Gradjani Vukovara brojnim komemorativnim skupovima u nedelju su obeležili dan pada grada u ruke bivše JNA i srpskih vojnih jedinica 1991. godine.
Dan sećanja na stradanje Vukovara 1991. godine obeležava se u spomen na 18. novembar 1991. godine, kada su, posle tromesečne opsade grada, bivša JNA i srpske vojne jedinice, koje je hrvatska vlast smatrala paravojnim, ušle u grad.
U spomen na hrvatske vojnike i civile poginule u borbama oko Vukovara, visoke državne delegacije položile su vence i zapalile sveće kod Spomen-obeležja na Memorijalnom groblju žrtvama rata, a na grobove nastradalih u tragičnim dogadjajima položene su ruže.
Polaganjem venaca i paljenjem sveća počast poginulim vojnicima i civilima odali su predsednik države Stjepan Mesić, predstavnici Sabora na čelu s predsednikom Vladimirom Šeksom, kao i delegacija vlade koju je vodila potpredsednica i ministarka porodice, branitelja i medjugeneracijske solidarnosti Jadranka Kosor.
Mesić je rekao se nikada ne sme zaboraviti "žrtva koju je Vukovar podneo u Domovinskom ratu" ni oni koji su taj grad branili 1991. godine.
Mesić je rekao da se Hrvatska žrtvama Vukovara može "na najbolji način odužiti jedino ako oni koji su ostali u Vukovaru imaju posao, ako mogu školovati svoju decu i razvijati grad".
On je dodao da se za razvoj vukovarske privrede moralo i moglo učiniti više.
Vladimir Šeks je kazao da je "Hrvatska još pod utiskom nepravedne presude Haškog tribunala 'vukovarskoj trojci'" i dodao da se mora učiniti sve kako bi hrvatski sudovi, kada već medjunarodni sud ne udovoljava pravdi, osudili i kaznili sve one koji su u Vukovaru činili zločine.
Jadranka Kosor je rekla da Hrvatska neće nikada odustati od potrage za nestalim hrvatskim braniocima i civilima i dodala da se na popisu zarobljenih i nestalih iz Vukovara nalaze još 354 osobe.
Poslednji zapovednik odbrane Vukovara 1991. godine Branko Borković upozorio je da još uvek, ni 16 godina nakon rata, nisu rasvetljeni brojni zločini i pronadjeni svi nestali, kao i da Vukovar privredno još nije "podignut na noge", niti su se u njega vratili svi Vukovarci.
Počast poginulima na Memorijalnom groblju žrtava rata odali su i bivši ratni zapovednici obrane grada, predstavnici lokalnih vlasti i udruženja ratnih veterana i stradalih u ratu.
Povorka učesnika komemoracije, koja se ove godine obeležava pod sloganom "U Vukovar za istinu i pravdu", prethodno je u Koloni sećanja u šetnji gradskim ulicama stigla do Opšte bolnice, u čijem je dvorištu održan komemorativni skup. Prema proceni policije u koloni je bilo oko 15.000 ljudi.
U nedelju uveče će u sklopu akcije "Svetlosna reka sećanja", u Dunav biti pušteno nekoliko stotina zapaljenih lampiona u spomen na poginule i nestale Vukovarce i sve koji su branili grad.
Hrvatski mediji preneli su saopštenje beogradske nevladine organizacije "Žene u crnom" u kojem se navodi da je zločin koji se dogodio u Vukovaru "organizovan u Beogradu" i da krivci još uvek nisu privedeni pravdi.
"S tugom i osećajem srama sećamo se tragedije Vukovara, koja je svoju kulminaciju doživela upravo pre 16 godina. Sećamo se prvog u nizu velikih i neoprostivih zločina koji su počinjeni u naše ime", navodi se u saopštenju.
"Žene u crnom" tvrde da najodgovorniji iz bivše JNA za stradanje Vukovara danas žive sigurno i uživaju generalske penzije, a neki i politički azil.
"U javnom mišljenju dominira težnja da se vukovarski zločin prepusti istorijskom zaboravu. I ovom prilikom podsećamo javnost u Srbiji da ćutanje o zločinu priziva nove zločine i nove ratove", zaključuje se u saopštenju "Žena u crnom", uz napomenu da one "ne prihvataju relativizaciju zločina, a naročito njihovo opravdavanje i slavljenje".
Ratni sukobi počeli su 13. avgusta 1991, a JNA je zauzela grad 18. novembra te godine. Vukovar je bila prva urbana sredina iz koje su borbom potisnute hrvatske snage.
Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo izmedju 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. U sukobima je razrušeno 90 odsto grada.
