U nacrtu rezolucije Velike Britanije o Srebrenici osuđuje se svako poricanje genocida u Srebrenici. Reč genocid se pominje čak 35 puta.
Rezolucija o Srebrenici bi na predlog Velike Britanije 7. jula, četiri dana pre obeležavanja 20-godišnjice zločina u Srebrencii, trebalo da usvoji Savet bezbednosti UN.
"Politika" izdvaja da se nacrtu rezolucije, koji ima četiri strane, 35 puta pominje reč genocid, a samo tri puta pomirenje.
U uvodnom delu se podseća da je Haški tribunal u presudi generalu Radislavu Krtstiću 19. aprila 2004. konstatovao da se u Srebrenici desio genocid i da je istu kvalifikaciju za zločine u Srebrenici dao i
Međunarodni sud pravde 26. februara 2007. Navodi se i da su "desetine hiljada žena, devojaka, muškaraca i dečaka žrtve seksualnog nasilja tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući i Srebrenicu".
"Novosti" iz uvodnog dela takođe izdvajaju da se 35 puta pominje reč genocid, kao i stavove o više desetina hiljada seksualno zlostavljanih i da o stradalim Srbima nema ni slova, samo načelno saosećanje sa svim žrtvama.
Oba beogradska dnevnika prenela su u celini nacrt rezolucije koji sadrži 13 tačaka:
1. Najoštrije se osuđuje genocid, sva kršenja ljudskih prava i zloupotrebe međunarodnog humanitarnog prava.
2. Najoštrije se osuđuje genocid u Srebrenici.
3. Osuđuje se svako poricanje ovog genocida.
4. Izražava saosećanje za žrtve na svim stranama u sukobu u Bosni i Hercegovini, kao i za njihove porodice, i poziva države članice da nastave da obezbgeđuju pravdu i dugoročnu podršku preživelima, uključujući po potrebi one koji su bili žrtve seksualnog nasilja.
5. Poziva države da spreče genocid i druge ozbiljne zločine i da se bore protiv njih i potvrđuje stavove završnog dokumenta svetskog samita iz 2005. godine i odgovornosti za zaštitu stanovništva od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti.
6. Poziva države koje još nisu ratifikovale Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida ili joj pristupile da im to bude pitanje visokog prioriteta. Gde je to potrebno, treba da usvoje zuakonu u nacionalnoj skupštini kako bi ispunili svoje obaveze iz te konvencije.
7. Pozdravlja napore na sprovođenju istrage i procesuiranju optuženih za genocid u Srebrenci, poziva sve države da sarađuju sa Haškim tribunalom, Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivicne tribunale i Sudom Bosne i Hercegovine i traži od tribunala da završi svoj rad što je brže moguće.
8. Naglašava suštinski značaj pomirenja koje je zasnovano na dijalogu, prihvatanju dela iz prošlosti svih strana u sukobu i posvećanosti pravdi i podršci žrtvama, kao osnovi za jačanje bezbednosti, strabilnosti i prospreriteta, kao u Bosni i Hercegovini tako i u širem reginu. U tom cilju pozdravlja nedavni sporazum parlamenta i političkih lidera Bosne i Hercegovine o ambicioznom programu reformi, koji uključuje posvećenost merama da se ubrza proces pomirenja.
9. Poziva države članice da razviju obrazovne programe koji će budućim generacijama usaditi lekcije koje su izvučene iz prošlih genocida, ratnih zločina, etničkih čišćenja i zločina protiv čovečnosti u cilju sprečavanja da se ponove.
10. Podstiče države članice da razmotre određivanje kontakt osoba koje bi se bavile prevencijom zločina i odgovorom na zločine, redovno se sastajale i koordinirale korake, deleći sa drugim državama članicama i relevantnim regionalnim i subregionalnim mehanizmima najbolju praksu brzog odgovora i sprečavanja masovnih zločina.
11. Potvrđuje značaj lekcije o neuspehu da se spreči genocid u Srebrenici, kao što je navedeno u izveštaju generalnog sekretara u skladu sa rezolucijom Generalne skupštine 53/35, i odlučuje da rano i efikasno deluje kako bi se sprečilo ponavljanje takve tragedije i u tu svrhu iskoristi sva raspoloziva sredstva.
12. Prima k znaju da kršenja ljudskih prava ili zloupotrebe međunarodnog humanitarnog prava, uključujući i one koje se odnose na seksualno i rodno zasnovano nasilje, mogu biti rani pokazatelj mogućnosti genocida i u tom smislu pozdravlja napore UN da poboljsa svoje kolektivni odgovor na buduća kršenja ljudskih prava i zloupotrebe međunarodnog humanitarnog prava.
13. Zahteva od generalnog sekretara da osigura veću saradnju između postojećih mehanizama za sprečavanje genocida i drugih teških međunarodnih zločina kroz rano upozoravanje, kako bi se pomoglo u otrkivanju, proceni i reagovanju na izvore napetosti i tačke rizika ili identifikaciji ranjivih populacija, i podstiče generalnog sekretara da nastavi da Savetu bezbednosti predočava informacije i analize za koje veruje da mogu doprineti sprečavanju genocida.
