Ustavna Skupština Crne Gore usvojila je najviši pravni akt države u dvotrećinskom većinom, kako je i očekivano. O predlogu Ustava Crne Gore glasalo je 76 poslanika. Za usvajanje Ustava glasalo je 55 poslanika, dok je 21 poslanik glasao protiv.
Ustavna Skupština Crne Gore usvojila je najviši pravni akt države u dvotrećinskom većinom, kako je i očekivano.
O predlogu Ustava Crne Gore glasalo je 76 poslanika. Za usvajanje Ustava glasalo je 55 poslanika, dok je 21 poslanik glasao protiv.
Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić, proglasio je predlog Ustava usvojenim, što je većina poslanika, izuzev dela opozicije, pozdravila aplauzom.
Usvojeni Ustav Crne Gore prvi put u pravni poredak te republike uvodi primat medjunarodnog nad unutrašnjim pravom.
Prema usvojenom rešenju "potvrdjeni i objavjeni medjunarodni ugovori i opšte prihvaćena pravila medjunarodnog prava sastavni su deo unutrašnjeg pravnog poretka, imaju primat nad domaćim zakonodavstvom i neposredno se primenjuju kada odnose uredjuju drugačije od unutrašnjeg zakonodavstva."
Ustavom se u službenu upotrebu u Crnoj Gori prvi put i formalno uvodi crnogorski jezik, a u upotrebi su i srpski, bosanski, albanski i hrvatski jezik.
Crna Gora je zadržala gradjanski karakter, a u preambuli su pobrojani svi narodi koji u njoj žive. Rodna ravnopravnost od danas je ustavna kategorija i država garantuje ravnopravnost žena i muskaraca i "razvija politiku jednakih mogućnosti".
Predvidjena je demokratska i civilna kontrola vojske i bezbednosnih službi, kao i novi institut parlamentarne kontrole rada vlade kroz parlamentarnu istragu.
Ustavom su garantovana i prava koja su već sastavni deo crnogorskog pravnog sistema, poput prava na azil, na slobodan pristup informacijama i prigovor savesti.
Za razliku od prethodnog Ustava, po kome je predsednike i sudije svih sudova u Crnoj Gori birala i razrešavala skupština, ta uloga parlamenta je ograničena na izbor predsednika Vrhovnog suda, predsednika i sudija Ustavnog suda i Vrhovnog i državnog tužioca.
Sudiju i predsednike viših i osnovnih sudova bira i razrešava sudski savet, koji je "samostalan i nezavisan organ" dok tužilački savet bira i razrešava skupština.
Proširen je i spisak javnih funkcionera i službenika kojima se zabranjuje političko organizovanje i pored profesionalnih pripadnika policije članstvo u političkim partijama se zabranjuje sudijama, tužiocima i zamenicima, ombudsmanu, članu Saveta centralne banke i državne revizorske institucije,
profesionalnim pripadnicima vojske i drugih službi bezbednosti.
Ustavom je predvidjena obaveza države da podstiče ekonomski razvoj svih njenih područja i garantuje se zaštita potrošača.
Poslanici vladajuće koalicije Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije uporno su tvrdili da će Crna Gora dobiti moderan, gradjanski ustav, kojim se i svim narodima i nacionalnim zajednicama daju jednaka prava, a istovremeno se zadovoljavaju kriterijumi medjunarodne zajednice.
Predstavnici opozionih Pokreta za promjene, Bošnjačke stranke i Albanske alternative, koji su se sa vladajućom koalicijom dogovorili o obezbedjivanju dvotrećinske većine za usvajanje Ustava u Parlamentu, kao i suverenističke liberalne partije, isticali su da se radi o "meri mogućeg" u političkoj zbilji Crne Gore, tvrdeći da ostaju opozicionari i protivnici vlasti.
Većina opozicionih partija i grupacija - Srpska lista, Socijalistička narodna partija, Narodna stranka, Demokratska srpska stranka, kao i Demokratski savez Albanaca, izrazili su nezadovoljstvo, pa i ogorčenje, ponudjenim i dogovorenim rešenjima i nudili amandmane na Predlog ustava, tvrdeći da bi njihovo usvajanje "pomorilo, a ne svadjalo podjeljenu Crnu Goru".
Poslanici SL, SNP, NS i DSS tvrde da je Predlog ustava "ponižavajući i diskriminatorski", pre svega prema brojnom srpskom narodu u Crnoj Gori, a poslanik Dobrilo Dedejić je, revoltiran time, u jednom trenutku pocepao taj dokument.
Poslanička većina glatko je odbila "kompromisne" predloge amandmana koji se odnose na službeni jezik, crkve i verske zajednice, izgled državnih simbola i crnogorsko državljanstvo, o kojima će popodne biti obavljeno formalno glasanje.
Novi crnogorski Ustav je drugi vrhovni pravno-konstitutivni akt Crne Gore kao nezavisne i suverene države, nakon onog iz 1905. godine.
Osnovni pečat njegovom sadržaju daje odluka na prošlogodišnjem referendumu o nezavisnosti, kojim je Crna Gora izašla iz državne zajednice sa Srbijom i postala nezavisna država.
