Nakon što je crnogorski predsednik Filip Vujanović odložio potpisivanje ukaza o postavljanju ambasadora Crne Gore u BiH, i Predsedništvo Bosne i Hercegovine razmišlja o povlačenju ambasadora iz Crne Gore.
Budući da je Sutorina postala top tema, kako u intelektualnim, tako i u političkim krugovima u Bosni i Hercegovini, intelektualci navode da se ne sme potpisati Ugovor o granici sa Crnom Gorom sve dok se ne reši pitanje - čiji je ovaj pogranični pojas - bosanskohercegovački ili crnogorski.
Intelektualci iz BiH pozivaju se na istorijske, geografske i političke fakte, a najdalje u tome ide Suad Kurtćehajić, profesor na sarajevskom Fakultetu političkih nauka i jedan od inicijatora povrata Sutorine Bosni i Hercegovini, piše Radio Slobodna Evropa.
"Granice Bosne i Hercegovine su jasno utvrđene na Berlinskom kongresu i sa tim granicama je Bosna ušla u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Te granice do danas njen parlament nije menjao, a Crna Gora je bila bez Sutorine tada i vekovima pre. Mi možemo potpisati međudržavni ugovor sa Crnom Gorom samo onda kada se izvrši povrat Sutorine, ratifiikovan u njihovom parlamentu. Ako to ne urade, mi moramo ići pred međunarodni sud", kazao je on.
Predsednik Udruženja geografa BiH Muriz Spahić kazao je da se na bazi analize geografskih karata, dokazuje da je Sutorina od svog osnivanja u bosanskoj državi, pa sve do 1964. godine kada se posljednji put prikazuje na karti i da je to dokazivo.
Višemesečno nastojanje intelektualaca da se o Sutorini oglasi i državni parlament, urodilo je plodom, pa je krajem prošle sedmice, na dnevnom redu te zakonodavne institucije našla se i Rezolucija o Sutorini. Njome se traži da Zastupnički dom parlamenta oceni neprihvatljivim, neutemeljenim i štetnim Predlog ugovora o državnoj granici između Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Predlagač, poslanik SDP-a, Denis Bećirović o tome kaže da pre svega, trebalo pokušati sa dogovorom a ako to ne može, zašto se neko i u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori boji Međunarodnog suda pravde.
Konačan stav o Predlogu rezolucije o Sutorini, parlament BiH će doneti nakon što Ustavno-pravna komisija održi javnu raspravu o ovoj temi, a krajnji rok je 27. februar.
