Radno mesto pčelara Sulejmana Jakupovića iz Kozarca kod Prijedora nikad nije na istoj lokaciji. Nekad je na livadi, nekad u planini…  Na kamion natovari svoju šarenu fabriku i ide tamo gde ima najlepšeg cveća i drveća.

Čitavo Potkozarje je, kaže, njegova kancelarija - tamo je na devet lokacija smestio 480 košnica sa više od 25 miliona pčela, piše Al Jazeera Balkans.

Pčelarstvom je počeo da se bavi nedugo nakon rata, kada je opasan i slabo plaćen posao u policiji, zamenio livadom i košnicama. Iako o pčelama nije znao skoro ništa, upustio se u avanturu iz koje je izašao kao jedan od najboljih pčelara i prvi i jedini proizvođač pčelinjeg otrova - apitoksina u BiH i jedini u regionu koji sve što proizvede i proda, i to na inostrano farmaceutsko tržište.

U tome su mu, kaže, najviše pomogle, upravo - pčele.

"One su mi prvo dale spokoj i mir, a onda i hleb u ruke. Pčele čoveka opuste, a onda ga nauče radu, redu i disciplini, nauče ga značenju pojmova - greška i nedisciplina", priča Sulejman.

Od pčela je, kaže, uzeo što su mu ponudile, pa proizvodi sve što u pčelarskoj industriji postoji - od meda, polena, propolisa i matične mleči do apitoksina.

Hiljade uboda za gram otrova

Međutim, da bi postao uspešan proizvođač apitoksina, najdragocenijeg i najskupljeg pčelinjeg produkta, koji se koristi za proizvodnju lekova za kardiovaskularne i reumatske bolesti i medikamente za više od 40 najtežih vrsta autoimunih bolesti, morao se dobro potruditi.

Godinama je lutao, pokušavajući savladati tehniku prikupljanja otrova.

"Čitao sam stručnu literaturu, tekstove sa interneta, raspitivao se kod pčelara u regiji, ali ništa nije funkcionisalo. Ispostavilo se da je literatura nepouzdana, da su autori samo teoretičari, a ne i praktičari", priča Sulejman.

Po recept je, stoga, otputovao u Kinu - kod majstora svog zanata.

"Tri puta sam išao u Kinu jer tamo žive najbolji proizvođači apitoksina i oni izrađuju najbolje aparate za njegovo prikupljanje", priča Sulejman i pokazuje omanju staklenu ploču sa rešetkom i transformator, nalik na nekadašnje audiokasete. Transformator i prvu ploču kupio je za 500 KM (oko 30.000 dinara) u Kini, a danas ih ima već 200.

"Transformator se uključi u struju i on u ploču šalje određenu frekvenciju struje, koja stvara impulse. To pčele provocira i one ubadaju ovu ploču. Nakon otprilike sat vremena, impulsi popuste i pčele prestanu napadati, nakon čega izvučem ploču i s nje skalpelom sastružem otrov, koji pakujem u teglice", objašnjava Sulejman i dodaje da ovakvo sakupljanje otrova ne ugrožava život pčela.

"Kad pčela ubode u nešto, ona izgubi žaoku i ugine. Međutim, kada ubadaju u staklenu ploču, na njoj ostaje samo otrov, a ne i žaoka, pčelino biološko oružje kojim se brani od napadača i održava se u životu. Na ovaj način one mi daju svoj dio proizvoda i nastavljaju živjeti".

Sezona skupljanja otrova traje samo tri meseca u godini, od 15. aprila do 15. jula, i godišnja proizvodnja ne pređe kilogram, a za jedan gram otrova potrebno je da 90.000 puta pčela ubode ploču.

Lani je, zbog lošeg vremena, proizveo samo pola kilograma otrova, a prethodne, 2013 godine - čitav kilogram.

Jakupović ima ugovor sa jednom američkom farmaceutskom kompanijom o otkupu otrova. No, pre otkupa, otrov mora da pošalje na analizu kvaliteta i čistoće, na šta mu odlazi čitavih 150 grama.

OPŠIRNIJE NA MONDO.BA.