"Mislim da se stratišta ne smeju koristiti za političke poruke i politizovanje, već isključivo za pijetet prema žrtvama, osudu svih totalitarnih režima i svega što je počinjeno u ime totalitarnih režima", rekla je Grabar-Kitarović za Hrvatsku televiziju.

Ona je rekla da na komemoraciji u Blajburgu, na kojima dosad nije bilo visokih hrvatskih zvaničnika, neće držati govore.

Za razliku od Blajburga, Grabar-Kitarović u nedelju nije bila na komemoraciji povodom 70-godišnjice proboja zatvorenika iz koncentracionog logora Jasenovac, već je tamo otišla sama, bez pratnje medije, 22. aprila, na dan proboja logoraša iz tog ustaškog logora.

Ona je za HRT rekla da u Jasenovac otišla sama da bi se žrtvama poklonila u tišini.

"Ne želim taj prostor smatrati mestom za bilo kakvu politiku ili politikantstvo i manipulacije. Zato nismo pozvali ni novinare. Htela sam da to bude lično, u tišini, s dubokim pijetetom prema žrtvama", rekla je hrvatska predsednica.

Odluka predsednice Hrvatske da ne ide u Jasenovac izazvala je brojne kritike, a analitičari su ocenili da ta odluka pokazuje još jednu nesaglasnot između predsednice, koja dolazi iz opozicione Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Vlade koju vodi Zoran Milanović iz
Socijaldemokratske partije (SDP).

Proteklih desetak godina na komemoracijama u Jasenovcu uobičajeno su bili šefovi države – Stjepan Mesić i Ivo Josipović koji su u svojim govorima oštro osuđivali NDH, ustaške zločine i isticali važnost antifašizma za Hrvatsku.

Što se tiče Blajburga, na komemoracijima, na kojima je proteklih godina bila vidljiva i ustaška ikonografija, dosad nije bilo visokih hrvatskih funkcionera.

Ipak, nekoliko premijera i bivši predsednik Ivo Josipović položili su cveće kod spomen-ploče na Blajburškom polju, ali u vreme kad nije bilo komemoracije. Na taj način želeli su da iskažu pijetet prema civilnim žrtvama koje su povlačile s pripadicima kvinsliških vojnih snaga u bekstvu.