Dvanaest godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma Bosnu i Hercegovinu (BiH) potresa politička kriza, Evropska Unija izražava zabrinutost, analitičari tvrde da se BiH vratila na početak ratnih sukoba, a lideri političkih stranaka baš nikako da se dogovore o bitnim reformama za ulazak u Evropsku uniju. Za to vreme, RS dan potpisivanja sporazuma obeležava kao državni praznik. Ne rade državne institucije, preduzeća i ustanove, a glavna svečanost upriličena je otvaranjem nove zgrade vlade.
Novi Administrativni centar Vlade RS, simboličnim presecanjem vrpce otvorio je premijer Republike Srpske Milorad Dodik. Ukupna površina zgrade, sagradjene na 17 spratova, iznosi 23.036 kvadratnih metara i predstavlja najsavremenije administrativno sedište na Balkanu.
Govoreći na svečanosti pred visokim političkim zvaničnicima i gostima, Dodik je rekao da novi novi objekat Vlade predstavlja simbol RS, Banjaluke i svih dobrih ljudi, te da će biti otvoren za sve.
"Ovde će biti predsednici vlada i ministri, menjaće se i odlaziti, ali važno je da ovo ostaje ljudima RS. Ovde su pohranjene nade čitavog naroda i nikada se neće prestati sa dobrim očekivanjima da odavde izadju najbolja rešenja za ovaj narod", rekao je Dodik na svečanosti. Premijer Srpske je dodao da se političari cene po onome što su ostavili iza sebe i ponovio da će sadašnja Vlada i dalje raditi na stabilnosti i prosperitetu RS i BiH.
Član Predsedništva BiH iz RS Nebojša Radmanović rekao je da se danas svi prisećaju kako je bilo u BiH pre 12 godina, kada je potpisan Dejtonski sporazum.
"Svi su bili srećni kada su na ovim prostorima prestali rat i ubijanja. Dvanaest godina nakon toga vreme je da se radujemo, da obeležavamo velike projekte i značajne korake naprijed ka velikim razvijenim zemljama", rekao je Radmanović.
On je istakao da će datum potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma od danas biti značajan i po otvaranju nove zgrade Vlade RS.
"Svaki uspeh, gdje god da bio u BiH, mora obezbediti radost većine gradjana BiH. Siguran sam da se, pored gradjana Banjaluke i RS, ljudi širom BiH raduju zato što je Banjaluka dobila ovakav jedan centar", rekao je Radmanović.
Impozantni objekat u centru Banjaluke uradjen je po prestižnim arhitektorkim rešenjima. Na samom ulazu tri zastave. Levo, plava zastava Evropske unije, desno zastava BiH, dok se u sredini kao i na samom vrhu zgrade vijori zastava RS. Izgradnjom objekta Vlade RS značajno je promenjen izgled najvećeg grada RS. Vlada RS i sva njena ministarstva do sada su bili smešteni u iznajmljenim prostorima, raštrkani po Banjaluci i nekoliko drugih gradova i za njih se plaćala zakupnina i do pet miliona maraka godišnje. Izgradnjom nove zgrade i objekta ABC lamela pored nje, takodje u vlasništvu Vlade RS, ovaj trošak nestaje.
Administartivni cenatar Vlade RS gradjen je dve godine. Raspolaže korisnom površinom od 49.140 kvadratnih metara, od čega je 23.036 kvadratnih metara u Vladinoj zgradi od 17 spratova, a 26.104 kvadratna metra u kompleksu ABC lamela. Trg ispred zgrade ima 13.005 kvadratnih metara i četiri fontane.
Svečanosti otvaranja Administrativnog centra Vlade RS prisustvovali su potpredsjednik RS Davor Čordaš, ministri RS i poslanici u Narodnoj skupštini RS, predstavnici medjunarodne zajednice i diplomatskog kora u BiH, predstavnici zajedničkih institucija u BiH, te kulturnog, privrednog i javnog života u BiH.