U opsadi Vukovara učestvovalo je oko 30.000 vojnika JNA i veliki broj pripadnika teritorijane odbrane i paravojnika, dok su hrvatske snage, prema procenama, najpre brojale 1.800 ljudi, ali su vremenom bitno narasle.
Sa hrvatske strane komandant odbrane Vukovara bio je Mile Dedaković Jastreb, a komandant kriznog štaba Tomislav Merčep.
Komandant snaga JNA na početku vojnih operacija u Vukovaru bio je Bajo Bojat, a zamenio ga je pukovnik Mile Mrkšić, komandant Operativne grupe "Jug". General Andrija Biorčević bio je komandant jedinica Novosadskog korpusa JNA na vukovarskom ratištu.
Ukazom Predsedništva SFRJ, na svečanosti 7. decembra 1991. godine u kasarni "Maršal Tito" u Beogradu dodeljeno je 260 odlikovanja i priznanja vojnicima i starešinama koji su učestvovali u "operaciji Vukovar" i 75 ordena i isto toliko medalja za hrabrost. U više činove je unapredjeno 40 vojnika i starešina, izvršena su i 34 vanredna unapredjenja.
Civilna vlast u Vukovaru je uspostavljena početkom decembra 1991. godine. Doneta je odluka da Vukovar bude administrativni centar Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.
Predsednik vlade Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema bio je Goran Hadžić, a Slavko Dokmanović bio je predsednik Skupštine opštine Vukovar i član vlade Srpske oblasti SBS.
U organizaciji Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta u Budimpešti su 8. avgusta 1992. predsednici vlada SR Jugoslavije i Hrvatske Milan Panić i Mate Granić potpisali Sporazum o razmeni ratnih zarobljenika. Na osnovu tog sporazuma i na osnovu sporazuma od 28. i 29. jula, potpisanih izmedju predstavnika SRJ i Hrvatske, vlada SRJ je 14. avgusta donela odluku o repatrijaciji zatvorenih lica iz Hrvatske, učesnika oružanih sukoba.
Istog dana, u prisustvu predstavnika UNPROFOR-a, ova odluka je i realizovana kod mesta Jelenovo (nekadašnji Sarvaš).
Istočna Slavonija bila je pod upravom Prelazne administracije UN (UNTAES) do 15. januara 1998. kada je ova oblast vraćena pod hrvatsku upravu.Za zločine počinjene tokom ratnih sukoba u Vukovaru Haški tribunal optužio je nekadašnjeg gradonačelnika tog grada Slavka Dokmanovića, trojicu bivših oficira JNA - Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića i bivšeg predsednika vlade te oblasti Gorana Hadžića.
U septembru ove godine Haški tribunal osudio je oficire bivše JNA Mileta Mrkšića na 20 godina zatvora i Veselina Šljivančanina na pet godina za pomaganje ubistva i mučenje hrvatskih zarobljenika u Vukovaru 1991, a trećeoptuženog Miroslava Radića sud je oslobodio krivice.
Dokmanović je uhapšen u junu 1997. i prebačen u pritvorsku jedinicu UN u Hagu, gde je godinu dana kasnije izvršio samoubistvo.
Haški optuženik Goran Hadžić nalazi se u bekstvu od kada je 16. jula 2004. otpečaćena optužnica protiv njega. Hadžić je optužen za ratne zločine nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom u Istočnoj Slavoniji.
Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu osudilo je 12. decembra 2005. na maksimalne kazne od po 20 godina zatvora osmoricu iz grupe od 16 pripadnika Teritorijalne odbrane (TO) Vukovara za zločin na poljoprivrednom dobru Ovčara.
Osudjeni su: Miroljub Vujović, Stanko Vujanović, Milan Lančužanin, Predrag Milojević, Predrag Dragović, Djordje Šošic, Miroslav Djanković i Ivan Atanasijević. Pred istim sudom u odvojenom postupku za zločine na Ovčari prošle godine osudjeni su Milan Bulić na osam i Saša Radak na 20 godina zatvora.
Prošle godine je na mestu stradanja oko 200 civila i vojnika zarobljenih nakon pada Vukovara otvoren spomen-dom "Ovčara". Tom činu prisustvovali su najviši državni funkcioneri Hrvatske.
Dan sećanja na stradanje Vukovara 1991. godine obeležava se u spomen na 18. novembar 1991. godine, kada su, posle tromesečne opsade grada, bivša JNA i srpske vojne jedinice, koje je hrvatska vlast smatrala paravojnim, ušle u grad.
U spomen na hrvatske vojnike i civile poginule u borbama oko Vukovara, visoke državne delegacije položile su vence i zapalile sveće kod Spomen-obeležja na Memorijalnom groblju žrtvama rata, a na grobove nastradalih u tragičnim dogadjajima položene su ruže.
