Spor izmedju Grčke i Makedonije oko imena najjužnije republike bivše Jugoslavije, oko kojeg se vode pregovori u Ujedinjenim nacijama, počeo je odmah pošto je septembra 1991. u Skoplju proglašena nezavisnost, a do danas stavovi dveju strana nisu približeni ni za milimetar.
UN i mnoge druge medjunarodne organizacije, kao i države u svetu u zvaničnim dokumentima i aktivnostima upotrebljavaju naziv Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM), ali je niz zemalja, medjutim, ovu državu priznao i pod njenim ustavnim imenom Republika Makedonija.
Makedonija je zbog insistiranja na ovom imenu na ozbiljne probleme naišla odmah po proglašenju nezavisnosti.
Iako je Badinterova komisija procenila da Makedonija ispunjava sve uslove Evropske zajednice (EZ) za medjunarodno priznanje, Grčka se tome usprotivila iznoseći niz primedbi u odnosu na ime nove države, njenu zastavu i ustav.
Grčka vlada je tada uspela da ubedi EZ da usvoji zajedničku deklaraciju kojom se priznavanje uslovljava "nepostojanjem teritorijalnih pretenzija prema susednoj zemlji članici Zajednice, neprijateljske propagande i odustajanjem od imena koje implicira teritorijalne pretenzije".
Takodje, najveće grčke političke partije zajednički su odlučile 13. aprila 1992. da reč "Makedonija" nikako ne može biti sadržana u imenu nove države i ovaj stav postao je kamen temeljac grčkoj poziciji u pregovorima.
Do danas, u svim razgovorima grčki zvaničnici za Makedoniju isključivo upotrebljavaju naziv "Skoplje" .
Tokom proteklih 16 godina razna su rešenja bila nudjena poput "Nova Makedonija", "Gornja Makedonija", "Slavo-Makedonija", ali sve ih je odbacila Grčka, kojoj je nedopustivo samo pominjanje Makedonije u imenu.
Atina je predlagala nazive kao što su "Vardarska Republika", "Republika Skoplje", ali su njih makedonske vlasti odbijale insistirajući upravo na pominjanju ustavnog umena.
Medjunarodna situacija trenutno ide u korist Skoplja, jer je do septembra ove godine 118 država, više od 60 posto članica UN, ovu zemlju priznalo kao Republiku Makedoniju.
S obzirom na sve veći broj zemalja koje su Makedoniju priznale pod njenim ustavnim imenom, neki posmatrači veruju da konstantna erozija grčkog stava znači da je "ovom pitanju sudjeno da zamre" tokom vremena.
(Tanjug)
UN i mnoge druge medjunarodne organizacije, kao i države u svetu u zvaničnim dokumentima i aktivnostima upotrebljavaju naziv Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM), ali je niz zemalja, medjutim, ovu državu priznao i pod njenim ustavnim imenom Republika Makedonija.
Makedonija je zbog insistiranja na ovom imenu na ozbiljne probleme naišla odmah po proglašenju nezavisnosti.
Iako je Badinterova komisija procenila da Makedonija ispunjava sve uslove Evropske zajednice (EZ) za medjunarodno priznanje, Grčka se tome usprotivila iznoseći niz primedbi u odnosu na ime nove države, njenu zastavu i ustav.
Grčka vlada je tada uspela da ubedi EZ da usvoji zajedničku deklaraciju kojom se priznavanje uslovljava "nepostojanjem teritorijalnih pretenzija prema susednoj zemlji članici Zajednice, neprijateljske propagande i odustajanjem od imena koje implicira teritorijalne pretenzije".
Takodje, najveće grčke političke partije zajednički su odlučile 13. aprila 1992. da reč "Makedonija" nikako ne može biti sadržana u imenu nove države i ovaj stav postao je kamen temeljac grčkoj poziciji u pregovorima.
Do danas, u svim razgovorima grčki zvaničnici za Makedoniju isključivo upotrebljavaju naziv "Skoplje" .
Tokom proteklih 16 godina razna su rešenja bila nudjena poput "Nova Makedonija", "Gornja Makedonija", "Slavo-Makedonija", ali sve ih je odbacila Grčka, kojoj je nedopustivo samo pominjanje Makedonije u imenu.
Atina je predlagala nazive kao što su "Vardarska Republika", "Republika Skoplje", ali su njih makedonske vlasti odbijale insistirajući upravo na pominjanju ustavnog umena.
Medjunarodna situacija trenutno ide u korist Skoplja, jer je do septembra ove godine 118 država, više od 60 posto članica UN, ovu zemlju priznalo kao Republiku Makedoniju.
S obzirom na sve veći broj zemalja koje su Makedoniju priznale pod njenim ustavnim imenom, neki posmatrači veruju da konstantna erozija grčkog stava znači da je "ovom pitanju sudjeno da zamre" tokom vremena.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