(MONDO/agencije)
O predlogu Ustava Crne Gore glasalo je 76 poslanika. Za usvajanje Ustava glasalo je 55 poslanika, dok je 21 poslanik glasao protiv.
Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić, proglasio je predlog Ustava usvojenim, što je većina poslanika, izuzev dela opozicije, pozdravila aplauzom.
Usvojeni Ustav Crne Gore prvi put u pravni poredak te republike uvodi primat medjunarodnog nad unutrašnjim pravom.
Prema usvojenom rešenju "potvrdjeni i objavjeni medjunarodni ugovori i opšte prihvaćena pravila medjunarodnog prava sastavni su deo unutrašnjeg pravnog poretka, imaju primat nad domaćim zakonodavstvom i neposredno se primenjuju kada odnose uredjuju drugačije od unutrašnjeg zakonodavstva."
Ustavom se u službenu upotrebu u Crnoj Gori prvi put i formalno uvodi crnogorski jezik, a u upotrebi su i srpski, bosanski, albanski i hrvatski jezik.
Crna Gora je zadržala gradjanski karakter, a u preambuli su pobrojani svi narodi koji u njoj žive. Rodna ravnopravnost od danas je ustavna kategorija i država garantuje ravnopravnost žena i muskaraca i "razvija politiku jednakih mogućnosti".
Predvidjena je demokratska i civilna kontrola vojske i bezbednosnih službi, kao i novi institut parlamentarne kontrole rada vlade kroz parlamentarnu istragu.
Ustavom su garantovana i prava koja su već sastavni deo crnogorskog pravnog sistema, poput prava na azil, na slobodan pristup informacijama i prigovor savesti.
Za razliku od prethodnog Ustava, po kome je predsednike i sudije svih sudova u Crnoj Gori birala i razrešavala skupština, ta uloga parlamenta je ograničena na izbor predsednika Vrhovnog suda, predsednika i sudija Ustavnog suda i Vrhovnog i državnog tužioca.
Sudiju i predsednike viših i osnovnih sudova bira i razrešava sudski savet, koji je "samostalan i nezavisan organ" dok tužilački savet bira i razrešava skupština.
Proširen je i spisak javnih funkcionera i službenika kojima se zabranjuje političko organizovanje i pored profesionalnih pripadnika policije članstvo u političkim partijama se zabranjuje sudijama, tužiocima i zamenicima, ombudsmanu, članu Saveta centralne banke i državne revizorske institucije,
profesionalnim pripadnicima vojske i drugih službi bezbednosti.
Ustavom je predvidjena obaveza države da podstiče ekonomski razvoj svih njenih područja i garantuje se zaštita potrošača.
Četiri dana rasprave
Skupština Crne Gore je četiri dana raspravljala o tekstu novog Ustava. U žustroj debati o predloženim ustavnim rešenjima, pre svega onim identitetsko-nacionalnog karaktera, stavovi poslanika dva tabora ostali su dijametralno podeljeni sve vreme rasprave.Poslanici vladajuće koalicije Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije uporno su tvrdili da će Crna Gora dobiti moderan, gradjanski ustav, kojim se i svim narodima i nacionalnim zajednicama daju jednaka prava, a istovremeno se zadovoljavaju kriterijumi medjunarodne zajednice.
Predstavnici opozionih Pokreta za promjene, Bošnjačke stranke i Albanske alternative, koji su se sa vladajućom koalicijom dogovorili o obezbedjivanju dvotrećinske većine za usvajanje Ustava u Parlamentu, kao i suverenističke liberalne partije, isticali su da se radi o "meri mogućeg" u političkoj zbilji Crne Gore, tvrdeći da ostaju opozicionari i protivnici vlasti.
Većina opozicionih partija i grupacija - Srpska lista, Socijalistička narodna partija, Narodna stranka, Demokratska srpska stranka, kao i Demokratski savez Albanaca, izrazili su nezadovoljstvo, pa i ogorčenje, ponudjenim i dogovorenim rešenjima i nudili amandmane na Predlog ustava, tvrdeći da bi njihovo usvajanje "pomorilo, a ne svadjalo podjeljenu Crnu Goru".
Poslanici SL, SNP, NS i DSS tvrde da je Predlog ustava "ponižavajući i diskriminatorski", pre svega prema brojnom srpskom narodu u Crnoj Gori, a poslanik Dobrilo Dedejić je, revoltiran time, u jednom trenutku pocepao taj dokument.
Poslanička većina glatko je odbila "kompromisne" predloge amandmana koji se odnose na službeni jezik, crkve i verske zajednice, izgled državnih simbola i crnogorsko državljanstvo, o kojima će popodne biti obavljeno formalno glasanje.
Novi crnogorski Ustav je drugi vrhovni pravno-konstitutivni akt Crne Gore kao nezavisne i suverene države, nakon onog iz 1905. godine.
Osnovni pečat njegovom sadržaju daje odluka na prošlogodišnjem referendumu o nezavisnosti, kojim je Crna Gora izašla iz državne zajednice sa Srbijom i postala nezavisna država.
(MONDO/agencije)
