Rusija, naime, smatra da Savet bezbednosti ima zadatak da postigne dogovor o tekstu koji bi doneo istinsku korist celom regionu, pa je predlog Moskve usredsređen na pitanja koja predstavljaju osnovu za saradnju i mirnu koegzistenciju država regiona, a ne na pitanja koja jačaju tenzije, navodi list.

Ideja Rusije je da Savet bezbednosti još jednom potvrdi podršku Dejtonskom sporazumu i da se najoštrije osude svi zločini počinjeni tokom svih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

S druge strane, Srbija će se najverovatnije danas još jednom, drugim pismom u poslednjih 10-ak dana, obratiti članicama Savjeta bezbednosti kako bi ukazala na pogubnost i štetnost britanske rezolucije o Srebrenici, koja neće doneti ništa dobro ni Srbiji, ni cijelom regionu.

Beograd će obavstiti članice Saveta bezbednosti da je i novi predlog rezolucije Velike Britanije neprihvatljiv za Srbiju, jer su u tekstu napravljene samo kozmetičke izmene i praktično samo smanjen broj upotrebe reči "genocid".

U pismu Srbije biće navedeno da britanski nacrt rezolucije baca stigmu na ceo srpski narod i da bi bilo pogubno da se ovakvim potezom Srbi istorijski označe kao genocidna nacija.

Gotovo je izvesno da će britansku inicijativu podržati još dve stalne članice Savjeta bezbjednosti - SAD i Francuska, a London se uzda i da će predstavnici Čada, Jordana, Litvanije, Malezije i Novog Zelanda u Savetu bezbednosti podići ruku za usvajanje dokumenta.

Tako je, kako se dodaje, trenutni odnos snaga u SB 8:7 za britansku inicijativu, što znači da bi rezolucija Londona prošla sa tesnom većinom.

Za usvajanje dokumenata u Savetu bezbjednosti potrebno je da glasa osam od 15 članica Savjeta bezbednosti pod uslovom da nijedna od stalnih članica ne uloži veto.