Rezolucija o Srebrenici, koja je na dnevnom redu sednice parlamenta BiH, neprihvatljiva je za vladajuću koaliciju u Republici Srpskoj pa njeni poslanici neće prisustvovati raspravi o tom dokumentu.
Dodik je optužio lidera Srpske demokratske stranke (SDS) i zamenika Predsedavajućueg Predstavničkog doma parlamenta BiH Mladena Bosića što na sednici Kolegijuma tog doma nije sprečio da rezolucija o Srebrenici bude uvrštena u dnevni red skupštinskog zasedanja.
Dodik je rekao da će, i pored krivične prijave Udruženja žrtava i svedoka genocida i "Pokreta majke enklave Srebrenica i Žepa", i dalje govoriti da na tom prostoru nije počinjen genocid tokom proteklog rata, već veliki zločin.
Dodik je naglasio da, bez obzira na to da li majke stradalih Srebreničana to prihvataju ili ne, saoseća s njihovom boli.
"Ne mogu to u punoj dimenziji da osetim jer nisam doživeo, ali i kao čovek, političar i predsednik RS apsolutno saosećam s boli majki zbog gubitka najmilijih tokom prošlog rata", naveo je Dodik, koji smatra da udruženja koja su podnela prijave protiv njega "već odavno imaju politički značaj i da su previše involvirani u politiku".
Što se tiče krivične prijeve, on je naveo da "to znači da ako progovorite, dobićete krivičnu prijavu.
"Evo, i dalje ću govoriti da tamo nije bio genocid, već veliki zločin i saosećam s tim", poručio je Dodik i dodao da je i bivši predsednik Srpske Dragan Čavić izrazio žaljenje i izvinjene zbog toga i podržao izveštaj Komisije za Srebrenicu kao nešto zbog čega će teret snositi buduće generacije, prenosi agencija Fena.
Entitetski predsednik je ponovio da je potrebno formirati međunarodnu komisiju koja će objasniti sve događaje od 1991. do 1995. godine u Srebrenici i dati kvalifikaciju, što je spreman da prihvati, ali ne i "nametanje od bilo koga, pa i majki Srebrenice", jer su, kako ocenjuje, "ušle u zloupotrebu tog bola".
Dodik je naveo i da se "forsira" samo to pitanje, a da nije ni pokušano da se odgovori da li je izvršen genocid nad Srbima u Drugom svjetskom ratu u Jasenovcu i na nekim drugima mestima.
Udruženje žrtava i svedoka genocida i udruženje "Pokret majke enklave Srebrenica i Žepa" podnelo je danas krivičnu prijavu protiv Dodika zbog, kako se navodi, izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora ili netrpeljivosti.
Dva udruženja tvrde da je Dodik u više navrata prilikom javnih istupa sa "krajnjom bezobzirnošću i bez elementarnog pijeteta omalovažavao žrtve zločina, pri čemu je posebno otvoreno u više navrata negirao zločin genocida u Srebrenici".
Ove godine, 11. jula, navršavaju se dve decenije od zločina počinjenog nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici koja su, prema optužnici Haškog tribunala, počinili pripadnici Vojske RS 1995. godine.
Dodik je prethodno, nakon predavanja koje je održao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, izjavio da neće otići u Srebrenicu na obeležavanje godišnjice ovog zločina, jer ne želi da svojim prisustvom legalizuje nešto što je kvalifikovano kao genocid iz, kako je rekao, čisto političkih razloga.
Ponovio je da poštuje ljude i njihov bol, ali kao čovek koji rukovodi Republikom Srpskom ne može da prihvati kvalifikacije koje ne odgovaraju činjenicama bez obzira na to što iza toga "stoji čitav jedan svet koji je upravo hteo da se iskupi kroz svoje delovanje, ili nedelovanje u to vreme".
U Sarajevu se danas održava sednica Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, na čijem je dnevnom redu predlog rezolucije o Srebrenici u kojoj su događaji u tom gradu iz leta 1995. okarakterisani kao genocid.
Vladajuća koalicija u Republici Srpskoj, koju čine SNSD, DNS i SP, smatra neprihvatljivom rezoluciju o Srebrenici, a stranački lideri Milorad Dodik, Marko Pavić i Petar Djokić potvrdili su nakon sastanka u Banjaluci da poslanici SNSD-a i DNS-a u Predstavničkom domu parlamenta BiH neće prisustvovati raspravi o toj rezoluciji.
Kako su precizirali, poslanici SNSD-a i DNS-a će prisustvovati glasanju i izjasniti se protiv predložene rezolucije o Srebrenici, prenose lokalni mediji.
Srebrenica je aktuelizovana poslednjih dana i najavom Velike Britanije da priprema rezoluciju o tom zločinu za usvajanje u Ujedinjenim nacijama, a kojom se predlaže da 11. jul bude proglašen danom sećanja.
