Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je Miroslava Lajčaka da još jednom preispita mere koje je doneo, jer za njih ne postoji saglasnost državnih organa RS. Visoki predstavnik u BiH upozorio je da medjunarodna zajednica neće tolerisati osporavanje svog autoriteta, čiji je predstavnik OHR. Ruski predstavnik u Savetu za provodjenje mira najavio je da će njegova zemlja na predstojećem sastanku direktora država članica tog tela objasniti zašto ne podržava poslednje mere Lajčaka.
Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je Miroslava Lajčaka da još jednom preispita mere koje je doneo, jer za njih ne postoji saglasnost državnih organa RS.
"Glas RS mora da se poštuje i uvaži jer Dejtonski sporazum obavezuje da promena bilo kog principa mora biti potvrdjena konsenzusom sva tri konstitutivna naroda. Republika Srbija je kao potpisnica mirovnog sporazuma privržena tom principu", izjavio je Tadić.
Predsednik je ponovio da se Srbija zalaže za mir i stabilnost u čitavom regionu: "Poštujemo teritorijalnu celovitost svake zemlje, i u tom smislu nedvosmisleno i BiH. Njeno ustavno uredjenje je zasnovano na principima sporazuma iz Dejtona, i odluke se ne mogu donositi na štetu jednog konstitutivnog naroda".
Tadić je pozvao Lajčaka da postigne kompromis sa premijerom RS Miloradom Dodikom, ali i da reaguje na neprimerene poruke koje pojedini funkcioneri BiH upućuju zvaničnicima Srbije. Predsednik Srbije naveo je da neprimerene i nediplomatske izjave koje sadrže pretnje nisu rešenje za novonastali spor, i pozvao medjunarodnu zajednicu i bosanske zvaničnike na smirivanje strasti i poštovanje Dejtonskog sporazuma, kao garanta mira i stabilnosti u BiH.
Srpski ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić izjavio je da vlada Srbije snažno podržava premijera RS Milorada Dodika u nastojanjima da obezbedi funkcionisanje i status tog entiteta BiH u skladu sa Dejtonskim sporazumom. "Srbija kao potpisnik Dejtonskog sporazuma insistira na njegovom doslovnom sprovodjenju i očuvanju Republike Srpske", rekao je.
Jočić je dodao da visoki predstavnik mora da vodi računa o tome da BiH po Dejtonskom sporazumu nije unitarna država, već da je sastavljena od dva entiteta i da je status Republike Srpske garantovan tim sporazumom. "Lajčakove mere su već izazvale veliku krizu i one moraju odmah biti povučene. Treba naglasiti da svu odgovornost za eventualno pogoršanje odnosa u Bosni i Hercegovini snosi Lajčak sbog svog pokušaja da nametne rešenje i ukine Republiku Srpsku", naveo je Jočić.
On je istakao da Srbija zahteva puno poštovanje Dejtonskog sporazuma i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, očuvanje statusa Republike Srpske u BiH i Kosova i Metohije u okviru Srbije. "Ne mogu se medjunarodni sporazumi i medjunarodno pravo kršiti samo kada je to na štetu srpskog naroda", poručio je Jočić.
"Apsolutno je jasno da je izazivanje medjunarodne zajednice kontraproduktivno i opasno. Medjunarodna zajednica i ja ne želimo eskalaciju situacije u BiH", rekao je Lajčak, ali i upozorio da Narodna skupština Republike Srpske neće odlučivati hoće li OHR nastaviti aktivnosti.
Na konferenciji za novinare on je podsetio da samo Savet za implementaciju mira može odlučiti do kada će visoki predstavnik ostati u BiH. Lajčak je konstatovao da su napadi na njega nakon donošenja poslednjih odluka veštački i da su organizovani s ciljem osporavanja postojanja OHR-a.
Na pitanje da li namerava da smeni predsednika Vlade RS Milorada Dodika, te da li smatra da bi ta smena rešila političku situaciju u BiH, Lajčak je odgovorio da nikada nije isključio nijednu opciju u BiH: "Više puta sam ponovio da sam prihvatio svoj mandat u celosti, ne bavim se spekulacijama i imam punu odgovornost prema svom mandatu u BiH". Lajčak je istakao da medjunarodna zajednica ima sve mehanizme i instrumente na raspolaganju, ali da to nije put kojim bi OHR želeo da se dodje do rešenja situacije u BiH.
