Na prvoj godini Pedagoške škole na Cetinju ima 45 studenata, što je apsolutni rekord na tom smeru, još od formiranja 1947. godine. Otuda se na hodnicima nikšićkog fakulteta, kao što je bio slučaj dok su reporteri "Vijesti" razgovarali sa studentima, može čuti "Zdravstvuj", "Pažalusta, kak tebja zavut?"...
Kada je dvadesetsedmogodišnji Nikšićanin Zdravko Babić, saradnik na Filozofskom fakultetu, 2002. godine završio ruski jezik i književnost i upisao postdiplomske studije, u Nikšiću gotovo da nije bilo ni studenata, a kamoli potrebe za angažovanjem novih asistenata.Otisnuo se u Poljsku i tri godine radio kao lektor srpskog jezika. Danas, nakon velikog interesovanja Rusa za Crnu Goru, on samo na prvoj godini ima 45 studenata, što je apsolutni rekord na tom smeru, još od formiranja Pedagoške škole na Cetinju 1947. godine.
"Gotovo slučajno sam upisao ruski. Tada nije bilo ni turista, niti prilike za neki posao. Na trećoj i četvrtoj godini bilo nas je samo dvoje, ali vremena se menjaju, a sa Rusima definitivno dolazi i ruski jezik", kazao je Babić.
On se raduje profesorskom pozivu, ali i najavama dodatnih aktivnosti na prevodjenju i posredovanju u aktuelnoj potražnji za poznavaocima tog jezika.
Invazija Rusa počela je ogromnim interesovanjem za odmor na crnogorskom primorju, kupovinom mnogo jeftinijih stanova nego, recimo, u Moskvi. Nastavila se otvaranjem na stotine firmi, ulaganjima u naše fabrike, privatizacijama i investicijama u izgradnju čitavih naselja. Sve to, uz tradicionalne slovenske, kulturne i duhovne veze, motiviše maturante da se lakše odluče, a roditelje da podrže djecu da studiraju ruski i lakše dodju do posla.
Otuda se na hodnicima nikšićkog fakulteta, kao što je bio slučaj dok su reporteri "Vijesti" razgovarali sa studentima, može čuti "Zdravstvuj", "Pažalusta, kak tebja zavut?"...
Profesor dr Dragan Koprivica, šef studijskog programa za ruski jezik i književnost, uz prisećanje na godine kada je sa kolegama preko medija apelovao da se ne dozvoli ukidanje katedre, kazao je da je interesovanje danas ravno onom za italijanski ili engleski jezik.
Godine kada ruski jezik nije bio popularan su iza nas. Višestruke veze izmedju Crne Gore i Rusije obnavljaju se u poslednje vreme, a Filozofski fakultet ima tesne veze sa univerzitetima na Donu, u Moskvi i Sankt Peterburgu. Kao lektori i predavači gostuju profesori iz Rusije, kao što su Evgenija Bulatova, Aleksandar Kovaljov, Enesa Markuljina, Valentina Daragaja... Naši studenti tokom godine borave tamo, a tokom ferija na kursevima u moskovskom Institutu "Puškin", a ima nekoliko slučajeva u poslednje vreme da Rusi ovdje upisuju studije - rekao je Koprivica.
On je primetio da na dolazak Rusa u Crnu Goru "gradjani gledaju sa simpatijama i željom da jačaju tradicionalne slovenske, kulturne, istorijske, duhovne i ekonomske veze".
"U svakom slučaju, obistinjuje se krilatica iz naslova američkog filma 'Rusi dolaze'. Svakako su dobrodošli - dodao je Koprivica. Profesorica dr Nada Pejanović kazala je da se svakodnevno javljaju diplomci koji su ranije završili dvogodišnje ili četvorogodišnje studije, koji žele da nastave studije ili usavršavanja".
Na odseku rade i po četiri magistra i magistranta, nekoliko gostujućih profesora iz Novog Sada i Miša Hmiljevski, doktorant na sanktpeterburškom univerzitetu.
On je, kako kaže, maštao da jednog dana dodje u Crnu Goru, dok je studirao srpski i češki jezik i kulturu na odseku za slavistiku i prijavio se odmah kada je prošle godine čuo za ugovor izmedju dva univerziteta.
"Studenti su odlični, pre svega, veoma su zainteresovani za ruski jezik, književnost, kulturu. To nisam baš očekivao u tolikoj meri. No, fascinira interesovanje drugih ljudi, van fakulteta. Prosto je neverovatno koliko se interesuju, koliko žele da odu u Rusiju, a da su kompleti Dostojevskog ili Tolstoja u kućnim bibliotekama kao pitanje časti. Boravio sam u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj, ali ovo nisam video", kazao je Hmiljevski.
(MONDO)