Novi Administrativni centar Vlade RS, simboličnim presecanjem vrpce otvorio je premijer Republike Srpske Milorad Dodik. Ukupna površina zgrade, sagradjene na 17 spratova, iznosi 23.036 kvadratnih metara i predstavlja najsavremenije administrativno sedište na Balkanu.
Govoreći na svečanosti pred visokim političkim zvaničnicima i gostima, Dodik je rekao da novi novi objekat Vlade predstavlja simbol RS, Banjaluke i svih dobrih ljudi, te da će biti otvoren za sve.
"Ovde će biti predsednici vlada i ministri, menjaće se i odlaziti, ali važno je da ovo ostaje ljudima RS. Ovde su pohranjene nade čitavog naroda i nikada se neće prestati sa dobrim očekivanjima da odavde izadju najbolja rešenja za ovaj narod", rekao je Dodik na svečanosti. Premijer Srpske je dodao da se političari cene po onome što su ostavili iza sebe i ponovio da će sadašnja Vlada i dalje raditi na stabilnosti i prosperitetu RS i BiH.
Član Predsedništva BiH iz RS Nebojša Radmanović rekao je da se danas svi prisećaju kako je bilo u BiH pre 12 godina, kada je potpisan Dejtonski sporazum.
"Svi su bili srećni kada su na ovim prostorima prestali rat i ubijanja. Dvanaest godina nakon toga vreme je da se radujemo, da obeležavamo velike projekte i značajne korake naprijed ka velikim razvijenim zemljama", rekao je Radmanović.
On je istakao da će datum potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma od danas biti značajan i po otvaranju nove zgrade Vlade RS.
"Svaki uspeh, gdje god da bio u BiH, mora obezbediti radost većine gradjana BiH. Siguran sam da se, pored gradjana Banjaluke i RS, ljudi širom BiH raduju zato što je Banjaluka dobila ovakav jedan centar", rekao je Radmanović.
Impozantni objekat u centru Banjaluke uradjen je po prestižnim arhitektorkim rešenjima. Na samom ulazu tri zastave. Levo, plava zastava Evropske unije, desno zastava BiH, dok se u sredini kao i na samom vrhu zgrade vijori zastava RS. Izgradnjom objekta Vlade RS značajno je promenjen izgled najvećeg grada RS. Vlada RS i sva njena ministarstva do sada su bili smešteni u iznajmljenim prostorima, raštrkani po Banjaluci i nekoliko drugih gradova i za njih se plaćala zakupnina i do pet miliona maraka godišnje. Izgradnjom nove zgrade i objekta ABC lamela pored nje, takodje u vlasništvu Vlade RS, ovaj trošak nestaje.
Administartivni cenatar Vlade RS gradjen je dve godine. Raspolaže korisnom površinom od 49.140 kvadratnih metara, od čega je 23.036 kvadratnih metara u Vladinoj zgradi od 17 spratova, a 26.104 kvadratna metra u kompleksu ABC lamela. Trg ispred zgrade ima 13.005 kvadratnih metara i četiri fontane.
Svečanosti otvaranja Administrativnog centra Vlade RS prisustvovali su potpredsjednik RS Davor Čordaš, ministri RS i poslanici u Narodnoj skupštini RS, predstavnici medjunarodne zajednice i diplomatskog kora u BiH, predstavnici zajedničkih institucija u BiH, te kulturnog, privrednog i javnog života u BiH.
Koštunica: Podrška RS na očuvanju dejtonskih principa
Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je u Banjaluci da Vlada Srbije podržava Vladu Republike Srpske i sve institucije tog entiteta u nastojanju da zaštite svoj položaj tačno onako kako je on predvidjen i garantovan Dejtonskim sporazumom."Vlada Srbije je čvrsto opredeljena da medjunarodno pravo postoji da bi bilo poštovano", kazao je Koštunica, koji je doputovao u Banjaluku povodom otvaranja nove zgrade Vlade RS.
