Visoki oficir Vojske Crne Gore Ilija Brčić, koji je prošle nedelje uhapšen u Italiji, na zahtev hrvatskih vlasti koje ga terete za ratne zločine, biće narednog utorka saslušan pred Apelacionim sudom u Rimu i imaće priliku da se izjasni da li prihvata nalog za ekstradiciju Hrvatskoj.
"Unaprijed vam mogu reći da će moj klijent to odbiti,a ja ću podnijeti tužbu, što znači da će rimski sud morati još jednom da preispita zahtjev za ekstradiciju", kazao je medijima Brčićev advokat Frančesko Romeo, koga je angažovala crnogorska vlada.
On je dodao da će u medjuvremenu biti preduzeto sve da se Brčić brani sa slobode i da period do eventualne ekstradicije provede van zatvora.
Prvi sekretar crnogorske ambasade u Rimu Ksenija Popović kazala je da je ambasadu "krajnje iznenadilo" obrazloženje za hapšenje i zadržavanje Brčića koje im je dostavio Apelacioni sud.
Prema dokumentaciji prosledjenoj iz hrvatskog pravosudja, kapetan bojnog broda Brčić je optužen da je u periodu od 14. septembra 1991. do 28. januara 1992. "bez vojnog opravdanja" naredio podredjenima da bombarduju Split, Kaštele,ostrva Brač, Hvar i Šoltu, čime je "prouzrokovao mnogobrojne ljudske žrtve, kao i destrukciju kulturnih, industrijskih i civilnih objekata".
"To objašnjenje nije ni u skladu sa informacijama dobijenim od portparola splitskog Županijskog suda, kao ni Ministarstva pravosudja Hrvatske, u kojima se ne pominju ljudske žrtve", kazala je Popović.
Ona je dodala da se nada da će italijanske vlasti udovoljiti zahtevu da Brčić na slobodi čeka period do ekstradicije.
Brčić je 1993. u Hrvatskoj osudjen u odsustvu na 15 godina zatvora, zbog "zločina protiv civilnog stanovništva", koje je navodno počinio kao komandant razarača "Pula" bivše JNA, a 2001. hrvatski ured Interpola raspisao je za njim medjunarodnu poternicu.
Brčić je u Italiji boravio kao član zvanične crnogorske državno-vojne delegacije, koja je prisustvovala jednoj vežbi združenih snaga NATO-a.
Vest o njegovom hapšenju na rimskom aerodromu izazvala je pravu konfuziju i kontradiktorna reagovanja crnogorskih zvaničnika i organa.
Ministri odbrane i pravde Boro Vučinić i Miraš Radović izjavili su da nisu znali da je za Brčićem raspisana Interpolova poternica, a Ministarstvo inostranih poslova nije se oglasilo.
Uprava policije je saopštila da je od oktobra prošle godine, kada je Crna Gora postala punopravni član Interpola, znala da je za crnogorskim visokim oficirom raspisana medjunarodna potjernica.
General Blagoje Grahovac, doskorašnji savetnik za bezbednost predsednika crnogorskog parlamenta, nazvao je "šokantnim" hapšenje Brčića, a posebno činjenicu da crnogorski zvaničnici i nadležne institucije tvrde da nisu znali da je on još 1993. u Splitu pravosnažno osudjen na 15 godina zatvora.
"Nakon ovoga, komandiri i komandant, uključujući i ministra vojnog i predsjednika države treba trenutno da podnesu ostavke", rekao je Grahovac.
Crnogorski predsednik Filip Vujanović ocenio je da u tretmanu ovog i eventualnih drugih sličajeva "treba biti veoma pažljiv" i "ništa ne prejudicirati".
Crnogorsko Udruženje boraca ratova od 1990. ocenilo je da je hapšenje Brčića "sračunati atak na crnogorsku vojsku i državu" i preporučilo Vladi da "preispita politiku prema Hrvatskoj".
