On je rekao da bi za EU bilo bolje da nađe rešenje za ono što je nazvao "rastućim rasizmom i islamofobijom u Evropi".

EU, kojoj Turska pokušava da se pridruži već decenijama, ističe kako su upadi policije u medije i hapšenja novinara protivni njenim vrednostima, prenosi Rojters.

"Mi nismo žrtveni jarac Evrope. Mi svakako nismo zemlja na koju EU može da upre prstom i da je izgradi", odgovorio je danas Erdogan na jednom simpozijumu državnih službenika.

Ukazujući na povećanu islamofobiju u EU, Erdogan je aludirao na incident u nemačkom gradu Dormagenu, gde su ultra nacionalisti crtali nacistička obeležja po zidovima džamije u izgradnji.

Erdoganova Partija pravde i razvoja (AK) je na vlast došla 2002. godine. U prvo vreme, on je uveo mnoge demokratske reforme u zemlji i smanjio mešanje armije u politiku, zbog čega je navođen kao primer uspešne muslimanske demokratije. U poslednje vreme, međutim, Erdogan je sve više kritikovan zbog netolerantnosti prema političkim neistomišljenicima.

Turski predsednik, koji je pre toga 12 godina bio premijer zemlje, ne krije ambiciju da promeni ustav zemlje kako bi kao predsednik dobio još veća ovlašćenja, što bi, kao strahuju njegovi protivnici, dovelo do još autoritarnije vladavine.

Od odlučujućeg značaja će biti parlamentarni izbori juna naredne godine. Ukoliko Erdoganova partija osvoju dvotrećinsku većinu u skupštini, ona će i bez podrške opozicije moći da progura reforme koje predsednik priželjkuje.