Savez logoraša Republike Srpske zatražiće reviziju izveštaja Komisije za Srebrenicu, posle objavljivanja spiska bošnjačkih vojnika poginulih pre jula 1995. godine, a koji su uvršteni medju blizu 8.000 žrtava srebreničkog masakra.
Savez logoraša Republike Srpske (RS) zatražiće reviziju izveštaja Komisije za Srebrenicu, posle objavljivanja spiska bošnjačkih vojnika poginulih pre jula 1995. godine, a koji su uvršteni medju blizu 8.000 žrtava srebreničkog masakra.
Kako je agenciji Beta rekao predsednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić, "izveštaj je doveden u pitanje" nakon objavljivanja spiska imena 954 bošnjačka vojnika, poginulih pre masakra u Srebrenici.
Komisija za Srebrenicu RS podnela je izveštaj 2005. godine.
"Od početka smo smatrali da spisak nije verodostojan. Postavlja se pitanje da li je iko u Srebrenici umro ili poginuo od 1992. do jula 1995. godine. Svi oni koji su stradali u Srebrenici svih ratnih godina stavljeni su na spisak stradalih u julu 1995. godine", naveo je Dukić.
On je kazao da je Savez logoraša RS isto pitanje ranije upućivao i bivšem visokom predstavniku u BiH Pediju Ešdaunu i glavnoj tužiteljki Haškog tribunala Karli del Ponte (na slici iz 2006. na obeležavanju godišnjice srebreničke tragedije).
Savez logoraša navodio je primer predsednice Udruženja žena Srebrenice Munire Subašić koja je prijavila nestanak svog sina, a da kasnije otkriveni podaci da je on živ i da pod drugim imenom živi u SAD.
Dukić je dodao da je Savez logoraša tražio od Saveta ministara BiH da ispita stradanje Bošnjaka na području Srebrenice od 1992. do jula 1995. godine, dodajući da se na taj način "ne želi umanjiti srebrenička tragedija". Prema njegovim rečima, Savez logoraša RS ima dokaze da je na području Srebrenice do polovine 1995. godine stradalo 3.600 Srba i uništeno 56 sela, navodeći da su ti dokazi prosledjeni Haškom tribunalu.
Prema njegovim rečima, spisak imena prezentovanih u izveštaju Komisije je popis nestalih osoba, a ne žrtva zločina u Srebrenici.
Bogdanić je istakao da će se tek nakon ekshumacije, obdukacije i utvrdjivanja uzroka i načina smrti znati ko je žrtva zločina, a ko je poginuo u vojnoj koloni, koja je u to vreme bila legitimni vojni cilj. "Spisak izveštaja Komisije nije verifikovan zbog kratkoće vremena, on nije egzaktno utvrdjen i proveren na terenu i predstavlja samo solidnu osnovu za neku instituciju koja će se naknadno baviti tim problemom", ocenio je on.
Prema njegovim rečima, u skladu sa zakonom Institut za nestala lica BiH ima obavezu da uspostavi centralnu evidenciju nestalih osoba BiH, koja bi potom u roku od godinu dana trebalo da bude verifikovana. "Nakon toga, mora da bude utvrdjena sudbina svake od osoba sa tog popisa, čime će se izbeći manipulacija i politizacija ovog problema", naveo je Bogdanić.
Direktor Republičkog sekretarijata za saradnju sa Haškim tribunalom Jovan Spajić izjavio je da će, ako se utvrdi verodostojnost spiska BORS-a, o tome obavestiti odbranu Srba koje sud u Hagu tereti za genocid i ratne zločine u Srebrenici.
(Beta)
Kako je agenciji Beta rekao predsednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić, "izveštaj je doveden u pitanje" nakon objavljivanja spiska imena 954 bošnjačka vojnika, poginulih pre masakra u Srebrenici.
Komisija za Srebrenicu RS podnela je izveštaj 2005. godine.
"Od početka smo smatrali da spisak nije verodostojan. Postavlja se pitanje da li je iko u Srebrenici umro ili poginuo od 1992. do jula 1995. godine. Svi oni koji su stradali u Srebrenici svih ratnih godina stavljeni su na spisak stradalih u julu 1995. godine", naveo je Dukić.
On je kazao da je Savez logoraša RS isto pitanje ranije upućivao i bivšem visokom predstavniku u BiH Pediju Ešdaunu i glavnoj tužiteljki Haškog tribunala Karli del Ponte (na slici iz 2006. na obeležavanju godišnjice srebreničke tragedije).
Savez logoraša navodio je primer predsednice Udruženja žena Srebrenice Munire Subašić koja je prijavila nestanak svog sina, a da kasnije otkriveni podaci da je on živ i da pod drugim imenom živi u SAD.
Dukić je dodao da je Savez logoraša tražio od Saveta ministara BiH da ispita stradanje Bošnjaka na području Srebrenice od 1992. do jula 1995. godine, dodajući da se na taj način "ne želi umanjiti srebrenička tragedija". Prema njegovim rečima, Savez logoraša RS ima dokaze da je na području Srebrenice do polovine 1995. godine stradalo 3.600 Srba i uništeno 56 sela, navodeći da su ti dokazi prosledjeni Haškom tribunalu.
Spisak - samo osnova za utvrdjivanje žrtava
Član Kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH i bivši predsednik Komisije za Srebrenicu Milan Bogdanić rekao je Beti da Komisija nije znala za spisak Boračke organizacije RS (BORS) o 954 bošnjačka vojnika stradala pre jula 1995. godine. Dodao je da je u izveštaju Komisije objavljen spisak osoba koje se vode kao nestale u julu 1995. godine. "To je kompilacija svih raspoloživih popisa nestalih osoba koje smo u to vreme imali na raspolaganju. U bazi podataka smo imali više od 150.000 različitih imena. Imali smo spiskove od nekoliko desetina imena, pa do 12.600 imena. Bilo je 35 različitih izvora", naveo je Bogdanić.Prema njegovim rečima, spisak imena prezentovanih u izveštaju Komisije je popis nestalih osoba, a ne žrtva zločina u Srebrenici.
Bogdanić je istakao da će se tek nakon ekshumacije, obdukacije i utvrdjivanja uzroka i načina smrti znati ko je žrtva zločina, a ko je poginuo u vojnoj koloni, koja je u to vreme bila legitimni vojni cilj. "Spisak izveštaja Komisije nije verifikovan zbog kratkoće vremena, on nije egzaktno utvrdjen i proveren na terenu i predstavlja samo solidnu osnovu za neku instituciju koja će se naknadno baviti tim problemom", ocenio je on.
Prema njegovim rečima, u skladu sa zakonom Institut za nestala lica BiH ima obavezu da uspostavi centralnu evidenciju nestalih osoba BiH, koja bi potom u roku od godinu dana trebalo da bude verifikovana. "Nakon toga, mora da bude utvrdjena sudbina svake od osoba sa tog popisa, čime će se izbeći manipulacija i politizacija ovog problema", naveo je Bogdanić.
Direktor Republičkog sekretarijata za saradnju sa Haškim tribunalom Jovan Spajić izjavio je da će, ako se utvrdi verodostojnost spiska BORS-a, o tome obavestiti odbranu Srba koje sud u Hagu tereti za genocid i ratne zločine u Srebrenici.
(Beta)