Odgovarajući na pitanje koliko poslednje izjave predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice mogu štetiti ugledu Srbije u medjunarodnoj zajednici Lajčak je naglasio da Srbija nije u situaciji da stvara nove probleme i veštački traži neprijatelje. "Nisam neprijatelj RS i niko nema argumenata za tako nešto," rekao je visoki predstavnik.
Ruski predstavnik u Savetu za provodjenje mira najavio je da će njegova zemlja na predstojećem sastanku direktora država članica tog tela 30. i 31. oktobra, objasniti zašto ne podržava poslednje mere visokog predstavnika Miroslava Lajčaka.
"Dnevni avaz" prenosi da je su na sastanku održanom u Sarajevu ostale zemlje članice Upravnog odbora Saveta za provodjenje mira podržale aktivnosti visokog predstavnika. "Savet će biti glavno mesto razgovora naredne sedmice i nakon toga može se očekivati jasnija situacija", rekao je neimenovani zapadni zvaničnik "Dnevnom avazu".
Politički i vojni analitičar Miroslav Lazanski postavlja pitanje da li je Miroslav Lajčak "generalni guverner", "namesnik" ili "vicekralj" u BiH i ocenjuje da je mala dilema da li je u BiH reč o protektoratu ili koloniji. On navodi da se BiH, što se tiče Zapada i medjunarodne zajednice, i dalje tretira kao "bolesno društvo koje je nekada živjelo u srednjem veku" i dodaje da je ovo "bio i ostao prostor unakažen strašnim nasiljem".
"Upornost Zapada da od dva entiteta, u praksi, zapravo, čak i od tri entiteta, napravi jednu `normalnu` državu prevazilazi i samu BiH i Balkan", smatra Lazanski. U drugom komentaru pod naslovom "RS može da opstane i sama", navodi se da je Srpska ekonomski već samostalna, ali politički daleko od odvajanja od ostatka BiH, o čemu, kao i o Kosmetu, odlučuju zapadne sile.
U tekstu se dodaje da, ako se desi da zajednički organi budu blokirani, BiH će se naći u svojevrsnom pravnom i političkom vakuumu. "Da li se i gde i sada razrađuje mogućnost disciplinovanja RS i Milorada Dodika, u šta bi spadalo i njegovo smenjivanje od visokog predstavnika? Da li je sila i pokoravanje srpskog naroda u BiH, na početku 21. veka, jedini odgovor na legitimne i na demokratskim standardima zasnovane zahteve rukovodstva i naroda Srpske - dosledno tumačenje i primenu Dejtonskog mirovnog sporazuma?", stoji u tekstu.
Visoki predstavnik Miroslav Lajčak 19. oktobra nametnuo je izmene i dopune Zakona o Savetu ministara BiH i od Parlamentarne skupštine BiH zatražio da izmeni Poslovnik o radu oba njena doma, a političke lidere pozvao da uspostave strukturirani mehanizam s ciljem bolje koordinacije reformskih procesa. Ove mere izazvale su protivljenje u RS. Premijer RS Milorad Dodik je upozorio da RS ne može da prihvati bezočno kršenje Ustava i Dejtonskog mirovnog sporazuma, te da pogotovo ne treba prihvatiti drske prijetnje koje su stigle od američkog ambasadora u BiH.
Ambasador SAD u BiH Čarls Ingliš je pozvao predsednika Vlade RS Dodika i rukovodstvo RS da prihvate odluke visokog predstavnika onakvim kakve jesu, jer je sukob sa visokim predstavnikom sukob i sa SAD. Podršku Lajčaku dali su i ambasadori u Sarajevu Kanade, Njemačke, Francuske i Švedske.
Visoki predstavnik će u nedelju održati sastanak sa liderima šest vladajućih stranaka, na kome će se raspravljati o aktuelnoj političkoj situaciji, sa ciljem smirivanja tenzija na "uzavreloj" političkoj sceni u BiH. Domaćin sastanka biće predsednik Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović. Najavljeno je da će sastanku u Mostaru prisustvovati predsednik SNSD-a Milorad Dodik, predsednik SDA Sulejman Tihić, predsednik HDZ 1990 Božo Ljubić, predsednik Stranke za BiH Haris Silajdžić i predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić.
