Tužilaštvo Haškog tribunala i odbrane oficira bivše JNA Mileta Mrkšića i Veselina Šljivančanina podnele su sudu žalbe na presudu kojom je Mrkšić osudjen na 20 godina, a Šljivančanin na pet godina zatvora zbog učešća u mučenju i ubistvu hrvatskih zarobljenika u Vukovaru 1991. Tužilaštvo se nije žalilo na presudu kojom je trećeoptuženi Miroslav Radić oslobodjen krivice.
Tužilaštvo Haškog tribunala i odbrane oficira bivše JNA Mileta Mrkšića i Veselina Šljivančanina podnele su sudu žalbe na presudu kojom je Mrkšić osudjen na 20 godina, a Šljivančanin na pet godina zatvora zbog učešća u mučenju i ubistvu hrvatskih zarobljenika u Vukovaru 1991.Tužilaštvo se nije žalilo na presudu kojom je trećeoptuženi Miroslav Radić oslobodjen krivice.
U žalbi, tužioci tvrde da je sudsko veće pogrešilo kada je utvrdilo da se 194 žrtve streljane na farmi Ovčara u novembru 1991. godine ne mogu nazvati civilnim i oslobodilo Mrkšića i Šljivančanina krivice za ubistvo kao zločina protiv čovečnosti.
Mrkšić je osudjen za pomaganje i podržavanje mučenja i ubistva zarobljenika, a Šljivančanin za pomaganje mučenja.
Tužioci u žalbi traže da i Šljivančanin bude proglašen krivim za pomaganje ubistva. Kazne izrečene Šljivančaninu i Mrkšiću, kancelarija Karle del Ponte ocenjuje kao "neprimereno" niske i traži da one budu povećane.
Sa druge strane, Mrkšićeva odbrana u žalbi navodi da je prvostepenom presudom pogrešno utvrdjena njegova komandna odgovornost u zoni farme Ovčara u trenutku kada je zločin počinjen. Prema braniocima, tadašnji komandant Prve gardijske brigade JNA Mrkšić je prethodno tu zonu prepustio 80. motorizovanoj brigadi JNA.
Prema braniocima, sudsko veće je pogrešilo i pri utvrdjivanju uloge Mrkšića u evakuaciji zarobljenika iz vukovarske bolnice, kao i u postavljanju Miroljuba Vujovića na čelo lokalne Teritorijalne odbrane čiji su pripadnici počinili zlocin na Ovčari.
Branioci majora Šljivančanina u žalbi navode da, nasuprot nalazu u presudi, on na dan zločina nije bio na Ovčari i da stoga nije mogao biti proglašen krivim za pomaganje u mučenju zarobljenika.
Po žalbi, sudije su pogrešno, na osnovu nedovoljnih dokaza, zaključile da je Šljivančanin bio postavljen da komanduje evakuacijom zarobljenika. Odbrane Mrkšića i Šljivančanina traže da kazne na koje su osudjeni budu umanjene.
O žalbama tužilaštva i nepravosnažno osudjenih naknadno će biti vodjena rasprava pred apelacionim većem Tribunala koje će zatim doneti pravosnažnu presudu.
(Beta)