Polaganjem venaca i paljenjem sveća počast poginulim vojnicima i civilima odali su predsednik države Stjepan Mesić, predstavnici Sabora na čelu s predsednikom Vladimirom Šeksom, kao i delegacija vlade koju je vodila potpredsednica i ministarka porodice, branitelja i medjugeneracijske solidarnosti Jadranka Kosor.
Mesić je rekao se nikada ne sme zaboraviti "žrtva koju je Vukovar podneo u Domovinskom ratu" ni oni koji su taj grad branili 1991. godine.
Mesić je rekao da se Hrvatska žrtvama Vukovara može "na najbolji način odužiti jedino ako oni koji su ostali u Vukovaru imaju posao, ako mogu školovati svoju decu i razvijati grad".
On je dodao da se za razvoj vukovarske privrede moralo i moglo učiniti više.
Vladimir Šeks je kazao da je "Hrvatska još pod utiskom nepravedne presude Haškog tribunala 'vukovarskoj trojci'" i dodao da se mora učiniti sve kako bi hrvatski sudovi, kada već medjunarodni sud ne udovoljava pravdi, osudili i kaznili sve one koji su u Vukovaru činili zločine.
Jadranka Kosor je rekla da Hrvatska neće nikada odustati od potrage za nestalim hrvatskim braniocima i civilima i dodala da se na popisu zarobljenih i nestalih iz Vukovara nalaze još 354 osobe.
Poslednji zapovednik odbrane Vukovara 1991. godine Branko Borković upozorio je da još uvek, ni 16 godina nakon rata, nisu rasvetljeni brojni zločini i pronadjeni svi nestali, kao i da Vukovar privredno još nije "podignut na noge", niti su se u njega vratili svi Vukovarci.
Počast poginulima na Memorijalnom groblju žrtava rata odali su i bivši ratni zapovednici obrane grada, predstavnici lokalnih vlasti i udruženja ratnih veterana i stradalih u ratu.
Povorka učesnika komemoracije, koja se ove godine obeležava pod sloganom "U Vukovar za istinu i pravdu", prethodno je u Koloni sećanja u šetnji gradskim ulicama stigla do Opšte bolnice, u čijem je dvorištu održan komemorativni skup. Prema proceni policije u koloni je bilo oko 15.000 ljudi.
U nedelju uveče će u sklopu akcije "Svetlosna reka sećanja", u Dunav biti pušteno nekoliko stotina zapaljenih lampiona u spomen na poginule i nestale Vukovarce i sve koji su branili grad.
Hrvatski mediji preneli su saopštenje beogradske nevladine organizacije "Žene u crnom" u kojem se navodi da je zločin koji se dogodio u Vukovaru "organizovan u Beogradu" i da krivci još uvek nisu privedeni pravdi.
"S tugom i osećajem srama sećamo se tragedije Vukovara, koja je svoju kulminaciju doživela upravo pre 16 godina. Sećamo se prvog u nizu velikih i neoprostivih zločina koji su počinjeni u naše ime", navodi se u saopštenju.
"Žene u crnom" tvrde da najodgovorniji iz bivše JNA za stradanje Vukovara danas žive sigurno i uživaju generalske penzije, a neki i politički azil.
"U javnom mišljenju dominira težnja da se vukovarski zločin prepusti istorijskom zaboravu. I ovom prilikom podsećamo javnost u Srbiji da ćutanje o zločinu priziva nove zločine i nove ratove", zaključuje se u saopštenju "Žena u crnom", uz napomenu da one "ne prihvataju relativizaciju zločina, a naročito njihovo opravdavanje i slavljenje".
Ratni sukobi počeli su 13. avgusta 1991, a JNA je zauzela grad 18. novembra te godine. Vukovar je bila prva urbana sredina iz koje su borbom potisnute hrvatske snage.
Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo izmedju 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. U sukobima je razrušeno 90 odsto grada.
U opsadi Vukovara učestvovalo je oko 30.000 vojnika JNA i veliki broj pripadnika teritorijane odbrane i paravojnika, dok su hrvatske snage, prema procenama, najpre brojale 1.800 ljudi, ali su vremenom bitno narasle.
Sa hrvatske strane komandant odbrane Vukovara bio je Mile Dedaković Jastreb, a komandant kriznog štaba Tomislav Merčep.
Komandant snaga JNA na početku vojnih operacija u Vukovaru bio je Bajo Bojat, a zamenio ga je pukovnik Mile Mrkšić, komandant Operativne grupe "Jug". General Andrija Biorčević bio je komandant jedinica Novosadskog korpusa JNA na vukovarskom ratištu.
