Sud je po tužbi Hrvatske za genocid koji su izvršile srpske snage u Hrvatskoj, i kontratužbi Srbije za genocid i operaciju "Oluja", presudio da ni u jednom slučaju nije dokazana optužnica.
Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu danas su izrečene su presude po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid izvršen na hrvatskoj teritoriji od 1991. godine do 1995. godine.
Međunarodni sud pravde u Hagu utvrdio je da zločini srpskih snaga nad Hrvatima u Hrvatskoj, 1991-95, nisu bili počinjeni s "genocidnom namerom" da se Hrvati unište kao etnička grupa.
Odbačena je i kontratužba Srbije da je u Hrvatskoj počinjen genocid nad Srbima.
Sud se oglasio nadležnim po svim pitanjima koja su se u tužbama navodila.
PRESUDA PO TUŽBI HRVATSKE
Sud je presudio da, tokom rata u Hrvatskoj, vlasti u Beogradu i njihove snage nisu počinile genocid nad Hrvatima, kao što je Hrvatska tvrdila u svojoj tužbi protiv Srbije.
Kako je rekao predsednik najvišeg suda UN Petr Tomka, Hrvatska nije uspela da dokaže da je genocid počinjen nad Hrvatima, zbog čega Srbija ne može biti proglašena odgovornom ni po jednom osnovu.
Ovaj spor počeo je 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije, a usmena rasprava završena je 1. aprila prošle godine. Hrvatska, predvođena tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine. Srbija je odgovorila kontratužbom 10 godina kasnije, koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
On je podsetio da tužilaštvo Haškog suda nije optužilo nijedno lice za genocid protiv hrvatskog stanovništva u kontekstu oružanog sukoba koji se održao na teritoriji te zemlje od 1991. do 1995.
"Iz toga se može zaključiti da Hrvatska nije dokazala optužbe da je genocid počinjen", saopštio je Tomka.
Nije potrebno zaključivati da li su SR Jugoslavija ili Srbija naslednice odgovornosti koja je možda nastala u SFR Jugoslaviji, pročitao je Tomka delove obrazloženja presude po međusobnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid.
Kontratužba se isključivo tiče borbi iz leta iz 1995. godine, onoga što Hrvatska naziva operacija Oluja. Hrvatska ne spori da kontratužba spada u nadležnost konvencije o genocidu, rekao je Tomka.
Sud smatra da je kontratužba direktno vezana za tužbu Hrvatske činjenično i po pravnom aspektu, a pravni aspekt je konvencija o genocidu, rekao je on.
Sud je doneo odluku da Srbija, iz formalnih razloga, ne može biti odgovorna za dela počinjena pre 27. aprila 1992. godine.
"Država koja je tek postala potpisnik Konvencije (o genocidu) ne može se smatrati odgovornom retroaktivno za genocid, po članu 9 Konvencije", izjavio je Tomka, koji i dalje čita obrazloženje presude.
On je naveo da je SRJ postala obavezana Konvencijom o genocidu tek od 27. aprila 1992. godine, kada je SRJ i nastala.
PRESUDA PO TUŽBI SRBIJE
Međunarodni sud pravde utvrdio je da nad Srbima u Kninskoj krajini, tokom operacije "Oluja", nije bio počinjen genocid, odbacivši kontratužbu Srbije protiv Hrvatske.
Međunarodni sud pravde u Hagu odbio je tužbu Hrvatske protiv Srbije za genocid sa 15 glasova prema dva, dok su sudije jednoglasno odbile protivtužbu koju je Srbija podnela ovom sudu. Predsednik MSP Petr Tomka je, čitajući zaključak obrazloženja presude, naveo da je za odbijanje tužbe Hrvatske glasalo 15 od ukupno 17 sudija, a protiv odbijanja - dvojica, i to brazilski sudija Kansado Trindade i ad hok sudija iz Hrvatske Budislav Vukas. Protivtužba Srbije odbijena je jednoglasnom odlukom, rekao je on. Presudu o tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije donelo je 15 stalnih sudija i dvojica ad hok sudija iz Srbije i Hrvatske.
Oslanjajući se na konačnu oslobađajuću presudu Haškog tribunala hrvatskom generalu Antu Gotovini, sud je utvrdio da nije dokazano da su vlasti i snage Hrvatske imale "genocidnu nameru" da krajiške Srbe unište kao etničku grupu, što je nužan uslov za genocid.
Kako je saopštio predsednik najvišeg suda UN Piter Tomka, nije utvrđeno da je bilo nezakonitog, neselektivnog i namernog granatiranja gradova u Kninskoj krajini.
To nije dokazano ni Brionskim transkriptom, niti iz izjava svedoka.
Značajan deo Srba "pobegao" je iz Krajine, što je direktna posledica hrvatskog granatiranja, a Brionski transkripti pokazuju da je hrvatsko vođstvo bilo svesno da će egzodus uslediti, pa ga čak, donekle, i smatralo poželjnim.
Ali, "čak i da je dokazana namera da se Srbi proteraju", to nije dovoljno da se dokaže "genocidna namera" hrvatskog vođstva da uništi Srbe kao etničku grupu, zaključio je Međunarodni sud pravde.
Presuda MSP je konačna, jer na nju ne postoji pravo žalbe, a države su u obavezi da po njoj postupe.
Presudu o tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije donelo je ukupno 17 sudija, 15 stalnih i dvoje ad-hok sudija iz Srbije i Hrvatske.
Saopštenju presuda prisustvovalo su srpski i hrvatski ministri pravde, Nikola Selaković i Orsat Miljenić.
Selaković je posle presude rekao da Srbija nema rzloga da bude nezadovoljan presudama.
