Budući da je Sutorina postala top tema, kako u intelektualnim, tako i u političkim krugovima u Bosni i Hercegovini, intelektualci navode da se ne sme potpisati Ugovor o granici sa Crnom Gorom sve dok se ne reši pitanje - čiji je ovaj pogranični pojas - bosanskohercegovački ili crnogorski.
Intelektualci iz BiH pozivaju se na istorijske, geografske i političke fakte, a najdalje u tome ide Suad Kurtćehajić, profesor na sarajevskom Fakultetu političkih nauka i jedan od inicijatora povrata Sutorine Bosni i Hercegovini, piše Radio Slobodna Evropa.
"Granice Bosne i Hercegovine su jasno utvrđene na Berlinskom kongresu i sa tim granicama je Bosna ušla u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Te granice do danas njen parlament nije menjao, a Crna Gora je bila bez Sutorine tada i vekovima pre. Mi možemo potpisati međudržavni ugovor sa Crnom Gorom samo onda kada se izvrši povrat Sutorine, ratifiikovan u njihovom parlamentu. Ako to ne urade, mi moramo ići pred međunarodni sud", kazao je on.
Konačan stav o Predlogu rezolucije o Sutorini, parlament BiH će doneti nakon što Ustavno-pravna komisija održi javnu raspravu o ovoj temi, a krajnji rok je 27. februar.
Konačan stav o Predlogu rezolucije o Sutorini, parlament BiH će doneti nakon što Ustavno-pravna komisija održi javnu raspravu o ovoj temi, a krajnji rok je 27. februar.