Udruženje zahteva od crnogorskih državnih organa da u diplomatskim aktivnostima ne idu ispod zahteva koji će omogućiti Brčiću da se u svojoj državi brani sa slobode.
(Tanjug)
"Unaprijed vam mogu reći da će moj klijent to odbiti,a ja ću podnijeti tužbu, što znači da će rimski sud morati još jednom da preispita zahtjev za ekstradiciju", kazao je medijima Brčićev advokat Frančesko Romeo, koga je angažovala crnogorska vlada.
On je dodao da će u medjuvremenu biti preduzeto sve da se Brčić brani sa slobode i da period do eventualne ekstradicije provede van zatvora.
Prvi sekretar crnogorske ambasade u Rimu Ksenija Popović kazala je da je ambasadu "krajnje iznenadilo" obrazloženje za hapšenje i zadržavanje Brčića koje im je dostavio Apelacioni sud.
Prema dokumentaciji prosledjenoj iz hrvatskog pravosudja, kapetan bojnog broda Brčić je optužen da je u periodu od 14. septembra 1991. do 28. januara 1992. "bez vojnog opravdanja" naredio podredjenima da bombarduju Split, Kaštele,ostrva Brač, Hvar i Šoltu, čime je "prouzrokovao mnogobrojne ljudske žrtve, kao i destrukciju kulturnih, industrijskih i civilnih objekata".
"To objašnjenje nije ni u skladu sa informacijama dobijenim od portparola splitskog Županijskog suda, kao ni Ministarstva pravosudja Hrvatske, u kojima se ne pominju ljudske žrtve", kazala je Popović.
Ona je dodala da se nada da će italijanske vlasti udovoljiti zahtevu da Brčić na slobodi čeka period do ekstradicije.
Brčić je 1993. u Hrvatskoj osudjen u odsustvu na 15 godina zatvora, zbog "zločina protiv civilnog stanovništva", koje je navodno počinio kao komandant razarača "Pula" bivše JNA, a 2001. hrvatski ured Interpola raspisao je za njim medjunarodnu poternicu.
Brčić je u Italiji boravio kao član zvanične crnogorske državno-vojne delegacije, koja je prisustvovala jednoj vežbi združenih snaga NATO-a.
Vest o njegovom hapšenju na rimskom aerodromu izazvala je pravu konfuziju i kontradiktorna reagovanja crnogorskih zvaničnika i organa.
Ministri odbrane i pravde Boro Vučinić i Miraš Radović izjavili su da nisu znali da je za Brčićem raspisana Interpolova poternica, a Ministarstvo inostranih poslova nije se oglasilo.
Uprava policije je saopštila da je od oktobra prošle godine, kada je Crna Gora postala punopravni član Interpola, znala da je za crnogorskim visokim oficirom raspisana medjunarodna potjernica.
General Blagoje Grahovac, doskorašnji savetnik za bezbednost predsednika crnogorskog parlamenta, nazvao je "šokantnim" hapšenje Brčića, a posebno činjenicu da crnogorski zvaničnici i nadležne institucije tvrde da nisu znali da je on još 1993. u Splitu pravosnažno osudjen na 15 godina zatvora.
"Nakon ovoga, komandiri i komandant, uključujući i ministra vojnog i predsjednika države treba trenutno da podnesu ostavke", rekao je Grahovac.
Crnogorski predsednik Filip Vujanović ocenio je da u tretmanu ovog i eventualnih drugih sličajeva "treba biti veoma pažljiv" i "ništa ne prejudicirati".
Crnogorsko Udruženje boraca ratova od 1990. ocenilo je da je hapšenje Brčića "sračunati atak na crnogorsku vojsku i državu" i preporučilo Vladi da "preispita politiku prema Hrvatskoj".
Udruženje zahteva od crnogorskih državnih organa da u diplomatskim aktivnostima ne idu ispod zahteva koji će omogućiti Brčiću da se u svojoj državi brani sa slobode.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