On je istakao da Srbija insistira na poštovanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o statusu Kosova u Srbiji, a ne izvan nje, kao i na poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma, čiji je Srbija jedan od garanata.
Prema njegovim rečima, Srbija insistira na poštovanju Dejtonskog sporazuma u kojem je BiH definisana kao medjunarodno priznata država, sastavljena od dva ravnopravna entiteta.
Navodeći da "nije mala stvar" da Vlada RS dobija novo sedište, Koštunica je ocenio da otvaranje nove zgrade entitetske vlade govori o "napretku RS, stabilnosti njenog razvoja i daljim koracima kojima će se čvrsto kretati RS".
"To nas raduje, jer postoji posebna veza izmedju Srbije i RS u Sporazumu o specijalnim i paralelnim odnosima, koja nas upućuje da naše odnose razvijamo, da saradjujemo ekonomski, politički i kulturno, koja nas upućuje na to da Srbija investira u RS", rekao je on.
Prema njegovim rečima, Srbija u budućnosti želi da još više investira u RS.
Premijer RS Milorad Dodik rekao je da je Koštunica "promenio odnos izmedju RS i Srbije i doprineo da se ti odnosi suštinski osmisle i ne budu prazna priča", kao što je to bilo godinama ranije.
"Zahvaljujući naporu Vlade Srbije, koju vodi Koštunica, i predsedniku (Srbije Borisu) Tadiću, mi smo danas u RS mogli da dočekamo ovaj dan. Da nije bilo aktivnosti za privatizaciju Telekoma i ostalih zajedničkih privrednih aktivnosti, sigurno danas ne bi bili sposobni da ovako obeležimo jednu značajnu radnu pobedu", istakao je Dodik.
Prema njegovim rečima, RS i Srbija su posvećene miru i svim vidovima medjusobne saradnje, a dve vlade pokazuju da mogu da rade na dobrobit svih onih koje predstavljaju.
"Naša želja je da stabilizujemo region i obezbedimo mir koji nema alternativu", rekao je Dodik.
On je istakao da Srbija insistira na poštovanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o statusu Kosova u Srbiji, a ne izvan nje, kao i na poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma, čiji je Srbija jedan od garanata.
Prema njegovim rečima, Srbija insistira na poštovanju Dejtonskog sporazuma u kojem je BiH definisana kao medjunarodno priznata država, sastavljena od dva ravnopravna entiteta.
Navodeći da "nije mala stvar" da Vlada RS dobija novo sedište, Koštunica je ocenio da otvaranje nove zgrade entitetske vlade govori o "napretku RS, stabilnosti njenog razvoja i daljim koracima kojima će se čvrsto kretati RS".
"To nas raduje, jer postoji posebna veza izmedju Srbije i RS u Sporazumu o specijalnim i paralelnim odnosima, koja nas upućuje da naše odnose razvijamo, da saradjujemo ekonomski, politički i kulturno, koja nas upućuje na to da Srbija investira u RS", rekao je on.
Prema njegovim rečima, Srbija u budućnosti želi da još više investira u RS.
Premijer RS Milorad Dodik rekao je da je Koštunica "promenio odnos izmedju RS i Srbije i doprineo da se ti odnosi suštinski osmisle i ne budu prazna priča", kao što je to bilo godinama ranije.
"Zahvaljujući naporu Vlade Srbije, koju vodi Koštunica, i predsedniku (Srbije Borisu) Tadiću, mi smo danas u RS mogli da dočekamo ovaj dan. Da nije bilo aktivnosti za privatizaciju Telekoma i ostalih zajedničkih privrednih aktivnosti, sigurno danas ne bi bili sposobni da ovako obeležimo jednu značajnu radnu pobedu", istakao je Dodik.
Prema njegovim rečima, RS i Srbija su posvećene miru i svim vidovima medjusobne saradnje, a dve vlade pokazuju da mogu da rade na dobrobit svih onih koje predstavljaju.
"Naša želja je da stabilizujemo region i obezbedimo mir koji nema alternativu", rekao je Dodik.