(agencije/MONDO)
"Glas RS mora da se poštuje i uvaži jer Dejtonski sporazum obavezuje da promena bilo kog principa mora biti potvrdjena konsenzusom sva tri konstitutivna naroda. Republika Srbija je kao potpisnica mirovnog sporazuma privržena tom principu", izjavio je Tadić.
Predsednik je ponovio da se Srbija zalaže za mir i stabilnost u čitavom regionu: "Poštujemo teritorijalnu celovitost svake zemlje, i u tom smislu nedvosmisleno i BiH. Njeno ustavno uredjenje je zasnovano na principima sporazuma iz Dejtona, i odluke se ne mogu donositi na štetu jednog konstitutivnog naroda".
Tadić je pozvao Lajčaka da postigne kompromis sa premijerom RS Miloradom Dodikom, ali i da reaguje na neprimerene poruke koje pojedini funkcioneri BiH upućuju zvaničnicima Srbije. Predsednik Srbije naveo je da neprimerene i nediplomatske izjave koje sadrže pretnje nisu rešenje za novonastali spor, i pozvao medjunarodnu zajednicu i bosanske zvaničnike na smirivanje strasti i poštovanje Dejtonskog sporazuma, kao garanta mira i stabilnosti u BiH.
Srpski ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić izjavio je da vlada Srbije snažno podržava premijera RS Milorada Dodika u nastojanjima da obezbedi funkcionisanje i status tog entiteta BiH u skladu sa Dejtonskim sporazumom. "Srbija kao potpisnik Dejtonskog sporazuma insistira na njegovom doslovnom sprovodjenju i očuvanju Republike Srpske", rekao je.
Jočić je dodao da visoki predstavnik mora da vodi računa o tome da BiH po Dejtonskom sporazumu nije unitarna država, već da je sastavljena od dva entiteta i da je status Republike Srpske garantovan tim sporazumom. "Lajčakove mere su već izazvale veliku krizu i one moraju odmah biti povučene. Treba naglasiti da svu odgovornost za eventualno pogoršanje odnosa u Bosni i Hercegovini snosi Lajčak sbog svog pokušaja da nametne rešenje i ukine Republiku Srpsku", naveo je Jočić.
On je istakao da Srbija zahteva puno poštovanje Dejtonskog sporazuma i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, očuvanje statusa Republike Srpske u BiH i Kosova i Metohije u okviru Srbije. "Ne mogu se medjunarodni sporazumi i medjunarodno pravo kršiti samo kada je to na štetu srpskog naroda", poručio je Jočić.
Rusija protiv novih mera
Visoki predstavnik u BiH upozorio je u Sarajevu da medjunarodna zajednica neće tolerisati osporavanje svog autoriteta, čiji je predstavnik OHR."Apsolutno je jasno da je izazivanje medjunarodne zajednice kontraproduktivno i opasno. Medjunarodna zajednica i ja ne želimo eskalaciju situacije u BiH", rekao je Lajčak, ali i upozorio da Narodna skupština Republike Srpske neće odlučivati hoće li OHR nastaviti aktivnosti.
Na konferenciji za novinare on je podsetio da samo Savet za implementaciju mira može odlučiti do kada će visoki predstavnik ostati u BiH. Lajčak je konstatovao da su napadi na njega nakon donošenja poslednjih odluka veštački i da su organizovani s ciljem osporavanja postojanja OHR-a.
Na pitanje da li namerava da smeni predsednika Vlade RS Milorada Dodika, te da li smatra da bi ta smena rešila političku situaciju u BiH, Lajčak je odgovorio da nikada nije isključio nijednu opciju u BiH: "Više puta sam ponovio da sam prihvatio svoj mandat u celosti, ne bavim se spekulacijama i imam punu odgovornost prema svom mandatu u BiH". Lajčak je istakao da medjunarodna zajednica ima sve mehanizme i instrumente na raspolaganju, ali da to nije put kojim bi OHR želeo da se dodje do rešenja situacije u BiH.
Odgovarajući na pitanje koliko poslednje izjave predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice mogu štetiti ugledu Srbije u medjunarodnoj zajednici Lajčak je naglasio da Srbija nije u situaciji da stvara nove probleme i veštački traži neprijatelje. "Nisam neprijatelj RS i niko nema argumenata za tako nešto," rekao je visoki predstavnik.
