Sudjenje bivšem lideru Srba u Hrvatskoj Milanu Martiću, optuženom za zločine nad nesrbima u Kninskoj krajini, Zagrebu i BiH, počeće pred Haškim tribunalom u utorak, 13. decembra.
Portparol Haškog tribunala Džim Lendejl precizirao je da će proces početi uvodnom rečju optužbe, a da će Martićevi branioci odlučiti da li će svoju uvodnu reč održati iduće nedelje ili na početku dokaznog postupka odbrane.
Martić, bivši ministar unutrašnjih poslova i predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine, u 19 tačaka je optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
U optužnici piše da je Martić, od avgusta 1991. do avgusta 1995. godine, bio član "zajedničkog zločinačkog poduhvata" čiji je cilj bio "uklanjanje većine Hrvata, Muslimana i drugog nesrpskog stanovništva sa približno jedne trećine teritorije Hrvatske i velikih delova Bosne i Hercegovine, radi njihovog pripajanja novoj državi pod srpskom dominacijom, kroz činjenje ratnih zločina".
Prvom tačkom proširene optužnice, Martić je optužen za progon nesrba na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ne samo na teritoriji RSK, već i u BiH, naročito u Bosanskom Novom, Bosanskoj Gradiški, Prnjavoru i Šipovu.
Četiri tačke stavljaju mu na teret raketiravnje Zagreba, 2. i 3. maja 1995. godine, u kojem je poginulo sedam civila.
U 13 tačaka, optužen je za masovna ubistva u SAO Krajini i Prnjavoru; zatvaranje mučenje i ubijanje civila u pritvorima u Kninu i na drugim lokacijama; nasilno premeštanje gotovo čitavog nesrpskog stanovništva iz SAO Krajine i delova BiH; deportacije; nasumično uništavanje i pljačku sela, privatne i javne imovine i verskih i kulturnih objekata.
Martić se dobrovoljno predao Haškom tribunalu u maju 2002. godine, a nedugo zatim izjavio je da se ne oseća krivim po prvoj optužnici, koja ga je teretila za raketni napad na Zagreb.
Proširena optužnica protiv Martića podignuta je 18. decembra 2003. i njom su mu na teret stavljena brojna zlodela počinjena ne samo u RSK, već i u BiH.
(Beta)