Sporazum u Dejtonu
Sporazumom, koji je pre tačno dvanaest godina, parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
Parafiranjem mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu (BiH) 21. novembra 1995. godine, zvanično je okončan troipogodišnji rat u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. Sporazum su, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tudjman i Srbije Slobodan Milošević.
Mirovni sporazum su tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. Milošević, Tudjman i Izetbegović zvanično potpisali u Jelisejskoj palati u Parizu. Potpisnici su se obavezali da medjusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na medjusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun. Sva trojica glavnih aktera Dejtonskog sporazuma Tudjman, Izetbegović i Milošević su u medjuvremenu preminuli.
Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum, čime je SR Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.
Prvih pet godina nakon potpisivanja sporazuma, u Dejtonu je svakog novembra medjunarodnim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH.
Poslednji put predstavnici država potpisnica i medjunarodni posrednici okupili su se u Rajt-Petersonu u novembru 2000, ali obeležavanju jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.
Poslednjih godina politicari u BiH, medjunarodni predstavnici i pojedine medjunarodne institucije ukazivali su na potrebu revizije Dejtonskog sporazuma. Novi, šesti po redu visoki predstavnik za BiH, slovački diplomata Miroslav Lajčak, preuzimajući tu dužnost u julu ove godine, izrazio je zabrinutost stanjem u BiH, uz ocenu da je "BiH sada najudaljenija od Evrope u odnosu na sve države regiona" jer su u toj državi stali reformski procesi (policija, ustavne promene) koji su osnovni uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Pre dve godine u Briselu je održana konferencija o ustavnim promenama u BiH, na kojoj lideri osam najvećih političkih stranaka iz BiH nisu uspeli da se dogovore o bitnijim izmenama Dejtonskog sporazuma, ali je postignuta saglasnost da se ojačaju strukture vlasti i učine efikasnijim.
Parafiranjem mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu (BiH) 21. novembra 1995. godine, zvanično je okončan troipogodišnji rat u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. Sporazum su, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tudjman i Srbije Slobodan Milošević.
Mirovni sporazum su tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. Milošević, Tudjman i Izetbegović zvanično potpisali u Jelisejskoj palati u Parizu. Potpisnici su se obavezali da medjusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na medjusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun. Sva trojica glavnih aktera Dejtonskog sporazuma Tudjman, Izetbegović i Milošević su u medjuvremenu preminuli.
Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum, čime je SR Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.
Prvih pet godina nakon potpisivanja sporazuma, u Dejtonu je svakog novembra medjunarodnim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH.
Poslednji put predstavnici država potpisnica i medjunarodni posrednici okupili su se u Rajt-Petersonu u novembru 2000, ali obeležavanju jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.
Poslednjih godina politicari u BiH, medjunarodni predstavnici i pojedine medjunarodne institucije ukazivali su na potrebu revizije Dejtonskog sporazuma. Novi, šesti po redu visoki predstavnik za BiH, slovački diplomata Miroslav Lajčak, preuzimajući tu dužnost u julu ove godine, izrazio je zabrinutost stanjem u BiH, uz ocenu da je "BiH sada najudaljenija od Evrope u odnosu na sve države regiona" jer su u toj državi stali reformski procesi (policija, ustavne promene) koji su osnovni uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Pre dve godine u Briselu je održana konferencija o ustavnim promenama u BiH, na kojoj lideri osam najvećih političkih stranaka iz BiH nisu uspeli da se dogovore o bitnijim izmenama Dejtonskog sporazuma, ali je postignuta saglasnost da se ojačaju strukture vlasti i učine efikasnijim.
BiH na početku?
Politički analitičar Predrag Lazarević Gugo smatra da se Bosna i Hercegovina dvanaest godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma vratila na početak ratnih sukoba "zahvaljujući zamkama koje su vešti kovači ovog sporazuma ostavili medju njegovim redovima".