Ukazom Predsedništva SFRJ, na svečanosti 7. decembra 1991. godine u kasarni "Maršal Tito" u Beogradu dodeljeno je 260 odlikovanja i priznanja vojnicima i starešinama koji su učestvovali u "operaciji Vukovar" i 75 ordena i isto toliko medalja za hrabrost. U više činove je unapredjeno 40 vojnika i starešina, izvršena su i 34 vanredna unapredjenja.
Civilna vlast u Vukovaru je uspostavljena početkom decembra 1991. godine. Doneta je odluka da Vukovar bude administrativni centar Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.
Predsednik vlade Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema bio je Goran Hadžić, a Slavko Dokmanović bio je predsednik Skupštine opštine Vukovar i član vlade Srpske oblasti SBS.
U organizaciji Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta u Budimpešti su 8. avgusta 1992. predsednici vlada SR Jugoslavije i Hrvatske Milan Panić i Mate Granić potpisali Sporazum o razmeni ratnih zarobljenika. Na osnovu tog sporazuma i na osnovu sporazuma od 28. i 29. jula, potpisanih izmedju predstavnika SRJ i Hrvatske, vlada SRJ je 14. avgusta donela odluku o repatrijaciji zatvorenih lica iz Hrvatske, učesnika oružanih sukoba.
Istog dana, u prisustvu predstavnika UNPROFOR-a, ova odluka je i realizovana kod mesta Jelenovo (nekadašnji Sarvaš).
Istočna Slavonija bila je pod upravom Prelazne administracije UN (UNTAES) do 15. januara 1998. kada je ova oblast vraćena pod hrvatsku upravu.Za zločine počinjene tokom ratnih sukoba u Vukovaru Haški tribunal optužio je nekadašnjeg gradonačelnika tog grada Slavka Dokmanovića, trojicu bivših oficira JNA - Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića i bivšeg predsednika vlade te oblasti Gorana Hadžića.
U septembru ove godine Haški tribunal osudio je oficire bivše JNA Mileta Mrkšića na 20 godina zatvora i Veselina Šljivančanina na pet godina za pomaganje ubistva i mučenje hrvatskih zarobljenika u Vukovaru 1991, a trećeoptuženog Miroslava Radića sud je oslobodio krivice.
Dokmanović je uhapšen u junu 1997. i prebačen u pritvorsku jedinicu UN u Hagu, gde je godinu dana kasnije izvršio samoubistvo.
Haški optuženik Goran Hadžić nalazi se u bekstvu od kada je 16. jula 2004. otpečaćena optužnica protiv njega. Hadžić je optužen za ratne zločine nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom u Istočnoj Slavoniji.
Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu osudilo je 12. decembra 2005. na maksimalne kazne od po 20 godina zatvora osmoricu iz grupe od 16 pripadnika Teritorijalne odbrane (TO) Vukovara za zločin na poljoprivrednom dobru Ovčara.
Osudjeni su: Miroljub Vujović, Stanko Vujanović, Milan Lančužanin, Predrag Milojević, Predrag Dragović, Djordje Šošic, Miroslav Djanković i Ivan Atanasijević. Pred istim sudom u odvojenom postupku za zločine na Ovčari prošle godine osudjeni su Milan Bulić na osam i Saša Radak na 20 godina zatvora.
Prošle godine je na mestu stradanja oko 200 civila i vojnika zarobljenih nakon pada Vukovara otvoren spomen-dom "Ovčara". Tom činu prisustvovali su najviši državni funkcioneri Hrvatske.
U spomen žrtvama - misa u Hirošimi
U okviru obeležavanja 16. godišnjice pada Vukovara u nedelju je u Memorijalnoj katedrali za mir u svetu u Hirošimi u Japanu služena misa zadušnica za vukovarske žrtve.
Kako je javila Hina, jutarnju misu predvodio je biskup Hirošime Misue Džozef Atsumi, a hrvatski ambasador Drago Štambuk obratio se vernicima na japanskom i na hrvatskom jeziku.
Odajući počast žrtvama, biskup je istakao da su Hirošima i Nagasaki obnovljeni deset godina nakon pada atomske bombe, dok su u Vukovaru i danas vidljive posledice rata.
Hina navodi da je prošle godine žrtvama Vukovara služena misa zadušnica u Nagasakiju koji je takodje uništen u atomskom napadu.
(agencije/MONDO)
Kako je javila Hina, jutarnju misu predvodio je biskup Hirošime Misue Džozef Atsumi, a hrvatski ambasador Drago Štambuk obratio se vernicima na japanskom i na hrvatskom jeziku.
Odajući počast žrtvama, biskup je istakao da su Hirošima i Nagasaki obnovljeni deset godina nakon pada atomske bombe, dok su u Vukovaru i danas vidljive posledice rata.
Hina navodi da je prošle godine žrtvama Vukovara služena misa zadušnica u Nagasakiju koji je takodje uništen u atomskom napadu.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
