Novu kriza preti Balkanu, posebno BIH, Makedoniji i Kosovu, jer neki lideri igraju na kartu nacionalizma, dok se sve više običnih građana spremo okreće ka etničkim razilkama, upozorava američki list "Forin afers".
Kao najopasnije faktore za nestabilnost BIH, časopis navodi međuetničko radikalni islam, ruski uticaj u međuetničko nepoverenje.
List ističe da neki od političara preduzimaju konkretne korake ka podeli zemlje.
Vladajuće srpske i hrvatske partije nedavno su objavile svoju posvećenost pritajenim separatističkim ciljevima. Tako se predočava da je parlament Republike Srpske već usvojio rezoluciju za separatistički referendum 2018. godine, uz napomenu da će taj referendum sigurno ponovo otvoriti neprijateljstva.
Kohezija BIH će ponovo biti na testu ovog leta, jer će u junu biti objavljeni dugo odlagani rezultati popisa, kada se može očekivati da će svaka nacionalnost tvrditi da je oštećena zbog sistemskih propusta.
U julu će biti obeležena 20. godišnjica masakra u Srebrenici, a narednog meseca EU i MMF će objaviti reformu akcionog plana, koja treba da podotakne smanjenje glomazne birokratije i drugih reformi. Javnost je odlučno protiv rezova u javnom sektoru i privatizacije javnih preduzeća.
List ocenjuje da pozitivna strana terorističkog napada u Zvorniku može biti to što će konačno međunarodne organizacije pokrenuti na akciju.
Prepucavanja između Beograda i Prištine, koja su podržana odbijanjem pet članica EU da priznaju nezavisnost Kosova, zajedno sa endemskom korupcijom ostavila su Kosovo u jadnom stanju, konstatuje se u analizi.
Na desetine hiljada stanovnika Kosova je napustilo zemlju, zbog nedostataka poverenja u budućnost, piše dalje "Forin afers".
Postoji opsanost od porasta radikalizma, međuetničkog ili čak unutaretničkog razdora, koje podržavaju ruski ili ilsamistički oportunisti, navodi list, dodajući da ako se to dogodi, SAD i evropske diplomate će biti prisiljene da konačno odgovore na pitanje ko je izgubio na Balkanu.
"Umesto da izgradi čvrste temelje da se prevaziđu preostale prepreke za evroatlatske integracije, zapad je dozvolio da mlade zemlje regiona ponovo počnu da greše. Makedonija je dobar primer za to", navodi američki časopis.
Uz intezivnu međunarodnu pomoć, od izbijanja neprijateljstava između Makedonaca i Albanaca 2001. godine, postignut je napredak u izgradnji demokratskih institucija, ali je ekomonija zemlje ostala na neodrživom zaduživanju.
Radikalne opcije za ujedinjenje Kosova sa Albanijom mogle bi ponovo da otvore sukob sa Srbima, dok Brisel podržava kompromis.
Istovremeno na Kosovu se primećuje aktivnost radikalnih islamista koji seju strah u srcima Srba i umerenih albanskih muslimana.
Postoji opsanost da će islamisti naći zajenički cilj sa radikalnim albanskim nacionalistima, upozorava list.
Američki časopis smatra da Brisel i Vašington treba da pritisnu albanske lidere da se krenu naped sa ključnim zakonskim reformama, dok dovode Beograd i Prištinu da pregovaraju, što je sada daleko manje teško nego 2013. godine.
Razgovori su pokazali da kada Brisel napredak uslovi članstvom u EU, dolazi do napretka u njihovim odnosima, i Srbi i Albanci počinju da se kreću prema kompromisu.
