu je tužilac predočio transkript, sugerišući da je pod "Alijinom državom" podrazumevao "nezavisnu i unitarnu BiH", svedok je kazao: 

"Ja kad govorim o Alijinoj državi, govorim o islamskoj državi, baziranoj na Izetbegovićevoj Islamskoj deklaraciji ... Ne govorim o unitarnoj BiH ... Hteli smo da razbijemo koncept islamske države, koji je postao realnost". 

Iako mu je zastupnik optužbe to citirao iz skupštinskog zapisnika, Kuprešanin je opovrgavao da je ikada rekao da je "naš životni prostor u opasnosti" i da, stoga, "Muslimane treba sprečiti da se
usele na našu teritoriju". "Nije tačno, ja to nisam rekao ... Nikada nisam rekao da treba sprečiti useljavanje nečije". 

Svedok je rekao da je cilj bosanskih Srba, uoči rata u BiH, bio da ostanu u Jugoslaviji i da je to pravo "definisao plebiscit" srpskog naroda održan krajem 1991. "Ne mislim da je to bio korak ka
razbijanju BiH ... već demokratska volja naroda", kazao je Kuprešanin. "Mi hoćemo da ostanemo i u BiH, ako BiH ostane u Jugoslaviji ... Ustav nam je to garantovao ... Gde je tu greh?". 

Na pitanje da li je tačno da su Srbi "polagali pravo na 60 odsto" teritorije BiH, Kuprešanin je uzvratio da su "Srbi imali 62 odsto teritorije do 1990-91. ... To je bio zvaničan podatak, to je bilo
njihovo vlasništvo". 

Suprotno zapisniku sa Skupštine RS, svedok je negirao i da je u decembru 1991. pročitao deklaraciju o priznavanju Republike Srpske Krajine na teritoriji Hrvatske. 

Potvrdio je, međutim, da je ujedinjenje Bosanske krajine i RSK bio "davnašnji san Srba s obe strane Une", ali je predsednik RS Radovan Karadžić, koji se "svim snagama borio za avnojevsku Jugoslaviju", bio protiv toga. 

Da "ne zna" za to, Kuprešanin je rekao i nakon što mu je zastupnik optužbe citirao presretnuti razgovor između njega i Karadžića iz februara 1992. Razmatrajući Lisabonski sporazum o reorganizaciji BiH, koji Karadžić naziva "maksimalnim uspehom", jer "Bosna ne može biti
jedinstvena država", Kuprešanin je po citiranom prepisu, tada rekao da će "naša policija biti na našoj teritoriji" i da "nam niko ne može reći gde su naše granice". 

Na tužiočevu sugestiju da su sagovornici govorili o "stvaranju srpske države", svedok je kazao da se "ne može setiti" razgovora, iako je u pisanoj izjavi Mladićevoj odbrani potvrdio da mu je prepis bio pokazan. 

Upitan od predsedavajućeg sudije Alfonsa Orija (Alphons Orie) da li se zalagao "za stvaranje nezavisne srpske države", Kupresanin je odgovorio: "U tom trenutku - ne". 

Tužilac je Kuprešaninu iz zapisnika citirao i da je, na skupštinskom zasedanju u februaru 1992. nazvao Muslimane i Hrvate "našim prirodnim neprijateljima" s kojim ne bi trebalo imati ništa. 

"Toga se ne sećam ... To su teške reči", odgovorio je svedok. 

Kuprešanin je tvrdio i da "prvi put čuje" da je VRS, tokom rata u BiH, dobijala municiju i opremu od Vojske Jugoslavije. 

Posvedočio je da ga je Karadžić u leto 1992. zadužio da zatvori "istražne centre" za nesrbe u okolini Prijedora u kojima su, po optužnici protiv Karadžića i Mladića, počinjeni teški zločini. 

Iskaz Kuprešanina biće okončan u ponedeljak, 15. decembra. 

Optužnica generala Mladića tereti i za genocid u Srebrenici; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem I snajperisanjem i uzimanje za taoce pripadnika Unprofora, tokom rata u BiH.