Krizu u BiH proizveo je OHR nametanjem odluka 19. oktobra da bi opravdale razlog svog ostajanja u BiH, konstatovao je predsednik Vlade Republike Srpske (RS) Milorad Dodik.
Dodik je u kolumni za "Nezavisne novine" od ponedeljka podsetio i na izjavu direktora Instituta za evropsku stabilnost Geralda Knausa, koji je rekao da "medjunarodne institucije u BiH imaju interes da prikazuju krizu u BiH da bi opravdale svoje postojanje".
To se, naglasio je premijer RS, najbolje vidi po krizi od 19. oktobra.
"Jasno je da su mere visokog predstavnika došle nakon neuspeha u reformi policije po izmišljenom receptu OHR-a. Iako se svi od Sarajeva do Brisela slažu da je reforma policije nepotreban i nepravedan uslov, ipak, kako kaže Knaus, "sada ga svi samo ponavljaju ne želeći priznati da je možda napravljena greška", ocenio je Dodik.
Kada nije uspelo da se kroz OHR-ovu reformu policije promeni Ustav BiH kao sastavni deo Dejtonskog sporazuma, naglasio je Dodik, onda je Rafi Gregorijan cinično zapretio RS: "Ako ste tražili Dejtonski sporazum, onda ćete ga i dobiti."
"Upravo samo to i traži RS, koja sa pravom očekuje da je očuvanje Dejtonskog sporazuma jedina američka politika. SAD ne mogu dozvoliti da se neko time poigrava, dramatično prikazujući propast BiH u narednim sedmicama i šireći lažnu priču o glasačkim listićima", naglasio je Dodik.
On je objasnio da je merama visokog predstavnika u BiH Miroslava Lajčaka od 19. oktobra "ukinut" raniji visoki predstavnik Pedi Ešdaun i raniji OHR.
"Pedi Ešdaun je 2. decembra 2002. godine nametnuo Zakon o Savetu ministara BiH, kojim je broj članova Saveta povećao sa dotadašnjih šest na devet, ali je istovremeno povećao broj pripadnika konstitutivnih naroda za kvorum i odlučivanje", podsetio je Dodik.
Prema Zakonu o Savetu ministara, koji je nametnuo Ešdaun, propisano je da "Savet ministara može održati sednicu i odlučivati ako sednicama prisustvuje više od polovine članova Saveta ministara i to najmanje po dva iz svakog konstitutivnog naroda."
"Ako je visoki predstavnik tada vodio računa o Ustavu, pa je propisao najmanje dva glasa iz svakog konstitutivnog naroda, onda očigledno sada Lajčak smanjujući broj glasova na jedan ne vodi računa o Ustavu BiH. Ako je većina za održavanje sednice šest članova, tih šest članova po Lajčakovim izmenama može konsenzusom doneti bilo koju odluku iz konačne nadležnosti Saveta ministara, kao što su propisi, imenovanja i postavljenja", obrazložio je premijer Srpske.
Prema sadašnjoj strukturi, rekao je Dodik, tih šest glasova mogu biti samo sa glasovima ministara iz dva konstitutivna naroda, što znači da može doći do preglasavanja jednog konstitutivnog naroda, bez obzira o kojem se narodu radi.
On je naveo primer još jednog ultimatuma visokog predstavnika Parlamentu BiH - ili promenite poslovnike ili ću ih ja nametnuti 1. decembra.
Premijer Srpske pita "da li visoki predstavnik i OHR mogu nametanjem zakona i ustavnih amandmana, smenjivanjem izabranih funkcionera, zabranom svim sudovima u i izvan BiH da ocenjuju njihove odluke, voditi BiH prema EU?"
"Ako visoki predstavnik ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, čak i dalje od BiH, onda nama ne trebaju ni izbori, ni parlamenti, ni vlade, ni sudovi, a ni gradjani. Univerzalni surogat je visoki predstavnik i njegovo osoblje poznato kao OHR", konstatovao je Dodik.
"Vidimo koliko nas je to svih ovih deset godina i 829 odluka po bonskim ovlašćenjima približilo EU, koliko je BiH učinilo stabilnijom i koliko je uticalo na medjunacionalno poverenje. Sve je ispalo suprotno od proklamovanih `dobrih namera OHR-a`. Ili da kažemo istinu, ispalo je upravo po meri ostanka i neophodnosti OHR-a", naglasio je Dodik.
On je istakao da su za razliku od OHR-a, vojne snage poznate kao IFOR, SFOR i sada EUFOR, uspešno obavile svoj zadatak i ovu zemlju učinile stabilnom i mirnom.
"To potvrdjuje i smanjenje broja vojnika sa 65.000 na svega 2.500 i ocena NATO pakta da čak ni sada ne postoji kriza koja bi ugrožavala mir. Ali BiH je i dalje potreban EUFOR kao sigurnost, za razliku od OHR koji proizvodi nesigurnost", naglasio je Dodik.