Lazarević je naveo da su "te zamke očigledne" kada se pogleda struktura Dejtonskog sporazuma na osnovu koje postoji jedna republika i jedna federacija, čime je ostavljena mogućnost medjunarodnoj zajednici da u svakom trenutku u BiH stvori krizno žarište.
"Najbolja ilustracija ove teze vidljiva je u sporazumu Dodik - Silajdžić o reformi policije. Prvi put su domaći političari postigli sporazum koji je ekspresno odbačen. Govore da je dogovor domaćih lidera neophodan, dok ga s druge strane ne priznaju ukoliko se postigne", naveo je Lazarević za banjalučki "Fokus".
"Primena Dejtonskog sporazuma nije kočnica ulaska BiH u Evropsku uniju, nego je upravo ulaznica. Da se on provodio na način koji bi trebalo, BiH bi davno, uz političku volju, bila pred vratima Evropske unije", kaže Momčilo Novaković, visoki funkcioner SDS.
Rajko Vasić, izvršni sekretar SNSD-a, kaže da je Dejtonski sporazum mnogo osporavan za ovih 12 godina. On kaže da je RS, bez obzira na sve ove pokušaje OHR-a da je ukinu, kako u prošlosti, tako i danas, u jednoj optimističnoj i ustavnoj poziciji, što je upravo rezultat ovog sporazuma.
Gavrilo Antonić, generalni sekretar PDP, smatra da medjunarodna zajednica, kao jedan od faktora pri donošenju Dejtonskog sporazuma, sada nepotrebno radi protiv ovog sporazuma i odjednom započinje njegovo osporavanje.
Predsednik Socijalističke partije RS Petar Djokić kaže da je danas najveća vrednost Dejtonskog sporazuma postizanje mira u BiH, ali da ovaj dokument ima dosta prostora za nadogradnju. On tvrdi da bi sve do sada postignuto na ovom području moglo da bude uzaludno, ukoliko bi pod velikim političkim pritiscima, ipak, došlo do odstupanja od Dejtonskog sporazuma.
(MONDO/agencije)
Lazarević je naveo da su "te zamke očigledne" kada se pogleda struktura Dejtonskog sporazuma na osnovu koje postoji jedna republika i jedna federacija, čime je ostavljena mogućnost medjunarodnoj zajednici da u svakom trenutku u BiH stvori krizno žarište.
"Najbolja ilustracija ove teze vidljiva je u sporazumu Dodik - Silajdžić o reformi policije. Prvi put su domaći političari postigli sporazum koji je ekspresno odbačen. Govore da je dogovor domaćih lidera neophodan, dok ga s druge strane ne priznaju ukoliko se postigne", naveo je Lazarević za banjalučki "Fokus".
"Primena Dejtonskog sporazuma nije kočnica ulaska BiH u Evropsku uniju, nego je upravo ulaznica. Da se on provodio na način koji bi trebalo, BiH bi davno, uz političku volju, bila pred vratima Evropske unije", kaže Momčilo Novaković, visoki funkcioner SDS.
Rajko Vasić, izvršni sekretar SNSD-a, kaže da je Dejtonski sporazum mnogo osporavan za ovih 12 godina. On kaže da je RS, bez obzira na sve ove pokušaje OHR-a da je ukinu, kako u prošlosti, tako i danas, u jednoj optimističnoj i ustavnoj poziciji, što je upravo rezultat ovog sporazuma.
Gavrilo Antonić, generalni sekretar PDP, smatra da medjunarodna zajednica, kao jedan od faktora pri donošenju Dejtonskog sporazuma, sada nepotrebno radi protiv ovog sporazuma i odjednom započinje njegovo osporavanje.
Predsednik Socijalističke partije RS Petar Djokić kaže da je danas najveća vrednost Dejtonskog sporazuma postizanje mira u BiH, ali da ovaj dokument ima dosta prostora za nadogradnju. On tvrdi da bi sve do sada postignuto na ovom području moglo da bude uzaludno, ukoliko bi pod velikim političkim pritiscima, ipak, došlo do odstupanja od Dejtonskog sporazuma.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
