Tužilaštvo Haškog tribunala i odbrane oficira bivše JNA Mileta Mrkšića i Veselina Šljivančanina podnele su sudu žalbe na presudu kojom je Mrkšić osudjen na 20 godina, a Šljivančanin na pet godina zatvora zbog učešća u mučenju i ubistvu hrvatskih zarobljenika u Vukovaru 1991.
Tužilaštvo se nije žalilo na presudu kojom je trećeoptuženi Miroslav Radić oslobodjen krivice.
U žalbi, tužioci tvrde da je sudsko veće pogrešilo kada je utvrdilo da se 194 žrtve streljane na farmi Ovčara u novembru 1991. godine ne mogu nazvati civilnim i oslobodilo Mrkšića i Šljivančanina krivice za ubistvo kao zločina protiv čovečnosti.
Mrkšić je osudjen za pomaganje i podržavanje mučenja i ubistva zarobljenika, a Šljivančanin za pomaganje mučenja.
Tužioci u žalbi traže da i Šljivančanin bude proglašen krivim za pomaganje ubistva. Kazne izrečene Šljivančaninu i Mrkšiću, kancelarija Karle del Ponte ocenjuje kao "neprimereno" niske i traži da one budu povećane.
Sa druge strane, Mrkšićeva odbrana u žalbi navodi da je prvostepenom presudom pogrešno utvrdjena njegova komandna odgovornost u zoni farme Ovčara u trenutku kada je zločin počinjen. Prema braniocima, tadašnji komandant Prve gardijske brigade JNA Mrkšić je prethodno tu zonu prepustio 80. motorizovanoj brigadi JNA.
Prema braniocima, sudsko veće je pogrešilo i pri utvrdjivanju uloge Mrkšića u evakuaciji zarobljenika iz vukovarske bolnice, kao i u postavljanju Miroljuba Vujovića na čelo lokalne Teritorijalne odbrane čiji su pripadnici počinili zlocin na Ovčari.
Branioci majora Šljivančanina u žalbi navode da, nasuprot nalazu u presudi, on na dan zločina nije bio na Ovčari i da stoga nije mogao biti proglašen krivim za pomaganje u mučenju zarobljenika.
Po žalbi, sudije su pogrešno, na osnovu nedovoljnih dokaza, zaključile da je Šljivančanin bio postavljen da komanduje evakuacijom zarobljenika. Odbrane Mrkšića i Šljivančanina traže da kazne na koje su osudjeni budu umanjene.
O žalbama tužilaštva i nepravosnažno osudjenih naknadno će biti vodjena rasprava pred apelacionim većem Tribunala koje će zatim doneti pravosnažnu presudu.
(Beta)
Tužilaštvo se nije žalilo na presudu kojom je trećeoptuženi Miroslav Radić oslobodjen krivice.
U žalbi, tužioci tvrde da je sudsko veće pogrešilo kada je utvrdilo da se 194 žrtve streljane na farmi Ovčara u novembru 1991. godine ne mogu nazvati civilnim i oslobodilo Mrkšića i Šljivančanina krivice za ubistvo kao zločina protiv čovečnosti.
Mrkšić je osudjen za pomaganje i podržavanje mučenja i ubistva zarobljenika, a Šljivančanin za pomaganje mučenja.
Tužioci u žalbi traže da i Šljivančanin bude proglašen krivim za pomaganje ubistva. Kazne izrečene Šljivančaninu i Mrkšiću, kancelarija Karle del Ponte ocenjuje kao "neprimereno" niske i traži da one budu povećane.
Sa druge strane, Mrkšićeva odbrana u žalbi navodi da je prvostepenom presudom pogrešno utvrdjena njegova komandna odgovornost u zoni farme Ovčara u trenutku kada je zločin počinjen. Prema braniocima, tadašnji komandant Prve gardijske brigade JNA Mrkšić je prethodno tu zonu prepustio 80. motorizovanoj brigadi JNA.
Prema braniocima, sudsko veće je pogrešilo i pri utvrdjivanju uloge Mrkšića u evakuaciji zarobljenika iz vukovarske bolnice, kao i u postavljanju Miroljuba Vujovića na čelo lokalne Teritorijalne odbrane čiji su pripadnici počinili zlocin na Ovčari.
Branioci majora Šljivančanina u žalbi navode da, nasuprot nalazu u presudi, on na dan zločina nije bio na Ovčari i da stoga nije mogao biti proglašen krivim za pomaganje u mučenju zarobljenika.
Po žalbi, sudije su pogrešno, na osnovu nedovoljnih dokaza, zaključile da je Šljivančanin bio postavljen da komanduje evakuacijom zarobljenika. Odbrane Mrkšića i Šljivančanina traže da kazne na koje su osudjeni budu umanjene.
O žalbama tužilaštva i nepravosnažno osudjenih naknadno će biti vodjena rasprava pred apelacionim većem Tribunala koje će zatim doneti pravosnažnu presudu.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.