(Srna)
Dodik je u kolumni za "Nezavisne novine" od ponedeljka podsetio i na izjavu direktora Instituta za evropsku stabilnost Geralda Knausa, koji je rekao da "medjunarodne institucije u BiH imaju interes da prikazuju krizu u BiH da bi opravdale svoje postojanje".
To se, naglasio je premijer RS, najbolje vidi po krizi od 19. oktobra.
"Jasno je da su mere visokog predstavnika došle nakon neuspeha u reformi policije po izmišljenom receptu OHR-a. Iako se svi od Sarajeva do Brisela slažu da je reforma policije nepotreban i nepravedan uslov, ipak, kako kaže Knaus, "sada ga svi samo ponavljaju ne želeći priznati da je možda napravljena greška", ocenio je Dodik.
Kada nije uspelo da se kroz OHR-ovu reformu policije promeni Ustav BiH kao sastavni deo Dejtonskog sporazuma, naglasio je Dodik, onda je Rafi Gregorijan cinično zapretio RS: "Ako ste tražili Dejtonski sporazum, onda ćete ga i dobiti."
"Upravo samo to i traži RS, koja sa pravom očekuje da je očuvanje Dejtonskog sporazuma jedina američka politika. SAD ne mogu dozvoliti da se neko time poigrava, dramatično prikazujući propast BiH u narednim sedmicama i šireći lažnu priču o glasačkim listićima", naglasio je Dodik.
On je objasnio da je merama visokog predstavnika u BiH Miroslava Lajčaka od 19. oktobra "ukinut" raniji visoki predstavnik Pedi Ešdaun i raniji OHR.
"Pedi Ešdaun je 2. decembra 2002. godine nametnuo Zakon o Savetu ministara BiH, kojim je broj članova Saveta povećao sa dotadašnjih šest na devet, ali je istovremeno povećao broj pripadnika konstitutivnih naroda za kvorum i odlučivanje", podsetio je Dodik.
Prema Zakonu o Savetu ministara, koji je nametnuo Ešdaun, propisano je da "Savet ministara može održati sednicu i odlučivati ako sednicama prisustvuje više od polovine članova Saveta ministara i to najmanje po dva iz svakog konstitutivnog naroda."
"Ako je visoki predstavnik tada vodio računa o Ustavu, pa je propisao najmanje dva glasa iz svakog konstitutivnog naroda, onda očigledno sada Lajčak smanjujući broj glasova na jedan ne vodi računa o Ustavu BiH. Ako je većina za održavanje sednice šest članova, tih šest članova po Lajčakovim izmenama može konsenzusom doneti bilo koju odluku iz konačne nadležnosti Saveta ministara, kao što su propisi, imenovanja i postavljenja", obrazložio je premijer Srpske.
Prema sadašnjoj strukturi, rekao je Dodik, tih šest glasova mogu biti samo sa glasovima ministara iz dva konstitutivna naroda, što znači da može doći do preglasavanja jednog konstitutivnog naroda, bez obzira o kojem se narodu radi.
On je naveo primer još jednog ultimatuma visokog predstavnika Parlamentu BiH - ili promenite poslovnike ili ću ih ja nametnuti 1. decembra.
Premijer Srpske pita "da li visoki predstavnik i OHR mogu nametanjem zakona i ustavnih amandmana, smenjivanjem izabranih funkcionera, zabranom svim sudovima u i izvan BiH da ocenjuju njihove odluke, voditi BiH prema EU?"
"Ako visoki predstavnik ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, čak i dalje od BiH, onda nama ne trebaju ni izbori, ni parlamenti, ni vlade, ni sudovi, a ni gradjani. Univerzalni surogat je visoki predstavnik i njegovo osoblje poznato kao OHR", konstatovao je Dodik.
"Vidimo koliko nas je to svih ovih deset godina i 829 odluka po bonskim ovlašćenjima približilo EU, koliko je BiH učinilo stabilnijom i koliko je uticalo na medjunacionalno poverenje. Sve je ispalo suprotno od proklamovanih `dobrih namera OHR-a`. Ili da kažemo istinu, ispalo je upravo po meri ostanka i neophodnosti OHR-a", naglasio je Dodik.
On je istakao da su za razliku od OHR-a, vojne snage poznate kao IFOR, SFOR i sada EUFOR, uspešno obavile svoj zadatak i ovu zemlju učinile stabilnom i mirnom.
"To potvrdjuje i smanjenje broja vojnika sa 65.000 na svega 2.500 i ocena NATO pakta da čak ni sada ne postoji kriza koja bi ugrožavala mir. Ali BiH je i dalje potreban EUFOR kao sigurnost, za razliku od OHR koji proizvodi nesigurnost", naglasio je Dodik.
(Srna)
Pridruži se MONDO zajednici.