Ruski predstavnik u Savetu za provodjenje mira najavio je da će njegova zemlja na predstojećem sastanku direktora država članica tog tela 30. i 31. oktobra, objasniti zašto ne podržava poslednje mere visokog predstavnika Miroslava Lajčaka.
"Dnevni avaz" prenosi da je su na sastanku održanom u Sarajevu ostale zemlje članice Upravnog odbora Saveta za provodjenje mira podržale aktivnosti visokog predstavnika. "Savet će biti glavno mesto razgovora naredne sedmice i nakon toga može se očekivati jasnija situacija", rekao je neimenovani zapadni zvaničnik "Dnevnom avazu".
U Mostaru o "smirivanju tenzija"
Sudbina dejtonske BiH mogla bi da bude vrlo neizvesna ako se nastavi sa praksom proizvoljnog tumačenja duha Dejtona i šarma bonskih ovlašćenja, ali Republika Srpska i ekonomski i politički bi mogla da opstane sama, ocenjuje "Politika" u dva komentara situacije u BiH.Politički i vojni analitičar Miroslav Lazanski postavlja pitanje da li je Miroslav Lajčak "generalni guverner", "namesnik" ili "vicekralj" u BiH i ocenjuje da je mala dilema da li je u BiH reč o protektoratu ili koloniji. On navodi da se BiH, što se tiče Zapada i medjunarodne zajednice, i dalje tretira kao "bolesno društvo koje je nekada živjelo u srednjem veku" i dodaje da je ovo "bio i ostao prostor unakažen strašnim nasiljem".
"Upornost Zapada da od dva entiteta, u praksi, zapravo, čak i od tri entiteta, napravi jednu `normalnu` državu prevazilazi i samu BiH i Balkan", smatra Lazanski. U drugom komentaru pod naslovom "RS može da opstane i sama", navodi se da je Srpska ekonomski već samostalna, ali politički daleko od odvajanja od ostatka BiH, o čemu, kao i o Kosmetu, odlučuju zapadne sile.
U tekstu se dodaje da, ako se desi da zajednički organi budu blokirani, BiH će se naći u svojevrsnom pravnom i političkom vakuumu. "Da li se i gde i sada razrađuje mogućnost disciplinovanja RS i Milorada Dodika, u šta bi spadalo i njegovo smenjivanje od visokog predstavnika? Da li je sila i pokoravanje srpskog naroda u BiH, na početku 21. veka, jedini odgovor na legitimne i na demokratskim standardima zasnovane zahteve rukovodstva i naroda Srpske - dosledno tumačenje i primenu Dejtonskog mirovnog sporazuma?", stoji u tekstu.
Visoki predstavnik Miroslav Lajčak 19. oktobra nametnuo je izmene i dopune Zakona o Savetu ministara BiH i od Parlamentarne skupštine BiH zatražio da izmeni Poslovnik o radu oba njena doma, a političke lidere pozvao da uspostave strukturirani mehanizam s ciljem bolje koordinacije reformskih procesa. Ove mere izazvale su protivljenje u RS. Premijer RS Milorad Dodik je upozorio da RS ne može da prihvati bezočno kršenje Ustava i Dejtonskog mirovnog sporazuma, te da pogotovo ne treba prihvatiti drske prijetnje koje su stigle od američkog ambasadora u BiH.
Ambasador SAD u BiH Čarls Ingliš je pozvao predsednika Vlade RS Dodika i rukovodstvo RS da prihvate odluke visokog predstavnika onakvim kakve jesu, jer je sukob sa visokim predstavnikom sukob i sa SAD. Podršku Lajčaku dali su i ambasadori u Sarajevu Kanade, Njemačke, Francuske i Švedske.
Visoki predstavnik će u nedelju održati sastanak sa liderima šest vladajućih stranaka, na kome će se raspravljati o aktuelnoj političkoj situaciji, sa ciljem smirivanja tenzija na "uzavreloj" političkoj sceni u BiH. Domaćin sastanka biće predsednik Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović. Najavljeno je da će sastanku u Mostaru prisustvovati predsednik SNSD-a Milorad Dodik, predsednik SDA Sulejman Tihić, predsednik HDZ 1990 Božo Ljubić, predsednik Stranke za BiH Haris Silajdžić i predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić.
(agencije/MONDO)
