Svoje domove napuštaju u ranim jutarnjim satima i upućuju se prema odredištu - mogućem ili već otkrivenom minskom polju.

Smeh i vesele momke ekipa Anadolije je zatekla u selima Kostrača i Solakovići na području opštine Ilijaš. Šalom pokušavaju odagnati strah, koji, kako kažu, svakako postoji. Svesni su opasnosti, svesni su rizika koji je svakodnevno oko njih, ali ipak rade. Nemaju izbora. Ulaze na trakama ograđeni teren i pretražuju ga. 

Trenutno rade tehničko izviđanje, a tokom ranijih pretraživanja, na terenu u blizini su pronašli 6 PMR 2A mina. Mine su pronađene u neposrednoj blizini kuća. 

Vođa operacija na terenu firme "Stop Mines" Aleksandar Kusmuk se deminiranjem bavi od 2005. godine. Prošao je sve faze, od deminera, vođe tima, operatera na mašini...

Na terenu deluju tri tima po osam ljudi, kao i mašinski tim i tim u kojem na pretraživanju terena rade i psi. 

Kusmuk kaže da ne zna zašto je doneo odluku da se bavi ovim opasnim zanimanjem.

"Našao sam se u tom poslu i sada nema nazad. Igrom slučaja poznavao sam ljude koji rade i počeo sam raditi. Mora se raditi, a svaki posao kao posao je isti", ispričao je Kusmuk.

Ipak, priznaje, da je posao deminera malo drugačiji od ostalih zanimanja i da deminer mora da "čuva svoju glavu".

"Ja sam sada na funkciji da moraš da čuvaš i njihovu glavu, da ih opominjem, da pazim kad je ko neraspoložen, ima problema kod kuće, ali raditi se mora", poručio je Kusmuk.

Od prestanka rata desilo se više od 1.670 eksplozija zaostalih mina. Poginule su 603 osobe, a među njima i više od 240 dece. U pokušaju da teren očiste od mina život je izgubilo više od 40 deminera, a više od 30 ih je teško povređeno.

Aleksandar je podsetio da je pre četiri godine smrtno stradao jedan deminer, ali ne od mine nego se pokliznuo i pao niz liticu tokom deminiranja terena.

"Nesretnim slučajem je smrtno stradao, ali ne od dejstva mine. To je jedini slučaj u 'Stop Minesu' od 2005. godine, a 2000. je bila jedna amputacija u Trebinju", ispričao je Kusmuk. 

Ipak, kako kaže, da je svestan opasnosti kojoj se svakodnevno izlaže ne bi radio ovaj posao.

"Najveći problem je kada počneš da razmišljaš šta radiš. Onda ti dolazi da napustiš posao, ali moraš da radiš", pričao je Kusmuk.

Prosek godina deminera na terenu se kreće različito od ekipe do ekipe. U jednom timu je prosek 25 godina dok je u drugom 45.

"Posao molera je bolje plaćeniji od našeg posla. To je najjednostavniji odgovor. Toliko se cenimo da nigde nismo priznati. Nemamo nikakva prava", poručio je Aleksandar. 

Miroslav Brekalo je deminer već deset godina. Odmah nakon završetka srednje škole, kao mladić od 18 godina počeo je da čisti BiH od mina.

"Kada sam završio školu i video da nema posla, dobio sam ponudu od ove firme, završio sam kurs i počeo da radim. Većina nas ovde je zbog finansija. U to vreme je bila dobra plata, a sada baš i nije kao tada", ispričao je Miroslav.

Kako kaže, svestan je opasnosti posla kojim se bavi.

Kroz smeh kaže da se njegova porodica već navikla na to, ali kada nekome drugom priča da je deminer svi se dive i čude kako uspeva u tome.

"Za nas je to posao kao posao. Uvek smo na oprezu", poručuje Miroslav.

Problem mina u BiH je još uvek veliki jer se pretpostavlja da ima još oko 1.176 kilometara kvadratnih minski sumnjive površine ili 2,3 posto ukupne površine BiH gde se nalazi više od 120.000 mina i neeksplodiranih ubojitih sredstava.