Ujedinjene nacije su predale Grčkoj i Makedoniji u četvrtak u Njujorku predlog rešenja 16 godina dugog spora oko imena te bivše jugoslovenske republike, ali su detalji tog dokumenta, bar za sada, ostali skriveni od očiju javnosti.
Specijalni izaslanik UN, Amerikanac Metju Nimic, koji je razgovarao sa makedonskim i grčkim pregovaračima Nikolom Dimitrovim i Adamantiosom Vasilakisom, zatražio je od dve strane da "razmotre predloge kao osnovu za časno i pošteno rešenje".
Sadržaj dokumenta, koji je prosledjen vladama u Skoplju i Atini, medjutim, nije poznat, pošto su se oba pregovarača, kao i ambasador Nimic, uzdržali od komentarisanja današnjeg susreta, što je medju diplomatama na Ist Riveru pobudilo "umeren optimizam" da bi ovaj, kako ga nazivaju, "najbesmisleniji spor" koji se rešava u okvirima svetske organizacije ipak mogao dobiti pozitivan epilog.
Pred početak sastanka u sedištu UN u Njujorku, obe strane, medjutim, najavile su spremnost za kompromisna rešenja.
Makedonski diplomati su ocenili da je za Skoplje prihvatljiva svaka varijanta u kojoj se u medjunarodnim odnosima te države koristi ustavno ime "Republika Makedonija", dok je Grcima ostavljeno da sami izaberu naziv koji će koristiti kada je u pitanju odnos sa severnim susedom.
Grčka, istovremeno, smatra da medju njenim predlozima ima "desetak" rešenja koja bi mogla predstavljati izlaz iz krize, ostavljajući Makedoncima da "sami odluče koje će izabrati".
Problem oko imena Makedonije, iako već godinama nema stvarne posledice na odnose dve države, mogao bi imati ozbiljnog uticaja na evropske integracije bivše najjužnije jugoslovenske republike, pošto je Atina najavila mogućnost veta na prijem te države u Evropsku uniju i NATO, ukoliko problem, ne bude rešen.
Prema nekim izveštajima Grčka smatra da bi spor oko imena mogao da bude još više zakomplikovan ukoliko bi privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji jednostrano proglasile nezavisnost što bi zakomplikovalo situaciju na zapadnom Balkanu.
Dok zvanična Atina inistira da se istorijsko ime Makedonija može koristiti samo za severnu grčku pokrajinu, vlasti u Skoplju polažu čak pravo i na istorijsko nasledje Aleksanda Makedonskog.
Problem oko imena, tokom poslednjih 15 godina, ozbiljno je narušavao odnose dve države, a Grčka je 1994. godine uvela oštre ekonomske sankcije Makedoniji nadajući se da će takav potez naterati Skoplje da promeni ime države.
Sankcije su, nakon 19, meseci ukinute pod velikim pritiskom medjunarodne zajednice, nakon čega su dve strane počele pregovore, koji, ni deset godina kasnije, nisu stvorili preduslove za konačno rešenje ovog problema.
(Tanjug)
Specijalni izaslanik UN, Amerikanac Metju Nimic, koji je razgovarao sa makedonskim i grčkim pregovaračima Nikolom Dimitrovim i Adamantiosom Vasilakisom, zatražio je od dve strane da "razmotre predloge kao osnovu za časno i pošteno rešenje".
Sadržaj dokumenta, koji je prosledjen vladama u Skoplju i Atini, medjutim, nije poznat, pošto su se oba pregovarača, kao i ambasador Nimic, uzdržali od komentarisanja današnjeg susreta, što je medju diplomatama na Ist Riveru pobudilo "umeren optimizam" da bi ovaj, kako ga nazivaju, "najbesmisleniji spor" koji se rešava u okvirima svetske organizacije ipak mogao dobiti pozitivan epilog.
Pred početak sastanka u sedištu UN u Njujorku, obe strane, medjutim, najavile su spremnost za kompromisna rešenja.
Makedonski diplomati su ocenili da je za Skoplje prihvatljiva svaka varijanta u kojoj se u medjunarodnim odnosima te države koristi ustavno ime "Republika Makedonija", dok je Grcima ostavljeno da sami izaberu naziv koji će koristiti kada je u pitanju odnos sa severnim susedom.
Grčka, istovremeno, smatra da medju njenim predlozima ima "desetak" rešenja koja bi mogla predstavljati izlaz iz krize, ostavljajući Makedoncima da "sami odluče koje će izabrati".
Problem oko imena Makedonije, iako već godinama nema stvarne posledice na odnose dve države, mogao bi imati ozbiljnog uticaja na evropske integracije bivše najjužnije jugoslovenske republike, pošto je Atina najavila mogućnost veta na prijem te države u Evropsku uniju i NATO, ukoliko problem, ne bude rešen.
Prema nekim izveštajima Grčka smatra da bi spor oko imena mogao da bude još više zakomplikovan ukoliko bi privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji jednostrano proglasile nezavisnost što bi zakomplikovalo situaciju na zapadnom Balkanu.
Dok zvanična Atina inistira da se istorijsko ime Makedonija može koristiti samo za severnu grčku pokrajinu, vlasti u Skoplju polažu čak pravo i na istorijsko nasledje Aleksanda Makedonskog.
Problem oko imena, tokom poslednjih 15 godina, ozbiljno je narušavao odnose dve države, a Grčka je 1994. godine uvela oštre ekonomske sankcije Makedoniji nadajući se da će takav potez naterati Skoplje da promeni ime države.
Sankcije su, nakon 19, meseci ukinute pod velikim pritiskom medjunarodne zajednice, nakon čega su dve strane počele pregovore, koji, ni deset godina kasnije, nisu stvorili preduslove za konačno rešenje ovog problema.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
